Da se naš jezik ne izučava samo u Srbiji, i da ga ne izučavaju samo oni kojima je maternji, svedoči i činjenica o postojanju katedre za srpski jezik i književnost na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu čija studentkinja je i Kasja Gronkovska.
Kasja (u sredini) sa koleginicama
Studenti srpskog jezika i književnosti iz Poljske koji su se upustili u izučavanje, njima ne toliko stranog, južnoslovenskog jezika u sklopu svojih ekskurzija i zahvaljujući mogućnostima studijske mobilnosti dolaze u našu zemlju kako bi se bolje upoznali sa istorijom, tradicijom, kulturom, običajima, ali i kako bi „na delu“ čuli izvorne govornike jezika koji proučavaju.
Jedna od studentkinja koja je bila u Srbiji i provela jedan semestar na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je i Kasja Gronkovska. Ova mlada Poljakinja koja je uporedo završavala medicinski inženjering i studirala srpski jezik na taj način spojila je svoje dve pasije.
Iako je srpski jezik odabrala praktično nasumično, prema njenim rečima, to joj je jedan od najboljih izbora u životu.
„Učim još slovenački i ruski. Naravno, srpski učim najduže i najbolje mi ide, a upravo to poznavanje srpskog mi pomaže da učim druge slovenske jezike, pošto neke stvari shvatam intuitivno, bez truda. Međutim, dešava se da mešam reči, ne mogu da se setim da li je neka reč srpska ili možda slovenačka, ali i to zna da bude zabavno“, kaže Kasja u intervjuu Univerzitetski odjek.
Više puta si sa kolegama posetila našu zemlju. Šta je na tebe ostavilo najlepši utisak, a šta ti se ne dopada?
– Meni je sve lepo, ne znam, obožavam vašu hranu, gostoljubivost, muziku. Posetila sam mnogo mesta u Srbiji, pre svega na severu zemlje. Morala bih da obiđem još neka mesta da bih stekla neki objektivni utisak, ali vratiću se sigurno, pa će biti prilike. Samo, molim vas, sredite malo plažu na Paliću, da bude prava plaža!
Ima li sličnosti u mentalitetu, običajima i navikama ljudi u Poljskoj i Srbiji? Koliko su naše kulture bliske?
– Mislim da ste vi malo opušteniji. Ipak smo mi severni narod. Slični smo po tome što volimo da uživamo, da pijemo i igramo. Takođe, obožavamo dugačke svadbe i sve što je vezano za njih. Kod vas se bolje neguje folklor, čini mi se da imate više narodnih običaja i verovanja koja poštujete i prenosite sa kolena na koleno, i to mi se jako sviđa.
Jedan semestar provela si na Filozofskom fakultetu, imala si prilike da se upoznaš sa sistemom obrazovanja u Srbiji, da li se on razlikuje od onog kod vas, u Poljskoj?
– Postoji razlika, kod vas su ispiti malo drugačiji, na primer, skupljate bodove za konačnu ocenu tokom celog semestra, kod nas nije baš tako. Još jedna velika razlika je to da je u Poljskoj studiranje na državnim fakultetima besplatno za sve. Univerzitet u Novom Sadu ima mnogo bolje razvijenu birokratiju, nego naš fakultet u Poljskoj, šta više, mi najčešće imamo nekoliko univerziteta u jednom gradu – za tehničke nauke, za ekonomiju, dok je kod vas sve skupljeno na jednom univerzitetu, te je sigurno zbog toga bolja organizacija.
Kako bi nekome iz Poljske preporučila da studira srpski, zašto bi to bio dobar izbor?
– Meni je studiranje srpskog promenilo život. Ohrabrilo me je da više putujem, da odem na razmenu, maštam o savršenom životu negde na jugu. Verujem da je dobro kada neko studira jezik, pored drugog fakulteta, kao što sam ja radila. Smerovi koji pripadaju filološkoj grupi potpuno su drugačiji od inženjerskih, otvaraju nam oči i ukazuju na neke drugačije stvari, obogaćuju naš život. Srpski jezik je vrlo lep i ne bih ga zamenila ni za kakav drugi, a sama ta činjenica da neko zna srpski automatski omogućava da se bez problema sporazumeva sa svim stanovnicima zemalja na Balkanu. Želela bih nekako da nađem posao u oblasti medicinskog inženjeringa, koji uključuje kontakte sa Srbijom. Znam da neće biti lako, ali nadam se da ću uspeti.
Nema komentara