Nakon samoubistva dečaka Alekse Jankovića u maja 2011. godine, koji je bio žrtva maltretiranja, na vršnjačko nasilje u Srbiji se gleda sa više pažnje. Grupa studenata Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na čelu sa profesorkom Draganom Ćorić, pokušaće da se izbori da njihovi predlozi o izmenama zakona budu usvojeni u Skupštini.
Foto: Facebook.com
Pre četiri godine četrnaestogodišnji dečak iz Niša izvršio je samoubistvo zbog višemesečnog psihičkog i fizičkog zlostavljanja, koje je trpeo u školi. Nakon što je priča njegovih roditelja ponovo vratila ovaj događaj u žižu javnosti, u oktobru je pokrenuta peticija za usvajanje „Aleksinog zakona”. Novine koje bi „Aleksin zakon” trebalo da donese, odnose se na novčane kazne za roditelje i staratelje koji se ne odazovu na poziv škole ukoliko dođe do nasilja, kao i mogućnost prebačaja u drugu školu ili suspenzije bez njihove saglasnosti.
– Ovo nije novi propis, već skup predloga izmena dva zakona, o obrazovanju i vaspitanju i o dečjem ombudsmanu, i trebalo bi da dovede do oštrijeg sankicionisanja vršnjačkog nasilja – rekla je kreatorka „Aleksinog zakona” Dragana Ćorić.
– Sve karike u lancu zadužene su da se brinu o deci, a ako neke iz nekog razloga „popuste” i dođe do vršnjačkog nasilja, snosiće posledice – rekla je Ćorićeva za „Novosti”.
Draganu Ćorić smo kontaktirali nekoliko puta kako bismo uzeli izjavu, međutim, nismo dobili nikakav odgovor od nje.
Da se gotovo sve škole susreću sa problemom nasilnog ponašanja među đacima, potvrđuje i direktorka Osnovne škole „Petar Kočić” u Česteregu, Radojka Tuvić.
– Zakon nam ne ostavlja mnogo prostora za manevre. Sve se zasniva na razgovoru i savetovanju, prevenciji nasilja. Međutim, još uvek je smanjena ocena iz vladanja ili prebačaj najviše što mi možemo da uradimo. