Novosadske „Frajle“ gostovale su na četvrtoj po redu Dobrotvornoj večeri Srpske osnovne škole i gimnazije „Nikola Tesla“.Manifestacija je održana 29. marta, a osim Frajli u programu su učestvovali učenici i profesori srpske škole i vrtića, koji su za goste pripremili bogat program.
foto: story.rs
Cilj ove manifestacije je oplemenjivanje uslova života, učenja i rada učenika škole.
Novosadski ženski bend „The Frajle“ postoji od 2009. godine i danas je jedan od najoriginalnijih i najupečatljivijih bendova u Srbiji, koji se trudi da očuva lepotu muzike i da vrati stare vrednosti u modu. U protekle četiri godine, četiri frajle- frajla Nena (Nevena Buča), frajla Jela (Jelena Buča), frajla Nata (Nataša Mihajlović) i frajla Mara ( Marija Mirković) imale su više od 400 koncerata u Srbiji i regionu, ali i u Belgiji, Holandiji, Austriji, a sada i u Mađarskoj. Ove četiri devojke su od 2010. do 2012. učestvovale u akciji pod nazivom „Vratimo domove kulture u modu“, koja je imala veliki uspeh. Cilj akcije je da se duh živog koncerta i kulture donese i u manja mesta i do onih ljudi koji nemaju priliku da odu do većih gradova na koncert. Gostovanjem na četvrtoj Dobrotvornoj večeri Srpske osnovne škole i gimnazije Nikola Tesla, Frajle nastavljaju svoj dobrotvorni rad. Ovom prilikom one su premijerno izjavile da su osvojile nagradu MTV-a za najemitovaniji spot, a nagrada će im biti dodeljena u ponedeljak, 31. marta.
Kako su nastale Frajle?
Frajla Nata: Mi smo se inače poznavale sa novosadske muzičke scene. Jelena i Nevena se znaju čitavog života, od Jeleninog rođenja, Marija je došla iz Prištine pre 15 godina, ali se sve znamo iz Novog Sada i sa te muzičke scene na kojoj smo nastupale. Onda smo se te 2009. godine skupile sasvim spontano i otišle na jedno putovanje da sviramo- nas četiri same sa dve gitare. Htele smo samo da se zabavimo. Bila je to jedna prava ženska ekskurzija koja je iznedrila ovaj bend. Tako smo počele. Ubrzo smo krenule da pripremamo svoje stvari, svoje pesme, posvetile smo se muzici i eto nas danas ovde.
Šta mislite šta je glavni razlog tome što vas je publika toliko brzo prihvatila?
Frajla Jela: Mnogo smo radile, ali bilo je i interesantno, jer je u tom periodu bilo izuzetno malo akustičnih bendova, tako da smo mi na neki način bile i atrakcija. Ljudi su zavoleli naš način i pristup pesmama, a kasnije, kada su nastale naše autorske pesme, i to su zavoleli. Pored toga, nama je živ nastup neka vrsta lične karte, jer nije isto kada gledate sadržaje preko interneta, Jutuba, ili kada dođe do interakcije sa publikom- mislimo da ih je to osvojilo.
Sam naziv Frajle i sve što vi radite vraća ono staromodno, ono nekadašnje lepo vreme i običaje u modu. Mislite li da je to danas potrebno?
Frajla Nata: Mislimo da su ljudi željni toga, pogotovo u ovom vremenu gde je muzika hiperprodukcija, gde ne možete da stignete da poslušate sve što se stvori u svetu. Ljudi su onda željni tog nečeg bazičnog, znači onog osnovnog glasa, jednog instrumenta ili, eto, višeglasa koji je oduvek postojao kao hor, kao klapa. Ljudi su željni najiskrenije emocije koja može da se čuje na živom nastupu. Sve ostalo što se snimi može da se ispravi, možete da korigujete, ali nastup uživo je jedan jedini i nema nijednog takvog.
Frajla Nena: Pored toga, i svojim kostimima smo na neki način doprinele tome da vratimo ljude u prošla vremena.
Frajla Jela: To je mešavina retra i modernog, što mi u stvari i jesmo, ali sam ja rekla da ću vratiti suncobrane. Da se šeta sa suncobranima i u balskim haljinama, i te neke stvari koje su bile ranije da se vrate u modu.
Frajla Nata: I beli ten.
Gde pronalazite inspiraciju?
Frajla Mara: Svaka ima neki svoj vid inspiracije. Nekog inspirišu ljudi, život, a nekoga, na primer, ljubav. Ljubav postoji kao večna inspiracija i kad je nema nađemo je i držimo i ne puštamo je dok ne napišemo album i dok ne završimo sve što treba. Nekad inspiracija dođe sama od sebe, a nekad je tražimo, sednemo i radimo na pesmama. Nekada pesma nastane za dve i po minute, od početka do kraja i sve je gotovo, a nekad se mučiš mesecima. Ali to samo znači da si inspiraciju uhvatio u pravom trenu. Tako da, nekad je uhvatimo, nekad ne, ali bitno je da imamo strpljenje i želje da završimo neku pesmu.
Od čega zavisi stajling vašeg sledećeg nastupa?
