Projekat Uneska, Nacionalne geografije i francuske kozmetičke kuće Guerlain pod nazivom „Žene za pčele“ počev od 21. juna 2021. godine želi da omogući empancipaciju žena tako što će ih obučiti da se bave pčelarstvom, uz naglasak na potrebu da se zaštite pčele i da se podigne svest o njihovom značaju. U projekat, čije je zaštitno lice glumica Anđelina Džoli, uloženo je dva miliona dolara, a plan je da se obezbedi 2500 košnica medonosnih pčela širom sveta u 25 Uneskovih rezervata biosfere.
Foto: Pixabay
Prema mišljenjima pojedinih naučnika, ova kampanja može da dovede do sasvim pogrešnih rezultata, te šalje pogrešnu poruku. S obzirom na to da je akcenat na medonosnim pčelama, stručnjaci prenose da se ovako ne štiti biodiverzitet, kao i da će ovim potezom medonosne pčele potisnuti druge vrste pčela. Jedna od zagovornica ove teze je i naučna saradnica Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovana Bila Dubaić. Ona je za N1 izjavila kako je ovaj projekat totalni promašaj, kao i da se ljudima prenose pogrešne informacije.
– Kažu ljudi da je važno da se priča o pčelama, nije bitno o kojoj vrsti, ali ovde ne važi da je svaka reklama dobra reklama. Naime, obični ljudi, zbog pogrešnog prenošenja informacija, požele da učine nešto dobro, da pomognu pčelama, pa postanu pčelari. Nažalost, gajene pčele, medonosne pčele mogu samo da potisnu sve druge vrste. Ne razumem kako je moguće da su stručnjaci koji rade u ovim cenjenim organizacijama smislili ovakvu glupost – rekla je naučnica za N1.
Asistentkinja na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđana Đorđievski smatra da su medonosne pčele ugroženije u odnosu na divlje vrste jer su „srasle sa ljudima” i da je ljudski faktor jedan od ključnih za njihovu ugroženost. Divlje pčele s druge strane može da ugrozi samo njihovo prirodno stanište ukoliko dođe do neke vremenske nepogode.
– Naučnici iz celog sveta vrše eksperimente upravo sa medonosnim pčelama i na taj način ih ugrožavaju. One su pripitomljene u odnosu na druge vrste, ja sam svakodnevno u kontaktu sa njima. Evo samo ja sam prošle nedelje za potrebu jednog eksperimenta ugrozila oko 900 medonosnih pčela, a kolika je cifra ako se pogleda na globalnom nivou – rekla je ona i dodala da su pčele postavljene u ovaj projekat zato što daju korist sa ekonomske strane, a po njenom mišljenju najveću korist ima kozmetička kuća jer se njihovi proizvodi baziraju na produktima medonosnih pčela.
Asistentkinja Đorđievski podržava ovaj projekat jer pre svega ima cilj da osnaži žene u ugroženim područjima, ali takođe navodi da je ova vrsta posla mač sa dve oštrice. Postoje veliki gubici samo kada jedna košnica umre, a po iskustvu asistentkinje to nikada nije samo jedna, jer su međusobno povezane. Takve posledice dovode do gubitka posla, ali takođe ističe da stručan tim koji radi iza ovog projekta sigurno zna na kakvim teritorijama i klimatskim uslovima će biti postavljene košnice.
– Na fakultetu imam svoje kutije sa oko pedesetak pčela i radim da na eksperimentu da produžim njihov život. Dešava se da ih nahranim pre nego što odem sa fakulteta i ujutru kada se vratim, cela kutija bude mrtva. Nikome nije jasno zašto i kakve međusobne signale one daju jedna drugoj. Pritom su one hranjene sa supstancama koje pozitivno treba da utiču na njihovo zdravlje i pored svega toga one opet uginu. Zato bih još jednom ponovila da se nikako ne slažem sa mišljenjem da će ovim projektom biti ugrožene druge vrste, a da je ova i tek kao zaštićena – objasnila je Đorđievski.
Foto: Pixabay
Ovaj projekat je obuhvatio dve osetljive teme, a to su žene i pčele. Pored naučne strane koja se fokusira na pčele, oko ove kampanje se poteglo i pitanje da li je ovo pravi posao za žene, s obzirom na generalizaciju da su žene plašljive na insekte. Asistentkinja Srđana Đođievski naglasila je da je cilj projekta sa te strane jako pozitivan i da te žene treba se podrže, ali i da je posao pčelarstva izuzetno težak.
– Ako ovaj projekat bude stvarno sproveden kako treba, imaćemo samostalne žene koje se neće bojati da se uhvate u koštac sa tako odgovornim poslom, koji zaista nije ni malo lak. One će biti ohrabrene da se osamostale i budu finansijski nezavisne, a smatram da je to u ovom projektu najbitnije. S obzirom na činjenicu da će obuka trajati narednih pet godina, ne vidim ni jedan razlog zašto obučene žene ne bi trebalo da se bave tim poslom – rekla je ona.
Asistentkinja Đorđievski se slaže sa mišljenjem da ne može samo jedna vrsta da održi biodiverzitet i da nije shvatila da ovaj projekat treba da ima takvu pozadinu, kao i pretpostavka da niko ne želi to namerno da naruši. Sa njene tačke gledišta se izgubio fokus sa bitnih stvari u ovoj kampanji, a to je upravo podrška ženama. Iako će najveću ekonomsku dobit imati kozmetička kompanija Guerlain, sa njenog stanovišta to ima samo pozitivne crte, jer se proizvodi za lepotu neće testirati na životinjama i imaće izuzetno lekovita svojstva. Činjenica je da su sve vrste pčela ugrožene, ali postoji poverenje koje će stručnjaci u svom planu pažljivo razraditi. Na samom kraju asistentkinja naglašava da u budućnosti treba da se realizuje više ovakvih projekata koji će dati podršku ženama, a koji će istovremeno pomagati svim ugroženim vrstama u prirodi.
Nema komentara