Profesorka klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i istaknuta interpretatorka savremene klasične muzike Branka Parlić, koja se od drugih pijanista razlikuje po tome što svira isključivo novu muziku i muziku minimalizima, objavila je svoju novu ploču (vinil) pod nazivom „Satie and beyond”.
Na ploči su objavljene kompozicije Filipa Glasa, Holanđanina Jeruna van Vina, engleskog postminimaliste Grejema Fitkina, kao i Erika Satija, francuskog kompozitora čijom muzikom se Branka Parlić posvećeno bavi još od sredine 80-ih godina. Poznavaoci njenog lika i dela upozanti su sa podatkom da je upravo prva ploča na prostoru bivše Jugoslavije sa klavirskim kompozicijama Satija „Initties” bila njena, a objavljena je 1986. u izdanju „M produkcije“ Radio Novog Sada. Snimanje nove ploče odvijalo se u Holandiji, u gradu Livardenu, u koncertnoj sali centra Harmoni. U toj istoj sali Branka Parlić je održala i koncert pod nazivom „The Cone Gatherers“.
Branka Parlić je umetnička direktorka serijala „Nove uši za novu muziku“ koji je pokrenula s ciljem da se nova muzika, minimalizam i postminimalizam, kao muzički pravac koji briše razlike između umetničke muzike i drugih stilova, predstavi publici kroz nekoliko koncerata tokom cele godine.
Nedavno je održala koncert u okviru proslave 40 godina postojanja Akademije umetnosti u Novom Sadu, a u četvrtak je u klubu Izba u društvu književnika Slobodana Tišme i kompozitora Miše Savića promovisala ploču pred užim krugom poštovalaca. .
Slobodan Tišma je tokom promocije rekao da nema umetnosti bez velike recepcije. Slažete li sa sa njim u tome? Šta je za vas osnovna mera uspeha?
Auditorijum jeste bitan, ali ipak smatram da nije mera uspeha. On to danas i ne može da bude zbog vremena u kojem živimo i zbog vrednosti koje su, nažalost, pomerene. U ovome što radim krenula sam od nule. Trebalo je mnogo godina i mnogo uloženog truda da sprovedem svoje ideje. Sada je publika koja dolazi na moje koncerte donekle formirana - primećujem da u njoj ima sve više mladih ljudi, što mi je veoma drago. Kada saberem sve te činioce, svakako da se smatram uspešnom.
Ciklus koncerata koji je u toku odvija se pod nazivom „Nove uši za novu muziku”. Zašto baš ovaj naziv?
To je rečenica Džona Kejdža još iz 40-ih godina prošlog veka. Rekao je da, ako želimo da razumemo ono što on prezentuje, moramo da slušamo na drugi, novi način. To je svakako preporučljivo i za moju publiku. Minimalizam i postminimalizam ima nove karakteristike, pa se tako slušalac nove muzike neće susresti sa onim što je bilo karakteristično za prethodne epohe. U novoj muzici nema narativnosti i uobičajenog muzičkog tona, nema kulminacije i naprasnog završetka. Zato je nov način slušanja muzike važan. Ne treba očekivati nikakvu priču, već pustiti muziku da vas vodi gde vi želite.
Da li vašu muziku mogu razumeti i jednako u njoj uživati i oni koji nisu muzički visokoobrazovani?
Svako ko je spreman na to da posluša moj savet i sluša drugim ušima, ko ne očekuje nešto čega u ovoj muzici nema - pronaći će se. Potrebno je samo da sluša zvuk, koji je sam po sebi lep, umirujući, i teško da se išta naprasno može desiti i narušiti taj mir. Taj mir nam je svima potreban i u današnjem vremenu vrlo ga je teško naći i zadržati. Ne vidim razlog zašto neko kome se dopada umetnička muzika bilo koje epohe ne bi osetio lepotu ove nove muzike. Potrebno je samo ne biti zatvoren za nove stvari. Žao mi je kada to primetim kod svojih studenata, koji i dalje akcenat stavljaju na izvođače koji su istorijski potvrđeni i o čijim delima uče iz knjiga. Imaju idealnu priliku da prate razvoj pravca čiji su savremenici, a koji je takođe priznat. Ne treba imati otpor prema tome.
Bavite se i profesorskim radom. Koliko je interesovanje vaših studenata za muziku minimalizma?
Interesovanje je malo. Veoma mi je žao zbog toga, ne nalazim nikakvo opravdanje za to. Ne znam da li je problem u nezainteresovanosti, i čudno mi je da mladog umetnika ne zanima muzika vremena u kojem živi. Nedostaje im pomalo i hrabrosti i avanturizma da se upuste u istraživanje nečega nepoznatog. Mnogo se tako propušta.
Mislite li da uspešan pijanista može da bude i neko ko nije dobio priliku za usavršavanje u inostranstvu?
Mislim da može. Ono što je jednom muzičkom izvođaču neophodno jeste da nađe neki svoj put, koji najbolje odražava njegov senzibilitet i da bude najbolji u tome. Ako ste dobri u tome što radite, budite uporni, istrajte, pronađite se i ostanite tu gde vam prija.
Nema komentara