Projekcija dokumentarnog filma „Blokada“ održana je sinoć u Omladinskom kulturnom centru CK13, nakon čega je održan i razgovor sa rediteljem filma Igorem Bezinovićem.
foto: delo.si ( Okupacija Filozofskog fakulteta u Zagrebu )
Film prikazuje najduži, najbrojniji i politički najznačajniji studentski pokret na ovim prostorima od 1971. godine. Studenti zagrebačkog Filozofskog fakulteta pobunili su se protiv komercijalizacije obrazovanja i zalagali se da ono bude besplatno za sve studente, bez obzira na prosek. „Blokada“ je započeta u aprilu 2009. godine i proširila se na više od 20 fakulteta širom Hrvatske. Ovaj studentski protest trajao je 35 dana.
Reditelj filma pratio je događaj od početka do kraja, od entuzijastičnih pripremnih sastanaka i blokiranja nastave do trenutaka prvog umora, kolebanja, prve intimne situacije i međusobne rasprave. Film prikazuje i kako su studenti prvobitno imali podršku profesora da dođu do ministra obrazovanja, da bi im kasnije isti ti profesori i članovi veća okrenuli leđa u najvažnijim trenucima. Osim toga, on govori i o tome da blokada nije bila samo fizička, već da je imala i mnogo šire značenje. To je svojevrsna borba studenata protiv kapitalizma.
Kako sam reditelj kaže, ideja filma bila je da prikaže borbu kolektiva, a ne pojedinca:
- Zamisao filma je prikazati uspeh i pad jednog društvenog pokreta. Iako na kraju Ministarstvo nije izmenilo Zakon o visokom obrazovanju, ne smatramo da je blokada bila naš neuspeh – rekao je Igor Bezinović.
Prema njegovim rečima, ono što se može istaći kao rezultat pokreta jeste zaustavljanje trenda rasta komercijalizacije obrazovanja, odnosno rasta školarina iz godine u godinu, kao i to da su pojmovi neoliberalizam, besplatno obrazovanje i demokratija postali dobro poznati svim građanima Hrvatske, što do 2009. nije bio slučaj.
Kako je tokom blokade na Filozofskom fakultetu organizovano mnoštvo sadržaja festivalskog tipa, mnogi mediji i hrvatski zvaničnici govorili su da je ovaj pokret rezultat lenjih studenata koji bi da se zabavljaju i da budu večiti studenti o trošku države.
- Festivalski sadržaji kao što su koncerti, joga i fudbal bili su samo propratni sadržaj. Kao što kaže Ema Goldman, „ako ne mogu plesati, ne želim ni biti deo vaše revolucije“. Tako je i ovo. Studenti su morali raditi nešto i nečim se zanimati tokom ta 34 dana. A ta teza o lenjim studentima je potpuno apsurdna. Studenti koj nemaju novca da plate školarine svakako ne mogu biti lenji. Lenjost je privilegija bogatih – izjavio je Bezinović.
On je dodao i da je blokada obeležila njegov život - prvo kao učesnika samog protesta, a zatim i kao reditelja filma:
- Montaža filma trajala je dve godine i bio je to veoma zahtevan posao jer smo imali preko 200 sati snimljenog materijala. Nakon toga, dve godine sam sa filmom putovao na brojne festivale kao što su „Balkanet“, „This Human World“, „Zagrebdox“, „Cinema City“, „American documentary film festival” i mnogi drugi – završava Bezinović.
Nakon projekcije filma usledila je diskusija o filmu, a nakon toga i o samom pokretu. Neke od tema o kojima se polemisalo jesu besplatno obrazovanje u Srbiji, kapitalizam, neoliberalizam i aktivizam.
Nema komentara