Prema statistici Gradske biblioteke, prošle godine je na području Novog Sada među 19.183 korisnika bilo 2.567 studenata, te oni predstavljaju nešto više od 13 odsto članova.
Ako se taj procenat ukrsti sa podatkom da na Univerzitetu u Novom Sadu studira 50.358 studenata, ispostavlja se da oko pet odsto studenata koristi usluge Gradske biblioteke.
Bibliotekarka Biljana Kičema sa Pozajmnog odeljenja Gradske biblioteke „Đura Daničić“ kaže da su najčešći korisnici učenici osnovnih škola i penzioneri, a da studenti najčešće uzimaju one knjige koje su im potrebne za fakultet.
„Najviše je onih sa studija društvenih nauka kao što su srpski jezik, književnost, psihologija, filozofija itd, a onih sa prirodnih nauka skoro da i nema. Oni koji dođu samoinicijativno čitaju razne žanrove, ali se često odlučuju za beletristriku ili neko 'lakše štivo', mada, svakako, ima i onih koji se i dalje okreću klasicima“, kaže bibliotekarka Kičema.
Studenti često koriste i čitaonicu Biblioteke koja raspolaže stručnom literaturom da bi pripremali svoje seminarske, diplomske, master i slične radove, kao i da bi učili u njoj, ali se gotovo nikad ne dešava da dođu u čitaonicu da bi čitali iz želje, a ne iz obaveze. Postoji i opcija da bibliotekari u Referalnom centru pretražuju stručne članke putem interneta i korisnicima šalju pronađene članke na imejl adrese.
Referalna bibliotekarka Aleksandra Grujin navodi da studentima bibliotekar uradi 70 odsto posla u pogledu vremena jer oni dobiju sve „na gotovo“ i treba samo da pročitaju i upotrebe ono što im je najvažnije.
„Problem je u tome što postoji čitava armija onih lenjih koji neće da čitaju ili prevode tekst ukoliko je na engleskom, nego su navikli da kopiraju čitave pasuse i mrzi ih da se udubljuju u bilo šta“, rekla je bibliotekarka Grujin. Ona je dodala i da su mnogi toliko pasivni da šalju svoje bake, sestre i drugare, pa tako i ne kroče u biblioteku a dobiju sve potrebno za svoj rad.
„Studenti ne shvataju da smo mi njima asistenti, njihova desna ruka i da želimo da ih usmeravamo ka tome da što više čitaju. Oni nemaju svest o značaju biblioteke, misle da je to Danijela Stil i ko zna kakve ostale tračerice“, napomenula je Grujinova.
Na fakultetima takođe postoje biblioteke, ali one sadrže stručnu literaturu. Bibliotekarka u seminarskoj biblioteci za književnost na Filozofskom fakultetu Medisa Kolaković rekla je da je broj knjiga koje nisu stručne veoma mali i da ih dobijaju samo kad ih neko pročita pa im pokloni.
„Studenti kod nas pozajmljuju samo stručne knjige koje su im potrebne za studije, pa je tako u vreme ispitnih rokova najveća gužva. Oni i nemaju mogućnost da kod nas traže bilo šta što nije u vezi sa strukom jer mi nismo Gradska biblioteka“, rekla je Medisa Kolaković.
foto: b92.net
U knjižarama traže ono što je popularno
Na top-listama dveju najvećih knjižara u Novom Sadu, knjižarā „Vulkan“ i „Laguna“, preovladava beletristika poput Gijoma Musoa i Nore Roberts, ali ima i knjiga čiji su autori dobitnici NIN-ove nagrade kao što je, na primer, Aleksandar Gatalica. U tim knjižarama napominju da naslovi menjaju svoje pozicije na TOP listi, ali da je u pitanju manje-više isti žanr.
Radnica u knjižari „Laguna“ Jasena Žugić kaže da mladi obično knjige uzimaju po preporuci i da čitaju sve žanrove, od klasika preko fantastike do beletristike:
„Ne postoji neki uski žanr koji se čita, mahom svi gledaju popularne naslove kad biraju knjige, ali mnogi čitaju klasike i traže preporuke kvalitetnih knjiga. Po broju kupaca deluje da se generalno mnogo čita, ali u poređenju sa brojem stanovnika u gradu, možda i nije tako puno“ , navela je Žugićeva.
