Proteklog vikenda Podgrađe Petrovaradina se ne samo probudilo, već zaigralo i zapevalo, i disalo punim plućima u ritmu ubrzanih otkucaja uzbuđenih i nasmejanih posetilaca Festivala uličnih svirača.
Foto: Višnja Davidović
Možda zvuči previše bajkovito, ali svako ko je bio prisutan može to i da potvrdi, jer je ceo Gradić odisao neverovatnom atmosferom sva tri festivalska dana.
Četrnaest punktova smeštenih u Štrosmajerovoj, Beogradskoj i Ulici Lisinskog, kod Beogradske kapije i iza nje, ispod Pijanog sata, na Vojnom igralištu i kod Barutane „Josif“ bili su epicentri pozitivne energije, a gužva se stvarala i na svakom drugom ćošku gde su se ljudi družili, a poneki lokalni muzičari poneseni atmosferom napravili svoje nezvanične performanse. Prava nekomercijalna umetnička ponuda u revitalizovanom okruženju pokazala se kao pun pogodak i naišla na veliko odobravanje publike.
– Mislim da je suštinska važnost u tome što je iskorišćen ovaj prostor Podgrađa Petrovaradina, što festival na neki način čini unikatnim. Izvođače bih opisao kao slobodne, rade šta žele bez ograničenja. Izbor njih je raznovrstan, ono što inače nemamo priliku da čujemo i vidimo, što fali u Srbiji, drugačija ponuda od nekih umetnika koji su nažalost zastupljeniji u medijima. Bina je cela ulica, što je i poenta uličnih svirača, i to mi se dopada - rekao je Milan Davidović, student.
Zvukovi iz celog sveta ispunili su uske barokne ulice, a svaki od izuzetno kvalitetnih izvođača dobili su odrede nekih novih obožavalaca. Veliki broj nastupa obeleženi su neverovatnom interakcijom sa publikom u ovom jedinstvenom ambijentu. Posetioci su jednako dobro reagovali i na nemuzičke programe poput filmskih projekcija i pozorišnih predstava pod vedrim nebom, a i pokazali da su shvatili suštinu samog festivala i oberučke je prihvatili.
Dopada mi se pre svega što festival ima karakter više umetnosti, pozorišta, filma i muzike, što su ove godine prvi put probali da urade. Sviđa mi se saradnja sa Sinema sitijem, pozorištem i Akademijom umetnosti, gde su studenti dobili šansu, što je odlična stvar. Takođe, odlična je ideja što se premestilo ovde jer se baca akcenat na ovaj deo grada koji je malo zapostavljen jer ga i dalje shvatamo kao neku tranzitnu zonu umesto da postane još jedan mali kulturni centar – objasnio je student Nemanja Pantović, i povukao paralelu između ovog i još jednog čuvenog festivala koji se takođe održava u ovom delu grada – Nadam se da će festival ostati pristupačan za mlade i domaće umetnike, što je po meni Egzit izgubio, tu neku predusretljivost koju je nakad imao ka neiskazanim i neafirmisanim domaćim facama koje su tu dobijale šansu da krenu.
Foto: Višnja Davidović
Više od 40 hiljada ljudi je tokom tri festivalska dana kružilo ovim krajem, a sam događaj su pored umetnosti obeležili smeh, dobro raspoloženje, dečje ruke ulepljene od sećerne vune i miris kokica i zanatskih piva. Svako se osećao prijatno i opušteno u takvoj familijarnoj atmosferi, što su posetioci i potvrdili.
– Sviđa mi se što je festival ovde jer je malo, zatvoreno, ljudi su bliskiji, kontakt je neposredniji. Jako mi je drago i da su se ljudi pored redovnih izvođača i bina skontali i družili, džemovali, improvizovali. Atmosfera je odlična, za svaku pohvalu. Dolazim sledeće godine sigurno – rekao je Šovljanski Lazar, pčelar.
Broj ljudi koji su posetili festival, nasmejana lica i aplauzi koji su neprekidno odjekivali Podgrađem rekli su svoje. Festival je uspešno završen a misija da ova pomalo zapuštena gradska četvrt oživi i postane centar urbanih događanja je isto tako počela.
Nema komentara