Na ovogodišnjem filmskom festivalu ,,Slobodna zona’’ koji je održan početkom novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Petar Lakić, mladi režiser, imao je priliku da svoj prvi film prikaže beogradskoj publici. Zajedno sa još dva člana u grupi snimio je film ,,Yaaas queen!“ koji je prikazan na festivalu u kategoriji srednjoškolskih filmova ,,Future is here“.
Foto: Petar Lakić (iz arhive sagovornika)
Petar Lakić je devetnaestogodišnjak rođen u Smederevu, odrastao je u Kovinu, gde je i završio srednju školu ,,Branko Radičević“, a poslednjih nekoliko meseci živi u Beogradu. Još u detinjstvu je zavoleo umetnost i pokazao interesovanje za film i pozorište. Član je amaterskog pozorišta u Kovinu, a sledeće godine bi voleo da upiše režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za svoj prvi dokumentarni film izabrao je temu o kojoj se ne govori mnogo - život jednog tranvestita.
- Film prati vikend jedne drag kraljice i želeo sam da pokažem kako se ispod tog drega nalazi jedan običan čovek i da sa njim možeš da pričaš potpuno normalno kao i sa svakom drugom osobom. Ljudi nemaju taj osećaj i misle da je sve performans i beg od realnosti, a uopšte nema veze s tim. Osobe koje se bave dregom u tome pronalaze ono što zapravo žele da budu i tako se osećaju opuštenije.
- Film prati vikend jedne drag kraljice i želeo sam da pokažem kako se ispod tog drega nalazi jedan običan čovek i da sa njim možeš da pričaš potpuno normalno kao i sa svakom drugom osobom. Ljudi nemaju taj osećaj i misle da je sve performans i beg od realnosti, a uopšte nema veze s tim. Osobe koje se bave dregom u tome pronalaze ono što zapravo žele da budu i tako se osećaju opuštenije.
S obzirom na to da ste u filmu obradili temu koja kod naroda izaziva burne reakcije, koliko su trajale pripreme za film i prikupljanje materijala koji bi publici bio predstavljen na pravi način?
- Poprilično dugo, nekih dva i po meseca. S obzirom na to da smo snimali neke žurke, nismo mogli samo da uzmemo kameru i snimamo dva dana i to je to. Čekali smo da budu njeni nastupi, da ona ima slobodnog vremena, da može da bude u dregu i da nema nikakvih problema. Kada su u pitanju te osetljive teme snimanje traje dosta dugo.
Tranvestiti i gej populacija uvek izazivaju veliku pažnju javnosti. Da li smatrate da su to teme o kojima bi trebalo više da se govori?
- Da. Drag je kao neka podvrsta celog tog LGBT sveta, ali smatram da treba više da se priča o tome i da su ti ljudi dosta potisnuti u Srbiji.
U jednoj od scena u filmu se prikazuju protesti ,,1 od 5 miliona’’ u Beogradu, da li podržavate proteste i mislite li da imaju nekog uticaja na stanje u državi?
- Podržavam proteste, ali mislim da nemaju mnogo uticaja. Iskreno, ne mislim i da mogu da dovedu do nekih promena. Voleo bih da mogu i svako bi voleo da veruje u to i da će biti bolje, ali sumnjam. Protesti su, takođe, primer da su ljudi sa prajda ugroženi. Na početku su stalno dolazili i bili uključeni u sve, a onda su oterani da imaju svoje posebne proteste. U celoj priči za oslobađanjem i poboljšanjem države, opet nema mesta za te ljude.
Vidite li svoju budućnost u Srbiji?
- Ne. Nikad se ne zna, ali u ovom trenutku ne. Mislim da je stanje dosta loše i što se tiče novca i prillika za studiranje i mislim da se ne cene dovoljno te stvari kao što su ovi kratki filmovi. Ne mora da znači da ću ja ikada upisati FDU i da će se moj film ikada ceniti, ali možda bi se u nekoj drugoj državi obratilo više pažnje i možda bi sve bilo drugačije
Postoji li trenutno neka tema koja vas okupira i o kojoj biste voleli da snimite film?
- S obzirom na to da sam se sada bavio, ne bih rekao opštim problemom, ali nečim što nije lično moje, mislim da sada treba da snimim nešto lično i da kroz film radim na sebi. Ovo iskustvo je bilo sjajno, upoznao sam mnogo ljudi, dobio puno kritika i pohvala i zaista mi prija sve, ali nisam siguran da sam uspeo lično da se izrazim već sam samo izneo neki problem.
Imate li nekoga ko vam je uzor u životu?
- Generalno su mi uzor ljudi koji se bore za nešto i koji uspevaju da isteraju nešto svoje u životu. Ljudi koji su mnogo rizikovali, otišli u inostranstvo iako tamo nemaju nista i tako uspeli da izgrade svoju budućnost. U svetu filma me fasciniraju naši režiseri koji su radili u vreme represije i inače ljudi koji se protive nekom režimu.
Nema komentara