Nakon četvrt veka emitovanja, beogradska Telvizija Art nedavno je prestala sa emitovanjem programa zbog, kako se navodi, finansijskih poteškoća i odsustva pomoći Ministarstva kulture i informisanja usled nedovoljnog interesovanja konzumenata za teme iz kulture.
Situacija ni u ostatku televizija nije pohvalna. Dok su javni medijski servisi Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine obavezni da, između ostalog, programsku šemu prilagode potrebama svih građana, dakle, onih koje zanimaju vesti iz unutrašnje i spoljne politike, društva, privrede, sporta, ali i kulture, komercijalne televizije programsku šemu prilagođavaju zahtevima publike i tržišta, te se ovo koristi kao izgovor za odsustvo sadržaja iz oblasti kulture.
Bez profita nema ni kulture
Najnovije istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka „Kulturne potrebe i navike građana Srbije“ pokazalo je kako veoma mali broj građana, oko 6,5 odsto odlazi na kulturne događaje. Čak 31,5 odsto građana kao razlog za neposećivanje kulturnih ustanova navelo je nedostatak interesovanja za takve sadržaje, a njih 36,9 procenata nema vremena. Većina građana nema vremena za čitanje, posetu kulturnim spomenicima ili bibliotekama, a potom i za gledanje ili slušanje TV ili radio programa iz oblasti kulture.
Ipak, prema istraživanju, kada se za sadržaje iz ove oblasti odluče, oni ih konzumiraju najviše putem televizije. Ovde se javlja novi problem - na komercijalnim televizijama nema specijalizovanih emisija koje se bave kulturnim sadržajima.
Ovi sadržaji se provlače po informativnim i kolažnim emisijama, gotovo uvek uzrokovane aktuelnim događajima – promocijama, otvaranjima izložbi ili festivala, premijera predstava ili filmova. Televizije kao preduslov za formiranje programske šeme stavljaju profit, te se iz tog razloga može govoriti o odsustvu sadržaja iz oblasti kulture. Da li je ovo legitimno opravdanje? Niko od predstavnika komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom nije bio „dovoljno relevantan sagovornik” na ovu temu.
Odsustvo kulturnih sadržaja na komercijalnim televizijama je rezultat opšteg stanja u kulturi, ali i „lakši put” kojim ovi mediji idu, smatra profesorica na Fakultetu za medije i komunikacije i analitičarka Dubravka Đurić i dodaje da je lakše izveštavati o aktuelnim događajima, političarima i zvezdama rijaliti programa, dok medijska inicijativa zahteva više vremena.
- Tendencija je u svetu da kultura postaje sve više marginalizovana, možda to ima veze sa neoliberalizmom, ukidanjem demokratskih institucija i narastajućim populizmom, a naravno u manjim i siromašnijim sredinama kao što je naša ta tendencija je mnogo dramatičnija, jer nove klase ili političke i ekonomske elite, kultura uopšte ne zanima, a ona je već dugo u teškom stanju - smatra Đurićeva.
Prema istraživanju Republičke radiodifuzne agencije iz 2013. godine, sprovedenom nakon tri godine monitoringa na nacionalnom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, televizije Pink i Prva posvećuju nula odsto programa emisijama kulturno-umetničkog sadržaja, dok B92 ovim sadržajima posvećuje 0,10 procenata. Ovo, naveli su iz tadašnjeg RRA, ne zadovoljava ni zakonsku obavezu koja nalaže nekomercijalne i raznovrsne emisije. Delimični kontrast poraznoj situaciji bio je Drugi program RTS-a, koji je u okviru analiziranog perioda, devet meseci za kulturu izdvajao 5,47 procenata programa, kao i specijalizovani program RTS Digitala.