Frajla Nena: Mi smo se još od prvog nastupa usklađivale po nekim bojama, nekim kombinacijama koje smo tada imale i pošto smo, kao što vidite, sve četiri veoma različite, svaka je imala neke svoje kombinacije, neki svoj stil. Kasnije smo upoznavale ljude, našeg frizera Norberta, kreatora Peđu Đuknića, koji su nam nekako pomogli da se scenski definiše ono što jesmo. Ono što sad vidite na sceni zapravo su „pojačane“ scenske stvari, ali opet gledamo da svaka nosi nešto što može da ponese. Na primer, frajla Nenu nikada nećete videti u haljini, ni u štiklama, ali zato obožava češtir mašne, pantalone i košulje.
Frajla Nena, frajla Jela, frajla Mara: Ustvari, ona je praktična i pametna žena.
Frajla Nena: Imamo te neke posebne kombinacije koje nosimo za određene manifestacije, zavisi naravno od prilika, od prigode, od vremena. Imamo jednu posebnu kombinaciju za nagrade koju zovemo „nagradna kombinacija“. Kad god primamo nagradu mi to nosimo, ali mislim da u ponedeljak to nećemo obući pošto je poslepodne dodela nagrada, a ova kombinacija je vrlo elegantna. Biće za neku drugu priliku, sledeću nagradu.
Kad smo kod nagrada, da li imate neku posebnu, neku koja vam je najdraža?
Frajla Jela: Aplauz u centru Sava. To je svakako specijalna nagrada.
Frajla Nata: Meni je, na primer, veoma draga „Zlatna bubamara“ koju smo dobile u Skoplju 2012. To je bio prvi put da smo bile u Makedoniji i taj doček publike, kada smo se tamo pojavile sa pesmom koju smo uradile baš za tu manifestaciju, a koju smo i večeras svirale- „Čukni vo drvo“- ostavio je veliki uspeh. Pored toga smo odsvirale i neke naše pesme, ali ta atmosfera i uopšte nagrada koju smo dobile skoro odmah čim smo došle, to mi je baš ostalo u lepom sećanju.
Frajla Mara: Meni je k srcu prirasla nagrada „Runjićev galeb“. To je vrlo velika manifestacija, veoma divan festival, i Runjić je bio jedan od najboljih kompozitora u regionu. Ta nagrada za doprinos muzici, s obzirom na to koji se sve muzički velikani pojavljuju na tom festivalu iz celog regiona, zaista je velika.
Šta za vas znači uspeh?
Frajla Jela: Aplauz na koncertima, sve više ljudi na koncertima, kada nam deca prilaze i kažu da su počeli da sviraju gitare, čak i devojčice da sviraju gitare, da su počele da se oblače kao mi, da pozitivno utičemo na njih. Da je neko počeo da uči francuski jer je Nataša profesorka francuskog, da nekom promenimo život pesmom ili probudimo neke emocije. Mislim da su te nagrade više formalne, a da je za nas naveća nagrada pozitivna energija koju širimo i način na koji delujemo na ljude.
Frajla Nena: Ja sam još kao klinka maštala da radim ono što volim i za mene je uspeh da radim onaj posao koji volim, u kom uživam u svakom danu. To sam naučila i od svojih roditelja, da je divno kad ujutru ustajete i, pošto vam radni dan otprilike traje svima 8 sati i više, da je divno kad radite ono što volite i uživate.
Frajla Mara: Meni je ovaj svet u potpunosti u nekoj moralnoj dilemi i problemu i skroz je teško kada imaš drugi sistem vrednosti, sistem vrednosti koji smo svi dobili od svojih porodica, a svet u kojem jesmo ne funkcioniše na takav način, tako da je uspeh da uopšte imaš i dalje taj sistem vrednosti, da ga održavaš i da ga čuvaš svakog dana. Uspeh je biti srećan šta god da radiš. I uspeh će biti naš drugi album koji izlazi za mesec i po dana.
Sve četiri imate diplome, frajla Nena je psihološkinja, frajla Jela je ekološkinja, frajla Nata je profesorka francuskog, a frajla Mara je pravnica. Da li ste radile nekada u svojoj struci?
Frajla Mara: Mene su zamalo naterali.
Frajla Nena: Ja jesam radila pored studiranja, vodila sam klince na ekskurziju, vodila sam neke psihološke radionice i radila sam tako neke stvari, ali nisam radila u školi ili u bolnici kao psiholog.
Frajla Jela: Ja sam diplomirala iste godine kada smo nastale i to leto je bila velika dilema da li ću se baviti time, ali su me cure uzele pod svoje i to je bilo to. Muzika je u stvari bila hobi koji je prerastao u profesiju.
Imajući u vidu mesta na kojima ste nastupale- avion, hidrocentrala, manastir, supermarket, kongres astrofizičara, vaše uspehe i sve što radite, postoji li za vas granica?
Frajle: Granica? Nema granice, pošto planiramo možda i na Marsu neki koncert. Kaže se da u umetnosti ne postoje granice. Tako da sve što nam padne na pamet mi gledamo da ostvarimo i uvek tražimo neke nove izazove jer kada pređete jednu stepenicu, čekaju vas, naravno, neke druge. Mi volimo da nam je uvek zanimljivo i da nam je interesantno, šta god da radimo, da sebi zadamo neke nove ciljeve i da ih ostvarujemo.
Šta za vas znači saradnja sa Budimpeštom i sa školom „Nikola Tesla“?
Frajle: Želju da dođemo opet. Malo je kasno da se vraćamo u srednju školu, mada bismo se rado vratile nekad, ali otvorene smo za nove ideje i gostovanja ove vrste.
Nema komentara