Izbori bez izbora

Izlaznost mladih, konkretno studenata na Republičke izbore nije bila veća od izlaznosti prethodnih godina, razlog za to je bila neinformisanost studenata, a kao posledica toga i nezainteresovanost za politiku države. Studentski izbori na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu će biti održani 16. aprila 2024. godine, a upoznatost i angažovanost studenata za predstojeće izbore je minimalna.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) istraživala je učešće studentkinja i studenata na izborima za studentski parlament na državnim fakultetima širom Srbije, kako izlaznost i demokratičnost, tako i pluralizam u prethodnom izbornom ciklusu.

Izbori za studentski parlament, koji podstiču aktivizam mladih i njihovo uključivanje u donošenju odluka, prilika su da se čuje glas studentkinja i studenata, kako bi se omogućio njihov uticaj na standard i kvalitet obrazovanja.

Na osnovu analize dobijenih informacija, od ukupno 70% fakulteta koji su odgovorili u datom roku, prosečna izlaznost studenata na izbore za studentski parlament na njihovim fakultetima je 13,99%. Prosečan broj organizacija i neformalnih grupa koji podnosi listu za kandidaturu se kreće oko 1.

Profesor  Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Filip Ejdus komentariše rezultate koje iznosi KOMS kao izuzetno poražavajuće i dodaje da je apatija među studentima velika i da postoje jednopartijski studentski parlamenti, kao i odsustvo pluralizma. Poziva se na KOMS-ovu analizu i dodaje da od ukupno 70% ispitanih fakulteta, 58% njih ima registrovanu samo jednu studentsku organizaciju.

„Očigledno imamo na delu jednopartijske studentske parlamente na gotovo svim fakultetima i univerzitetima u Srbiji i to nam pokazuje da se, zapravo, taj jednopartijski sistem preslikao sa nivoa države na nivo univerziteta.“

Profesorka Filozofskog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, Jelena Kleut ističe da su upravo studenti svedoci koliko se studentski parlamentarizam urušio i dodaje:

„Treba naglasiti da, kao i niz drugih institucija kod nas, i studentski parlamenti su se urušavali jako dugo. Jedna generacija kojoj ja pripadam je mislila da je studentski parlament jedan od načina da različite organizacije dobiju svoj legitimitet, da predstavljaju studentske interese pred upravom fakulteta, na savetu i tako dalje, se zapravo izokrenuo  iz svih onih razloga iz kojih druge institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu. Mi smo danas svedoci da su studenstski parlamenti zatvorene, politizovane institucije.“

Kleut ističe da se profesori fakulteta do sada nisu mešali u rad i izbor studenstvog parlamenta i dodaje:

„Oćutali smo bez bilo kakvog snažnijeg otpora, povećan broj predstavnika osnivača u Savetu i Senatu, odnosno telima koja su ključna zato što učestvuju u izboru fakultetskog rukovodstva. Oćutali smo na izgradnju studenstvog organizovanja kao jednu potpuno paralelnu strukturu, jer kada gledate dokumenta u kojima je jasno da je sistem studentskog organizovanja i studentskog parlamentaosmišljen tako da funkcioniše sa ogromnim stepenom nezavisnosti od institucija, ali mi smo u Srbiji gde stvari ne funkcionišu kao u svetu, gde jasno vidimo da je takav način strukture zapravo nastao iz nekih drugih razloga. Sve je prepušteno parlamentu, pa čak i biranje članova Izborne komisije koja će učestvovati u sprovođenju izbora za sledeći mandat. U timu komisije je po pravilu samo jedan član iz redova profesora tog fakulteta sa podjednakim nivoom odlučivanja kao i svi drugi članovi. Mi želimo normalne izbore gde na kraju, kao što je tobio slučaj na Filozofskom fakultetu, ne dolazi pokrajinska prosvetna inspekcija koja ustanovljava različite neregularnosti na koje institucija nije mogla da reaguje zato što u svojim rukama nije imala ni jedan mehanizam.“

Ponovljeni, pa poništeni izbori

Studenstki izbori koji su bili održani u aprilu 2022. godine, gde su se kandidovale dve studenske grupe, Savez studenata i Studentska reakcija, bio je ponovljen u oktobru 2022. godine. Lista grupe Studentska reakcija bila je oborena u aprilu, kako se navodi u inspekcijskom zapisniku, otkriveno je sedam nezakonitosti u vezi sa celim izbornim procesom.

U zapisniku se navodi da je Izborna komisija postupila nezakonito oborivši listu Studentska reakcijajer je, uprkos 61 nevažećem potpisu, imala 574 potpisa, što je bilo dovoljno da izađe na izbore. Utvrđeno je, takođe i da je Izborna komisija postupila nezakonito tako što je naknadno tražila od Studentske reakcije da potpisi moraju biti overeni kod notara.

Bivša članica Studentske reakcije Jovana Milešev ističe da problemi studentskih izbora počinju mnogo pre samog raspisivanja kandidature i da se to najbolje ogleda u netransparentnom radu Studentskog saveza, koji trenutno predstavlja studentski parlament Filozofskog fakulteta, a koji je na snazi već četiri godine, odnosno dva mandata.

„Kada studenti upišu prvu godina fakulteta prioritet im je da shvate kako studiranjefunkcioniše, kako izgledaju ispiti, kolokvijumi i slično. Takav je bio slučaj i kod mene, ali mi je neverovatno, govorim konkretno za Odsek medijskih studija, da niko nije znao da mi imamo predstavnicu Žurnalstike u parlamentu. Predstavnica nije bila u kontaktu ni sa kim. Na Filozofskom fakultetu ima preko 6.000 studenata, kako je moguće da nikada nismo bili pitani da li imamo neki problem. Mi nikada nismo dobili ni jedan izveštaj sa njihovih sednica i zasedanja, to nigde nije bilo dostupno studentima. Dok se nisam kandidovala u okviru Studentske reakcije 2022. godine nisam znala da mi imamo predstavnika Žurnalistike u Studentskom parlamentu, pritom predstavnica nije bila izabrana od strane nas 70 koji su pohađali taj smer, nego od strane samog parlamenta.“

Milešev ističe da je poražavajuće to što studenti ne znaju da imaju glas u Studentskom parlamentu i da nisu upoznati sa tim koja je prava funkcija parlamenta i dodaje da je rad Saveza studenata, trenutnog Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta veoma sličan trenutnoj političkoj sceni u Srbiji.

„Te 2022. godine se pročulo da će u aprilu biti održati izbori za studentski parlament tek onda kada smo se mi kao grupa Studentska reakcija uključili i kandidovali“, rekla je Milešev i dodala daje situacija bila ista kada su se održavali ponovljeni izboru u oktobru te godine.

„Prilikom ponovljenih izbora napravljena je greška u papirologiji koja nije imala nikakve veze sa samim glasovima, kada nam je po drugi put odbijena lista poslali smo molbu da nam se rok produži kako bismo imali vremena da grešku ispravimo, međutim molba nije odobrena, naša kandidatura nije prihvaćena, iako smo imali pravo da grešku ispravimo. Ti izbori su bili izbori bez izbora, s obzirom na to da je jedina kandidovana grupa bila Savez studenata, koji je već bio na snazi“, kaže Milešev i dodaje da u biračkim odborima sede samo predstavnici Studentskog parlamenta, a ako je parlament jednopartijski kako izbor može biti legitiman.

Statut Filozofskog fakulteta

Statut za kandidaturu iz 2022. godine nalaže da svaka formalna ili neformalna organizacija mora da priloži 10% glasova od ukupnog broja studenata koji pohađa Filozofski fakultet. Statut je promenjen 2023. godine, uz priloženih 10% glasova, svaki student koji je podržao datu listu mora lično da preuzme obrazac od Izborne komisije i da ga popuni kao dokaz podržavanja određene liste.

U Statutu Filozofskog fakulteta jasno piše da je studentski parlament organ fakulteta koji zastupa i štiti prava i interese svihstudenata i razmatra pitanja i aktivnosti u interesu studenata i da je rad parlamenta javan.

„Studenti ne učestvuju zato što ne vide zašto bi učestvovali i šta taj parlament radi za njih. Ja već par godina sedim u Nastavno-naučnom veću fakulteta, imali smo zahtev za junski rok, bunt povodom povećanja cena ispita i ovo ostalo što dobijemo su neke Filozofijade, ide se vamo i tamo. E i onda nađu da su jako aktivni tako što podnose prijavu Etičkoj komisiji protiv profesora Dinka Gruhonjića.Oni verovatno nešto rade u organizaciji nekih sekcija i to je iznimno lepo ali to je studentsko reprezentativno telo koje zastupa interese studenata prema profesorima i organima fakulteta“, rekla je Kleut i dodala da je njihov primarni zadatak da se pitaju kakav je kvalitet nastave, kvalitet udžbenika, šta se dešava sa studentskim evaluacijama.