Stanje na javnim servisima bolje
Novosadska novinarska škola (NNŠ) nedavno je objavila rezultate šestomesečnog monitoringa javnih servisa. U okviru posebne publikacije, „Kultura na javnim servisima” navodi se kako oba javna servisa ispunjavaju svoju ulogu. Program RTS-a je „veoma dobar i žanrovski raznovrsan i problematizuje pitanja iz domena institucija kulture i kompletnu kulturnu politiku”. Ponuda RTV-a je zadovoljavajuća u svim ulogama koje javni sersvis treba da ostvari, a novinari su profesionalni i specijalizovani za oblast koju prate, dodaje se u monitoringu NNŠ-a.
Urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić poručuje kako je njegov cilj da podstiče kreativnost, raznovrsnost i autentičnost umetničkog izraza, učešće javnosti, stručno znanje, bez obzira na diktat rejtinga.
- Na dnevnom nivou u programima informative insistiramo na jednom, najvažnijem, događaju koji bi trebalo pamtiti u okviru Dnevnika informativnog programa, kao i na izboru događaja u okviru Kulturnog dnevnika. Posebno su važne specijalizovane emisije u kojima se analiziraju fenomeni i pojave u oblastima književnosti, kulturne baštine, likovnih umetnosti, muzike, pozorišta, arhitekture, filma i slično - navodi Bradić i dodaje kako mogućnost da se široko koriste čine kulturu i umetnost javnim dobrom, što opravdava korišćenje javnog novca kako bi se to pospešilo.
Pored priloga koji se emituju u centralno informativnoj emisiji Dnevnik i u okviru jutarnjeg programa RTS-a, a u vezi su sa kulturom, nacionalni javni servis ovim temama bavi se i u specijalizovanim emisijama “Kulturni dnevnik”, “Od zlata jabuka”, “Metropolis”, “Beokult” i “Kulturna tradicija Roma”.
Novinarka kulturne redakcije RTV-a Milica Vukmanović kaže da prostora za poboljšanje uvek ima, pre svega u pristupu obrada pojedinih tema, ali i da postoji tendencija ka angažovanijem pristupu i približavanju kulturnih sadržaja široj populaciji.
- Generalno, pravac u kom se ide jeste aktuelnost i podjednaka posvećenost različitim oblicima i sadržajima, ali uprkos tome mislim da nešto što bi se podvelo pod „mejnstrim” zauzima više prostora od „alternativnijih” događaja i ličnosti i da, kada se to desi, tada se radi više o pojedinačnoj inicijativi samih novinara i urednika, nego šire uređivačke politike - objašnjava Vukmanović.
Uz priloge koji se emituju u informativnim emisijama Dnevnik, “Razglednice” i “Jutarnji program”, temama iz oblasti kulture novinari srpske redakcije pokrajinskog javnog servisa bave se i u emisijama “Folder kulture”, “Plavi krug” i “Nema na čemu”.
Kada je reč o procentima, centralno informativne emisije “Dnevnik” oba javna servisa u ovom periodu imala su 4 procenta vesti iz rubrike kultura (Vojvođanski dnevnik na RTV-u koji se emituje u 22 časa imao je 11 odsto). Jutarnji program RTS-a imao je 15 odsto priloga sa ovom tematikom, dok je na RTV-u to bilo 15 procenata pre promena uredništva u maju i 18 odsto nakon ovih promena. Novosadska novinarska škola naglašava kako je povećana zastupljenost uslovljena većom ponudom aktuelnih događaja, a ne promenom uredničke politike.
Ono što je značajno istaknuti prilikom kvantitativne, ali i kvalitativne analize kulturnih sadržaja na malim ekranima je i odgovor na pitanje: da li kulture nema u medijima zato što je nema u našem okruženju, ili se kulturi okrećemo sve manje zbog toga što je u medijima nema, čak ni u periodu kada smo zatrpani informacijama? Tačnog odgovora nema. Ako medije vidimo kao ogledalo društva, razlog nepostojanja kulturnih sadržaja na komercijalnim televizijama se nameće i sam, a ako se na medije gleda i kao na sredstvo za mobilizaciju ljudi, promovisanje „pravih” vrednosti, onda i uz pozitivne ocene monitoringa, stanje u medijima, barem na ovom polju, ne dobija prelaznu ocenu.
Foto: Pixabay.com
Nema komentara