Snovi iz detinjstva, papir, olovka i srceparajuća priča nekada nisu dovoljni da se neko probije na muzičkoj sceni, a kamoli ostane na njoj. Potrebna je karakteristična tema po kojoj će se osoba izdvojiti i biti jedinstvena, a to je danas itekako teško jer deluje kao da je sve već rečeno. Deluje.
Foto: Denis Ruvre (Denis Rouvre)
2011. godine Kendrik Lamar objavljuje Section.80, album, kojim govori sve šta mu je na srcu i polako počinje da stiče reputaciju na američkoj hip-hop sceni, a glavni kriterijum mu je repovanje o socijalnim temama koje se tiču svih ljudi bez obzira na boju kože, religiju ili jezik. Brojni poznati reperi su prepoznali ovaj njegov talenat, koji je on dodatno iskoristio na svom sledećem LP-u, good kid, m.A.A.d city. Ovo umetničko delo se smatra jednim od najboljih albuma po konceptu u modernom hip-hopu, a tajna uspeha je u tome što sadrži detaljan prikaz Kendrikove ličnosti – njegove snove, brige, način odrastanja u delu grada sa visokom stopom kriminala.
Pesma koja je privukla najviše pažnje sa ovog albuma je „Swimming Pools”. Iako je zamaskirana tekstom o upotrebi psihoaktivnih supstanci, zapravo prenosi poruku njihovog razornog dejstva i sa čime je osoba za mikrofonom morala da se suoči. K-dot (nadimak) je na taj način hteo da napravi kompromis izmedju toga da njegova poruka bude preneta na latentni način i da njeno površno shvatanje dopre do slušalaca koji su pretežno u potrazi za trendi muzikom.
Nakon good kid, m.A.A.d city-ja, Lamar je donekle ostao nedorečen. Nije se znalo da li će nastaviti da udovoljava slušaocima objavljujući pesme u kojima prenosi poruke na skriveni način ili će konačno pokazati svoje karte. Njegov najnoviji album To Pimp a Butterfly nam pokazuje da je Kendrik sposoban da ide iz krajnosti u krajnost sa obzirom na to da nema ni traga ni glasa od trendi muzike – nema kompromisa. K-dot samouvereno kroči u nepoznato kombinovanjem različitih instrumentala koji vuku korene iz džeza i psihodelično inspirisanog soul-a. Album pored toga što pruža oldskul vajb i vraća na ulice kojima su harali Tupak, Notorious B.I.G, Dr. Dre i dalje na neki način sadrži obeležja modernog repa. Tajna leži u Lamarovoj želji da pojedina lajv izvođenja njegovih pesama imaju prednost u odnosu na studijske verzije, kao što je numera „i”. Ova pesma sažima celokupnu pozadinu albuma, a to je da inspiriše ljude da budu samouvereni, hrabri i bez dlake na jeziku kao i da se bore protiv bilo kakve nepravde i diskriminacije.
Ideja borbe za prava afroamerikanaca prisutna je i u pesmi „King Kunta“ u kom se reper poredi sa fiktivnim likom Kunta Kintom kojem je odsečena noga zbog pokušaja bekstva od svog robovlasnika, čime on ističe nepravedan odnos političke elite prema socijalno deklasiranim masama. Međutim, Lamar takođe prikazuje sopstvenu nesposobnost da uspostavi komunikaciju sa ostatkom nezadovoljne mase jer sav taj bes im ne daje priliku da donesu racionalnu odluku. On takođe opisuje svoju bespomoćnost i nemogućnost da preduzme nešto konkretno kako bi izbavio svoje najbliže iz grotla Komptona, legla narkotika i afroameričkih bandi.
To Pimp a Butterfly se razlikuje od prethodnih albuma po tome što se manje tiče Lamarovih osobina a više njegovih životnih iskustava koji su povezani u jednu celinu. Jedna od zanimljivijih stvari koje se mogu uočiti na albumu jeste često menjanje glasa, flow-a i same pojave izvođača kako bi se iskazala osećanja sreće, besa, tuge, očajanja i samim tim onemogućila monotonija i stvorio utisak nastupanja više aspekata ličnosti kroz nekoliko različitih numera. Na primer sa jedne strane imamo pesmu „The blacker the berry” koja nam pruža istinski hardkor hip-hop, dok sa druge strane imamo „These Walls” koja se odlikuje laganim tonovima i fankom koji nas vraća u osamdesete godine.
Izvor: Interscope records
Pored pesama u kontrastu, na albumu možemo pronaći dve pesme spojene u celinu, čije značenje jedino možemo razumeti ukoliko odslušamo obe. U pitanju je pesma „u” koja sadrži gomilu problema sa kojima Kendrik svakodnevno suočava i „Alright” kao kompleksan odgovor na sve te dileme. Verujući da je svaki problem deo „božjeg plana za njega” kao i da se sve dešava za razlogom, on smatra da će na kraju krajeva „sve biti uredu” ukoliko gaji pozitivan stav prema životu. Pesma „Alright” takođe asocira na policijsku brutalnost prema afroamerikancima i postavlja pitanje da li je zaista nestao aparthejd ili je oduvek bio prisutan samo zamaskiran obećanjima političkih moćnika. Jedan od večitih problema sa kojima se Lamar suočava i koji je prisutan na ovoj pesmi je njegov promukao glas koji često stvara osećaj kod slušalaca da je na ivici daha. Samim tim on se ponekad opredeljuje za pesmu koja je više melodična i u kojima će slušalac više biti fokusiran na ton nego na sam kvalitet, brzinu i fluentnost rima.
Međutim, to ne menja činjenicu da su njegove rime dovoljno razumljive da dopru do slušalaca jer ukoliko oni to zaista žele ništa ih ne može sprečiti. Svaka pesma sa albuma nosi poruku, a kada dođemo do samog kraja shvatamo da nam se nudi nekoliko doživljaja stvarnosti autora i na nama je da se prilagodimo kako bismo ostali zadovoljni.
Poslednja pesma „Mortal man” nam ostavlja iznenađenje, a to je Kendrikov razgovor sa pokojnom rep zvezdom Tupakom, koji je on modifikovao u studiju. K-dot mu postavlja brojna egzistencijalna pitanja i onda seče njegove odgovore iz jednog intervjua i usklađuje ih sa sobom. Može se zaključiti da je jedan deo albuma svakako posvećen njemu jer mu je prvobitno ime trebalo biti To Pimp a Caterpillar (čitaj T.P.A.C prim. aut.) ali se predomislio jer je smatrao da butterfly (leptir) predstavlja simbol slobode i ljubavi prema životu.
Nema komentara