Izmene Zakona o visokom obrazovanju udar na studentski džep

Država ne izdvaja dovoljno sredstava iz budžeta za visoko obrazovanje, te fakulteti na osnovu autonomije koju imaju pronalaze načine da dodatno finansijski opterete studente kako bi rešili problem materijalnih nedostataka, što dovodi do sve većeg pomeranja državnih fakulteta ka privatnim – istaknuto je na tribini „Preduzetnički univerzitet – sufinansiranje i buduće reforme” u Studentkom kulturnom centru Novi Sad.

Govoreći o najavljenim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje između ostalog podrazumevaju uvođenje sufinansiranja kao modela finansiranja studija po kom se ukidaju dosadašnje kategorije budžeta i samofinansiranja i uvodi procentualno plaćanje školarine na osnovu uspeha, master student filozofije na Filozofskom fakultetu Branko Latinčić rekao je da bi nov model finansiranja nekolicini studenata pomogao, ali da dublje posmatrano to vodi sve većem smanjenju budžetskih mesta.

– U Strategiji o visokom obrazovanju navode da je nov način finansiranja studija pravedniji, jer smanjuje jaz između budžetskog i samofinansirajućeg studenta. Međutim, to približava budžet samofinansiranju, a ne obrnuto. Istovremeno, ističe se potreba što većeg broja ljudi sa završenim fakultetom, ali se finansijskom politikom onemogućava pristup visokom obrazovanju, što je paradoksalno– rekao je Latinčić i dodao da Ministarstvo prosvete razmatra mogućnost ukidanja asistenata na fakultetima postavljajući volontere koji bi obavljali njihov posao, što obezbeđuje besplatnu radnu snagu.

Marko Kordić, student sociologije na Filozofskom fakultetu, istakao je da fakulteti naplaćuju studentima ono što već ulazi u školarinu samofinansirajućeg ili budžetskog studenta, a da im to omogućavaju oprečne odredbe zakona.

– U Zakonu o visokom obrazovanju postoji odredba koja navodi da su školarinom regulisane sve usluge koje student dobija tokom godine, a već u narednoj piše da svaki fakultet za sebe odlučuje koje su te redovne usluge uračunate u školarinu, a koje ne, što im ostavlja prostor za zloupotrebu i naplaćivanje usluga kao što su prijave ispita, overe semesta, troškovi upisa. Za fakultete se iz budžeta ne izdvaja dovoljno i onda se studenti dodatno opterećuju. Kada malo bolje pogledate šta vaša školarina podrazumeva dolazite do zaključka da ne plaćate samo troškove izvođenja nastave i sličnih stvari, nego i deo profesorskih plata koje nisu regulisane troškovima budžeta– rekao je Kordić.

Tema sufinansiranja studenata bila je pokrenuta još 2014, rekao je bivši predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu, Aleksandar Kobilarov, ali da je njegov odgovor nadležnima u Ministarstvu prosvete bio nizak životni standard u Srbiji.

– Kada su govorili da sufinansiranje postoji u mnogim zemljama, moj odgovor je bio da može, ali da visina školarine onda ne bi trebalo da prelazi visinu prosečne plate u Srbiji, na šta su me pitali da li sam normalan. Fakulteti zloupotrebljavaju autonomiju koju imaju i ona sada daje više štete, nego koristi– rekao je Kobilarov.

Tribinu je organizovao Studentski pokret Novi Sad koji je nedavno nastao sa ciljem da se, kako kažu, bore protiv pogubnog stanja u visokom obrazovanju. Njihovo dosadašnje delovanje bilo je najviše usmereno na najavljene izmene Zakona o visokom obrazovanju koje bi trebalo da se primenjuju od oktobra ove godine.