Srpskim studentima pruža se mogućnost da preko organizacije Erasmusplus i programa CEEPUSotputuju u drugu zemlju, i uz učenje upoznaju nove kulture življenja. Iako je prijavljivanje počelo, većina studenata i dalje nema dovoljno hrabrosti da se opredeli za ovakav vid školovanja. O svom iskustvu, prilagođavanju i poteškoćama popričali smo sa Ivanom Karanovć iz Kikinde.
foto: privatna arhiva
Ona je trenutno druga godina fakulteta za turizam u Linčepingu u Švedskoj. Linčeping Univerzitet joj je omogućio da ode na razmenu studenata u Južnu Koreju. Drage volje je pristala da odgovori na naša pitanja dok je u Helsinkiju čekala let za još jedno nepredvidivo životno iskustvo.
Možeš li nam reći da li te je plašilo studiranje u drugoj zemlji i kako je izgledao tvoj prijemni za fakultet?
Mislim da sam bila prestravljena jer u to vreme nisam tačno znala po kom sistemu im rade univerziteti, kad su im rokovi, kako izgledaju ispiti... Ovde prijemni nije obavezan, tako da onaj ko je imao dobre ocene u srednjoj školi može da aplicira samona osnovu njih. Postoji jedan ispit sličan završnom prijemnom za srednje škole u Srbiji, jer se rade tri predmeta, švedski, engleski i matematika, i cela država piše isti ispit na isti dan. Ovi ispiti mogu da se rade samo dva puta godišnje, u aprilu i u oktobru, u zavisnosti kad ko upisuje, jer neki smerovi primaju nove studente i na jesen (prijem u avgustu) i na proleće (prijem u januaru). Ovaj ispit služi kao neka dopuna za one koji su u srednjoj školi imali slabije ocene i na taj način povećavaju sebi prosek. Ja ga lično nikad nisam radila, upisala sam fakultet preko ocena iz srednje škole.
Pošto studiraš na švedskom, da li je postojala mogućnost da slušaš predavanja na engleskom jeziku?
Na mom smeru se ne nude predavanja na oba jezika, ali znam da veći fakulteti (tehnološki npr.) imaju tu opciju jer dosta studenata dolazi iz inostranstva na razmenu ili praksu.
Koliko je trajalo prilagođavanje i kako si savladala švedski jezik?
Rekla bih neke dve godine. Ne postoji neki određen period, ali mislim da sam nakon tog vremena tek uspela da se oslobodim i koristim jezik bez većih prepreka. Znanje engleskog i nešto nemačkog mi je pomoglo mnogo, jer je švedski isto jedan od germanskih jezika, tako da se dosta reči prepozna, a gramatika je manje više identična engleskoj. Nakon godinu dana sam mogla skoro sve da razumem, ali mi je ipak trebalo još godinu dana da sve to počnem sa slobodom da koristim.
Kako izgleda jedan vaš semestar?
Govoriću iz svog iskustva, ali razlike u smerovima su ogromne. Ja imam između šest i osam predmeta po godini i uglavnom su podeljeni u neke nazovi pod-predmete. Svaki pod-predmet se polaže odvojeno, bilo putem eseja, seminarskih radova, ličnih istraživanja, pismenih ispita (jako retko, a usmeni ni ne postoje). Predmeti se rade jedan po jedan, otprilike traju oko mesec-dva, i kad se sva predavanja odslušaju i kad prođu svi seminarski, tad se uglavnom piše rad i onda se prelazi na drugi predmet. Mi dakle nemamo pet predmeta odjednom, pa onda ispitni rok. Međutim ovo važi samo za Filozofski fakultet. Sistem na Tehnološkom i Medicinskom je sličniji srpskom.
Kultura studiranja u švedskoj se dosta razlikuje od naše. Možete li nam je opisati?
Nadam se da ću uspeti bar delić atmosfere da prenesem, jer je veoma teško opisati dok se ne doživi. Svaki smer ima po dve studentske organizacije od po osam do 12 osoba, od kojih je jedna zadužena za organizovanje dobrodošlice novih studenata (fadderi), a druga za organizovanje zabava za ceo smer (festeri). Moram da dodam da ovo nije tipično za celu Švedsku, već su samo veći univerziteti razvili ovu kulturu (Linceping, Upsala, Lund, Geteborg). Na početku svake školske godine je tradicija da stariji studenti dočekaju nove studente i provedu s njima prve dve nedelje (zadnje dve nedelje u avgustu) studiranja, pomažući im da se zbliže jedni s drugima, a i sa starijima sa smera. Za te dve nedelje se novi razred druži skoro po ceo dan, igrajući se napolju (raznih sportova i takmičenja), idući na žurke, večere, gledajući filmove i ostale društvene aktivnosti. Na većini smerova fadderi služi i da zaplaši nove studente, tako da nije neobično videti ih sa sunčanim naočarima i bradama koje su puštali šest meseci kako idu kampusom i marširaju i očekuju od novih studenata da im se sklone sa puta. Svrha ove kulture nije da se novi studenti ponize, vec da se našali sa njima.
