Od 1985. godine novosadska filmska scena imala je svoje uspone i padove, a ne tako davno, pre jedanaest godina, grad Novi Sad ostao je bez kino sale. Vrata bioskopa ,,Jadran“ zaključala su se zauvek. Dve godine kasnije, projekcijom filma „Montevideo, Bog te video!“ „Arena Sinepleks“ je oživela kultnu repliku iz Maratonaca i bioskop ponovo radi. Danas uz „Arenu“ rade još dva bioskopa u sklopu tržnih centara. Reč je o konzumerističkim bioskopima kojima je profit jedan od glavnih ciljeva. Zbog toga, na repertoaru pored blokbastera retko se mogu pronaći dokumentarni filmovi, kao i filmovi koji ne pripadaju engleskom govornom području.
Photo: KCNS
Novosadska kulturna scena namenjena je pravim ljubiteljima filma i donela je pravo osveženje u vidu alternativnih bioskopa, pa tako na sve više mesta u Novom Sadu mogu pogledati, na primer, Azijske filmove i mnoge druge, koji ne dobijaju prostor u ponudi komercijalnih bioskopa. Ovi filmovi puštaju se u Omladinskom centru CK13 koji u sklopu „Art bioskopa“ od nedavno projektuje ostvarenja južnokorejskog reditelja Kim Ki-duka i mnogih drugih. Razne tematske večeri organizuju volonteri i volonterke, koji pri odabiru filma moraju da vode računa da je autor dozvolio neograničeno puštanje dela.
„Zbog autorskih prava pri odabiru filma jedan od uslova je da to ne budu domaći filmovi, kao ni novija strana produkcija“, kažu u ovom centru i dodaju da se kod njih sporadično održava i „Aktivistički bioskop“ koji uređuje Damir Bojić gde se uglavnom puštaju dokumentarci koje često prati i neka vrsta otvorene diskusije nakon projekcije. Oni ističu i najnoviji tip programa koji pružaju, a to je „Alternoon andergraund bioskop“ koji se održava dva puta mesečno, sa po dve projekcije u toku večeri koje uglavnom tematizuju muzičku i filmsku andergraund i DIY kulturu.
Poseban zamajac alternativnim bioskopima dala je Crna kuća, a njihovim stopama krenuli su i mnogi drugi poput Doma b-612 koji je dao priliku neformalnoj grupi studenata pod nazivom „Film Freak Flock“ da organizuju filmske večeri u njihovom prostoru. Ideja se kako kažu rodila u kafani početkom školske godine, a samo mesec dana kasnije bila je i relaizovana.
,,Shvatili smo da našem gradu nedostaje institucija kakva je, na primer Jugoslovenska kinoteka u Beogradu, a koja će puštati filmove koji su relevantni za istoriju filma i umetnosti i to po redovnom repertoaru. Mi smo petoro studenata različitih smerova dramskog departmana Akademije umetnosti i svi smo svojim profesijama vezani za film, pa smo osetili potrebu za prostorom u kome bismo mogli da delimo taj doživljaj gledanja filmova, ali i razgovaramo o pogledanom i učimo jedni od drugih o filmu”, kaže studentkinja Mina Petrić, jedna od članova ,,FFF“ i naglašava da su projekcije otvorene za sve one koji vole da gledaju, ali i diskutuju o bizarnim situacijama u filmovima Pedra Almodovara, satiri i tragikomediji koja je okosnica dela Vudija Alena, kao i svim drugim filmskim momentima koji su ostavili utisak na gledaoce.
Slični sadržaju mogu se pronaći i u Klubu kulture Crna ovca, Kulturnom centru Lab, a značaj alternativnih filmskih ostvarenja prepoznala je i Fondacija „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“.
Portparolka Fondacije Milana Milovanov kaže da se njihove kulturne stanice neretko pretvaraju u alternativne bioskope, a ono što je takođe bitno jeste da se projekcije ne održavaju samo u centru, već i u drugim delovima grada. Fondacije takve programe realizuje u saradnji sa drugim organizacijama kako bi pružila što raznovrsniji sadržaj svojim gledaocima.
„Značajno je povezivanje kulturnih institucija i organizacija koje mogu napraviti nove saradnje i na taj način pružiti još kvalitetnije sadržaje u nekim novim prostorima. Takav slučaj smo imali sa novim formatom „Cinema Now“, gde je „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ povezao Sinema Siti sa Srpskim narodnim pozorištem, pa je „Cinema Now“ osim u Kulturnoj stanici Svilara imao projekcije i u Kožari – prostoru SNP-a“, zaključuje portparolka.
Odlazak u alternativan bioskop nikako ne znači odricanje od ugođaja koje nam pružaju velika bioskopska platna. Svi oni koji vole film trebalo bi da pored izdvojenih par stotina dinara za projekcije dela Kventina Tarantina, Kristofera Nolana, Martina Skorsezija i mnogih drugih velikih rediteljskih imena, šansu daju i ovim, novim, nepoznatim, ali jednako kvalitetnim ostvarenjima sedme umetnosti. To nam potpuno besplatno, nude mali, intimni, nekomercijalni bioskopi.
Nema komentara