Kada se fantastični francuski košarkaš Nikola Batim našao na podu, sudarivši se nekoliko sekundi pre toga sa Stefanom Jovićem, sudija je prekinuo igru. Naš komentator najpre je osudio ovu odluku, rekavši da je doneta na štetu srpskog tima, ali se potom predomislio i zaključio da je sudija postupio „fer i korektno“. Kako plemenito: i fer i korektno u isto vreme!
Sekunde su dragocene u košarci: to smo mogli da uočimo u poslednjoj četvrtini polufinalne utakmice, još više u borbi za treće mesto (Francuska - Litvanija), a najviše u izražavanju naših komentatora. Kada novinar političaru postavi neugodno ili neočekivano pitanje, dovitljivi političar odgovara „Vidite, to je vrlo komplikovano i kompleksno pitanje“, što ne znači ništa drugo do „Dajte mi još pet sekundi da se snađem“. Takve verbalne strategije razvijaju i sportski komentatori, jer se u prenosu utakmice ćutanje iz nekog razloga smatra većim grehom od bespotrebnog pričanja.
Pleonazam fer i korektno najčešći je, ali ne i jedini izgovoren tokom aktuelnog Svetskog prvenstva. Jedan brazilski košarkaš opisan je kao visok rastom, a ostali smo uskraćeni za informaciju da li je visok težinom ili širinom shvatanja, recimo. Iako je srpski tim ubedljivo vodio protiv Francuza na poluvremenu, gosti u studiju mudro su nas upozoravali da nam predstoji još dug vremenski period do slavlja. S obzirom na to da se reč period sama po sebi odnosi na vreme - i ni na šta drugo - ova sintagma, kao i njoj srodne vremenski rok i dužina trajanja, školski je primer pleonazma. Lošim se može smatrati i tako omiljen izraz psihološka prednost (bolje bi bilo psihička), budući da tim koji je „u naletu“ prednost ostvaruje zahvaljujući psihi igrača, a ne zbog psihologije kao nauke.
Jezik sportskih komentatora nepovratno je obremenjen frazama. Koliko god je utakmica zanimljiva, uzbudljiva i važna, novinari u komentatorskim kabinama imaju veoma ograničen izbor jezičkih sredstava da to opišu. Neki se trude da prenos obogate statistikom, a neki ne prezaju ni od stihova. Tako je jedna čuvena rukometna utakmica propraćena dosetkama poput „Mila majko, kako bije Marko!“, pa su gledaoci s vremena na vreme imali utisak da im se obraća Tešan Podrugović.
Bilo bi dobro da večeras, koliko god delovalo teško, pobedimo Sjedinjene Američke Države. Ne samo zato što je to fer i korektno prema igračima koji su ostavili srce na terenu, već zato što ne bismo morali da slušamo o tome kako je naše srebro zlatnog sjaja. Ako sjajni srpski košarkaši iznova i iznova pronalaze načine da nadmudre protivnike, neka i komentatori pronađu makar jedan novi način da pokažu kako su oduševljeni time.
Nema komentara