Sa druge strane, menadžerka knjižare „Vulkan“ Jasmina Radivojević kaže da se u toj knjižari definitivno najviše prodaje beletristika, a uz nju popularna psihologija i sve ono što je aktuelno i što se reklamira.
„Čini se da u današnje vreme uopšte nije bitno da li je nešto kvalitetno nego je bitno samo da je popularno. Uprincipu se najbolje prodaje ono što se servira“ , kaže menadžerka i dodaje da ljudi najčešće traže da čitaju nešto što ih opušta i ne zamara.
Sociolog Dragan Koković tvrdi da je ozbiljan problem ne samo čitanje uopšte nego i sam izbor literature. On napominje da je najgora moguća stvar koja će zadesiti mladog čoveka čitanje nekvalitetnih knjiga:
„Naši ljudi najčešće trče za bestselerima, a bestseleri apsolutno ne znače kvalitet književnosti. Njih su počele da pišu i voditeljke i pevačice i ne znam ko sve, a znate da je sada u trendu ako ste pročitali neku od njihovih knjiga“, rekao je sociolog.
U njegovom tekstu „Čitanje kao pohvala sporosti“ napominje se da omladinu od istinskog udubljivanja koje traži knjiga odvlači površna zabava i razonoda poput rijaliti programa.
Koković navodi da je kupovanje knjiga, umeće čitanja i uživanje u knjigama nešto što je postalo „društveni zaborav“ kada su u pitanju mlade generacije. U tekstu ovog sociologa govori se i o tome da čitanje u današnje vreme ne predstavlja istinsku potrebu jer je civilizacija slike u velikoj meri ugrozila civilizaciju knjige.
„Mlada generacija živi brzo, a njihov slogan je: Mi ne znamo šta hoćemo, ali to što hoćemo hoćemo vrlo brzo“, navodi profesor Koković.
foto: applestore.com
Elektronske knjige
Mnogi skeptici odbacuju elektronsku knjigu, govoreći da će ona potpuno da uništi knjigu kao materiju. Svaki put kad se pojavio nov način za prenos teksta, društvo ga je odbacivalo i govorilo da je to kraj eri čitanja; međutim, ispostavilo se da je grešilo. Prvi tekstovi pisani su na glinenim pločama, zatim na pergamentu, papirusu i, na kraju - na papiru. Elektronska knjiga je namenjena novim generacijama i mnogi tvrde da je baš e-knjiga budućnost čitanja kad je u pitanju omladina.
Književnik i izdavač Jovan Zivlak kaže da knjige od papira postaju višak zbog dominacije vizuelnih medija, ali napominje da suštinski sadržaj knjige verovatno neće biti promenjen nego pretočen u nove oblike.
„Moramo shvatiti da se stvara nova vrsta čoveka, sa promenjenom percepcijom. Mislim da će vizuelna kultura uništiti knjigu, ali ne i čitanje. Čitaće se uvek i to je neminovno, samo je pitanje šta će se čitati“, napomenuo je Zivlak.
Dok američka kompanija Amazon uveliko kreira svoje čitače za elektronske knjige, Srbija je po tom pitanju u potpunom zaostatku. Elektronska čitanka Kindle veličine je standardne knjige i ona umesto klasičnog ekrana ima elektronski papir koji, kako kažu proizvođači, manje šteti vidu od knjiga u PDF formatu koje se čitaju sa kompjutera ili nekog drugog uređaja. U ovoj čitanci moguće je skladištiti više hiljada naslova i ovim izumom knjige su dostupnije, a i jeftinije. Međutim, ova elektronska čitanka se i dalje ne može kupiti u Srbiji, ali postoje neke zamene poput e-readera Prestižio. Takođe, izdavači u Srbiji se već godinama spremaju da ponude e-knjige, ali se to odlaže zbog straha od neisplativosti i piraterije.
Nema komentara