Na univerzitetu u Linčepingu ima 20 000 studenata i kao i svugde drugo pa tako i ovde studenti vole da izlaze, a problem su naravno pare. Alkohol je generalno veoma skup u Švedskoj zbog visokih poreza, ali izaći u centru grada je manje-više nepriuštivo. Iz tog razloga se organizuju žurke na samom univerzitetu od strane festeri. Koliko jedna festeri može da uradi zavisi od veličine smera. Neke su manje i organizuju događaje samo za svoj smer, dok neke druge festeri imaju stalne sponzore (npr. Ericsson, IKEA, SAAB) i mogu da prave mnogo veće događaje koji su otvoreni za sve studente na LiU (Linköping University). Problem kod ovih događaja je što najćešce bude svega 1200 pušteno u prodaju, jer lokal u kom se organizuju ne prima više ljudi. Tada nastaje panika. Studenti počinju da stoje u redovima pre nego što se karte puste u prodaju nekad i po 24 sata! Dan, noć, leto, zima, nebitno! Veći događaji uglavnom uključuju i neku vrstu takmičenja (septembar ima naticanje u vuči kanapa u blatu, u oktobru je takmičenje u vožnji automobilčića, u januaruje takmičenje u spuštanju sankama koje studenti sami prave, itd). Tada je vikend produžen i žurke su od četvrtka do subote.
foto: privatna arhiva
Uniforme se zastupljene gotovo svuda u Švedskoj. Da li vi morate da ih nosite svakog dana, i po čemu su one specifične?
Svaki smer ima svoje boje i svaki student ako hoće može da nabavi sebi jedno radničko odelo koje se posle preradi (oboji, prekroji) i nosi na žurkama. Ta odela se zovu „overall” a žurke na kojima je obavezno da se nosi se zovu „kravall” (skracenica od: krav på overall – obavezno odelo). Ne nosimo ih svaki dan, već samo kad izlazimo, ili nekom drugom prilikom kad treba da se pokažu boje smera. Nekad je zgodno obući ga i kad nije neka prilika, jer je udobno i ne moraš da smišljaš kombinaciju. Ono što je zajedničko za sve smerove je da se odela nikada ne peru. Na prvoj godini kada novi studenti dobiju svoja odela, stariji studenti (saradnja između fadderi i festeri) organizuju neko nazovi krštenje, gde se svi valjaju u blatu i raznoraznim stvarima (mi smo npr. imali kečap, puding, jaja). Svaki student sme samo jednom da opere svoj„overall” i to je posle tog krštenja. Nakon toga je apsolutno zabranjeno prati ga opet. To što je meni najzanimljivije sa odelima je što se na njih našivaju amblemi/markice sa žurki na koje se išlo, a na leđima je uglavnom logo smera, tako da se svi prepoznaju. Svakome je dozvoljeno da ukrašava svoj „overall” kako hoće, a to što svi imaju je ime, bilo na desnoj ili levoj nogavici.
Koliko su Švedjani druželjubivi i kako izgleda druženje sa kolegama van fakulteta?
Mislim da im treba više vremena da prihvate jednu osobu. Ali kad je zaista dobro upoznaju, tad su spremni da budu jako dobri prijatelji. Ja sam uključena u sve sekcije tako da retko stižem da srećem moje prijatelje van sastanaka. Uglavnom izlazimo zajedno, a za njih uspem da organizujem i neko mirnije veče. Ovo su sve nova prijateljstva tako da je samim tim od početka sve drugačije, kad nemamo istu pozadinu, nismo odrasli zajedno. To što meni najviše prija ovde je što ljudi znaju da se opuste i uživaju, ništa ih nije sramota. Kad je maskenbal onda se svi maskiraju, nikog nije blam. Ovde sam naučila da se igram kao odrasla osoba.
Do kraja nedelje odlaziš u Južnu Koreju na razmenu studenata. Kako ti se ukazala prilika za to i da li misliš da si spremnija od ostalih studenata zbog iskustva koje si stekla došavši u Švedsku?
Sreća je bila što LiU ima sklopljen ugovor o saradnji sa univerzitetima širom sveta. Bilo je raznih kontinenata i država u ponudi, a kako sam se odlučila za Južnu Koreju ne znam ni ja sama. Verovato jer nikad nisam bila u Aziji. LiU može da pošalje samo onoliko studenata na jedan univerzitet u inostranstvu koliko sa njega dođe kod nas. Južna Koreja nije nešto popularna, tako da nije bilo teško dobiti. Većina studenata odlazi ili ima želju da ode u SAD na razmenu. Mislim da za neke stvari jesam, jer sam bogatija za to jedno iskustvo. Teško je reći bez konkretnog primera.
Zbog čega je znajačno prijaviti se za takvu vrstu programa i šta očekuješ od istog?
Susreti sa drugim kulturama mogu samo da otvore vidike jedne osobe. Ja sam se mnogo promenila otkako sam došla ovde. Živeti i studirati u jednoj skroz drugačijoj sredini od one na koju si navikao je stvarno nešto što treba doživeti. Ne znam ni ja, ali nadam se da se neću izgubiti nijednom!
Šta bi poručila studentima u Srbiji ako im se ukaže prilika da upišu fakultet u inostranstvu i da li bi preporučila odlazak na razmenu?
Bez razmišljanja! Mislim da takvo iskustvo može doneti samo pozitivne stvari.
Nema komentara