Predstavnica Saveza studenata Ivana Macak nije želela da da izjavu po pitanju transparentnosti njihovog rada, kao ni o ključnim promenama koje je doneo parlament. Na zvaničnom sajtu Filozofskog fakulteta,Savez studenata se predstavlja kao „najstarija i najveća studentska organizacija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i kao takva deluje zarad svojih studenata.“

„U godinama postojanja Savez je organizovao mnoštvo akcija, seminara, tribina i književnih večeri, žurki različitih povoda i sadržaja, počev od prijema brucoša, pa do humanitarnih akcija“, ovo se takođe nalazi na sajtu Filozofskog fakulteta.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bez obzira što nisu kandidovane na Studentskim izborima, postoje i druge neformalne organizacije, jedna od njih je Klub studenata psihologije Transfer koji je oformljen radi promovisanja psihologije na edukativan način. Predstavnica Transfera Dunja Panić objašnjava:

„Mi kao klub studenata smatramo da bi bilo izuzetno korisno kada bi postojalo više studentskih organizacija na fakultetu koje bi pružile priliku zainteresovanim studentima da se angažuju u oblastima koje ih interesuju. Izuzetno nam je krivo, što je situacija takva da je jako teško oformiti novu organizaciju, kao i produžiti članstvo već postojećih. Voleli bismo da postoji lakši način da se to izvede. Samim postojanjem većeg broja organizacija, studentima bi se pružila prilika da biraju ko će se baviti njihovim pravima.“

Profesor Filip Ejdus objašnjava da kada je već izbor takav da se bira na osnovu jedne, već vladajuće grupe, studenti svakako treba da izađu na izbore i dodaje:

„Bez obzira što nemate na osnovu čega da birate, iznesite svoj stav jer vi imate pravo da glasate, makar to bilo tako što ćete precrtati jedinu kandidovanu grupu. Ako ima mnogo više ljudi koji su protiv i koji smatraju da ta lista nije legitimna, na taj način bi studenti mogli da je delegitimišu i da dovedu do nekih promena tih pravilnika u budućnosti. Zato što je alternativa neki bojkot koji suštinski nigde ne vodi“, istakao je Ejdus.

U utorak 19. marta 2024. godine, predstavnica Studentskog parlamenta Ivana Macak  koja je bila četvrta na listi Ruske stranke na prethodnim pokrajinskom izborima i student prodekan Nemanja Vujić su na portalu NS Uživo objavili saopštenje gde u ime „svih studenata“ pozivaju Upravu Filozoskog fakulteta da „najoštrije“ i otkazom sankcionišu profesora Dinka Gruhonjića, zbog navodnog govora mržnje. Kako su novinari Raskrinkavanja kasnije saznali kroz razgovor sa studentom prodekanom, sporan izmontiran video je jedini koji su pozivači na ostavku odgledali.

Filozofski fakultet je pod blokadom bio od 28. marta, pa sve do nedelje 31. marta. Prilikom izvođenja organizovane blokade grupa, pretežno mladića koji nisu studentni filozofskog fakulteta, iz zgrade su izbačeni svi zaposleni, studenti i studentkinje, kao i dekanica Ivana Živančević Sekeruš, koja ističe da se za 70 godina postojanja Filozofskog fakulteta nikada nije desilo da zaposlenima i studentima bude neomogućen ulazak na fakultet.

Profesori su pozivali studente da sva pitanja u vezi sa ispitnim rokom usmere na Upravu Univeziteta i Rektorat, koji su na celu ovu situaciju ostali nemi, kao i predstavnici blokade Filozoskog fakulteta Ivani Macak. Studenti Filozoskog fakulteta nisu dobili adekvatan odgovor na postavljeno pitanje, dok je Macak svakom studentu poslala identičan mejl u kome ističe da su i oni zatečeni i zabrinuti trenutnom situacijomna fakultetu i da se nadaju da će se sporna situacija razrešiti kroz koji dan.

Blokada Filozofskog fakulteta prekinuta je u nedelju, 31. marta, dok je student prorektor Damjan Vakanjac rekao da je blokada prekinuta „privremeno“, zbog održavanja aprilskog ispitnog roka.