Održan je onlajn susret povodom Pravilnika o prevenciji i zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja koji je početkom aprila usvojen od strane Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Sastanku su prisustvovali studenti i studentkinje sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su imali priliku da postave pitanja i dodatno se informišu o donetom pravilniku.
Prisutne su sa pravilnikom i njime definisanim procedurama upoznali predstavnici radnog tima – doc. dr Smiljana Milinkov, doc. dr Ana Pajvančić Cizelj i pravnik Vanja Đekić. Prema njihovim rečima, mehanizmi propisani pravilnikom uspostavljeni su prevashodno u cilju prevencije seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, kao i maksimalnog vođenja računa o osetljivosti problema i zaštiti onih koji su žrtve nedozvoljenog ponašanja.
„Ono što stoji iza čitavog tima jeste apsolutna želja da se na Filozofskom fakultetu ovom problemu posvetimo maksimalno suštinski, a nikako pro forme. Želimo da informišemo i osvestimo da je neophodno rešavati probleme zarad boljitka svih nas, i studentkinja i studenata i zaposlenih na fakultetu. Mislim da je danas krajnje vreme da vrlo jasno stavimo do znanja da je seksualno uznemiravanje i ucenjivanje apsolutno nedopustivo“, objasnila je Smiljana Milinkov, profesorka na Filozofskom fakultetu i jedna od predstavnica radnog tima.
Pravilnik sadrži jasne definicije šta se podrazumeva pod seksualnim uznemiravanjem, šta je ucenjivanje i propisuje vrlo jasno definisanu proceduru ukoliko do nedozvoljenog ponašanja dođe. Profesorka Ana Pajvančić Cizelj skrenula je pažnju da je pravilnik nastao po ugledu na druge akte ovog tipa, ali da su predstavnici tima nastojali i da se informišu šta je kod njih eventualno bilo problematično, kako ne bi pravili slične propuste.
Pravilnikom su određena dva postupka – postupak konsultacije i proces penalizacije počinioca. Pravnik Vanja Đekić objasnio je proceduru prijavljivanja nedozvoljenog ponašanja, navodeći da je prvi postupak konsultativnog karaktera i da lice koje smatra da mu je narušen integritet ima pravo da se mejlom, pismeno ili usmeno obrati nekome od članova radnog tima.
„Premda neformalan, proces ima svoju težinu i formalan ishod, sa ciljem da se kontakt lica koje je izvršilo uznemiravanje i lica koje vrši prijavu svede na najmanju moguću meru ili da se potpuno neutrališe. U tom slučaju ne vodi se pismena evidencija i sve ostaje između lica koje podnosi prijavu, članova tima, dekana i lica koje vrši uznemiravanje“, objasnio je Đekić.
S druge strane, lice koje je pretrpelo neki oblik nedozvoljenog ponašanja može podneti zahtev za sprovođenje procesa penalizacije počinioca, koji je strogo formalni proces – prijava mora biti podneta formalno, ostavljaju se podaci o podnosiocu, licu koje se prijavljuje kao izvršilac, o okolnostima, eventualnim svedocima i svemu što bi moglo biti iskorišćeno kao materijalni dokaz o potencijalnom ugrožavanju integriteta studenta ili studentkinje.
Đekić je istakao da je uporedna pravna praksa u Srbiji dosta siromašna, ali da je prvi i najznačajniji korak sama odluka da se ta problematika ustroji na jedan drugačiji način, da joj se posveti pažnja i da se kroz jedan pravni akt reguliše nedozvoljeno ponašanje.
„Proces senzibilizacije će biti dug. Svi mi imamo obavezu da razmišljamo globalno, a delujemo lokalno. Shodno tome, potrudili smo se da maksimalno uprostimo proceduru, jer komplikovana procedura neminovno dovodi do toga da žrtve koje žele da prijave akt uznemiravanja ili ucenjivanja odvrati od koraka prijavljivanja počinioca“, naveo je Đekić.
SOS mejl za prijave slučajeva uznemiravanja i ucenjivanja ([email protected]) otvoren je i za sve dileme, konsultacije i razmene mišljenja u vezi sa ovim pitanjima, navode iz radnog tima.
Nema komentara