Festival „Antićevi dani“, posvećen životu i delu čuvenog vojvođanskog pesnika, ove je godine predstavio i potvrdio kvalitet poezije mladog pesnika Dejana Matića, novog laureata nagrade „Miroslav Antić“ za najbolju knjigu poezije.
foto: Dejan Matić
Zbirka pesama Dejana Matića „Između trideset treće i smrti“ predstavlja, prema rečima žirija, „nekonvencionalni glas u savremenoj srpskoj poeziji“ te se po svojoj jednostavnosti i dubini posebno izdvaja, a sam autor je namenjuje svima. Ovaj savremeni mladi pesnik, ali i novinar, izdavač, pa i direktor jednog beogradskog festivala poezije, rođen je u Kruševcu 1979. godine, a književnost je završio na Filološkom fakultetu u Beogradu. Poeziju redovno piše, a najčešće je objavljuje u književnim časopisima kao što su „Poezija“ i „Istočnik“. Jedan je od osnivača retkih udruženja za promociju književnosti poput „Trećeg trga“, u okviru kojeg postoji i izdavačka delatnost. Kao urednik objavio je stotinak knjiga poezije i proze velikih evropskih pisaca. Njegova poezija prevođena je na nemački, danski, poljski, pa čak i na katalonskijezik.
Zbog čega je upravo njegova zbirka pesama pokupila simpatije žirija na „Antićevim danima“, postoji li u Srbiji kulturna scena na kojoj ima mesta za poeziju, te mogu li se nagrade u Srbiji „unovčiti“, Dejan Matić u intervjuu za Univerzitetski odjek govori, sebi svojstveno, jednostavno i precizno.
Žiri je svoju odluku da vas nagradi obrazložio time što ste „nekonvencionalni glas u savremenoj srpskoj poeziji“. Kako biste vi opisali svoju zbirku?
– Pre svega kao zbirku za brzo i lako čitanje. Većina bi to nazvala lakom poezijom.
Kome je ona namenjena?
– Sada svakome.
Žiri je naveo i pojam jednostavnosti vašeg pisanja, koji je sličan Antićevom. U čemu se ogleda ta jednostavnost?
– Rekao bih, pre svega, u izbegavanju retoričkih ukrasa.
Šta za vas i vaš budući rad znači ova nagrada?
– Znači mi svojevrsni vetar u leđa, sigurno.
Mogu li pisci u Srbiji nekako da „unovče“ nagrade?
– Verovatno da, ali samo kada je reč o nagradama kao što je NIN-ova. Ipak uz to ide i nekoliko novih tiraža i jedna sezona književnih nastupa uz solidnije honorare.
Savremena srpska poezija se čini potpuno skrajnuta na kulturnoj sceni u Srbiji. Može li ona zasluženo dobiti mesto pored klasične srpske poezije i velikih pisaca kao što su Miljković ili Dis?
– Čini mi se da je kultura u Srbiji skrajnuta. Savremena srpska poezija samo deli sudbinu kulture koja je u jadnom stanju. Važnije je pitanje koliko čitamo Disa ili Miljkovića.
Možete li da nam nabrojite nekoliko trenutno najkvalitetnijih pisaca savremene srpske poezije prema vašem izboru?
– Ovo je pitanje za književne kritičare i antologičare. Nemam takve ambicije.
Zbog čega oni ne mogu da dobiju pažnju šire publike?
– Sigurno postoje mnogi razlozi. Jedan od njih je, ubeđen sam, što većina ljudi u Srbiji pokušava da preživi i nema mnogo vremena za dokolicu ili pesničke priredbe.
Koliko su mediji krivi što se veći deo kulturne scene - pa i poezija - nalaze na marginama društva?
– Budući da velika većina građana živi na marginama društva, to bi bilo odlično mesto i za poeziju.
Može li poezija uopšte ponovo zaživeti i biti jednako popularna kao što je to bilo u nekim prethodnim epohama?
– Ne verujem. Pre mogu da zamislim da je Srbija ušla u Evropsku uniju.
Čini se da pisci i njihova dela dobijaju šansu za bilo kakvu promociju samo na sajmu knjiga. Koliko su pisci unapred predali bitku za svoju publiku?
– Nema pravila. Na kraju krajeva, to je u normalnim okolnostima posao izdavača i menadžera. Ali mi ne živimo u takvim okolnostima.
Činjenica je da promocije knjiga, pa i knjiga poezije, posećuje veoma mali broj ljudi, čak sramotno mali. Pisci potpuno nezaniteresovano i po šablonu pripremaju promocije koje su na kraju - slobobodno rečeno - dosadne. Kako promeniti taj šablon?
– Naplaćivati ulaznice za književne večeri kao za koncerte ili pozorišne predstave. Možda bi se na taj način i publika i izvođači, u ovom slučaju pisci ili pesnici, odgovornije odnosili prema književnim programima.
Smatrate li da je internet odlična opcija za promovisanje poezije?
– Ne mislim da je odlična, ali jeste dobra opcija. Nažalost, potencijal interneta nismo dovoljno iskoristili, pre svega kao društvo, a glavna odgovornost je institucija kulture.
Virtuelni svet je navodno učinio da se pesnici kao što su Antić ili Zmaj (ovo se pre svega odnosi na Fejsbuk) ponovo popularizuju, uprkos masovnom i bezličnom citiranju (lajkovanju i šerovanju) njihovih stihova. Mislite li da to obezvređuje ili ponovo podstiče zanimanje za poeziju i generalno književnost?
– Reklo bi se da svaku vrstu popularnosti prati i izvesna površnost. Nisam siguran koliko to podstiče interesovanje za poeziju.
Može li se živeti danas od pisanja poezije?
– Ne znam. Ne živim od pisanja poezije. Mislim da niko u Srbiji ne živi od pisanja poezije.
Koliko je čitalačka publika upoznata i sa drugom stranom vašeg rada? Pre svega mislim na blog ,,Trgni se“ i vašu izdavačku kuću?
– „Treći trg“ nije izdavačka kuća, već malo udruženje koje ima i izdavačku delatnost. Uglavnom objavljujemo prevedenu poeziju. Izdvojio bih trotomnu „Živu antologiju francuske poezije od XI do XX veka“ Kolje Mićevića i dve antologije poljske poezije XX i XXI veka Biserke Rajčić: „Moj poljski pesnički XX vek“ i „Rečnik mlade poljske poezije“.
Šta sledeće imate u planu kada je reč o festivalima poezije koje organizujete?
– Ovogodišnji Beogradski festival poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ planirano je da se održi od 14. do 17. maja u Biblioteci grada Beograda, uz učešće pesnika iz Češke, Finske, Poljske, Španije, Švedske, Rusije, Izraela, Hrvatke i Srbije. Festivalski omaž biće posvećen pesniku Brani Petroviću, a pripremamo i zanimljiv filmski program.
Planirate li uskoro da objavite još neku zbirku pesama uspešnu kao što je ova?
- Da, biće to zbirka „Između trideset pete i smrti”.
Nema komentara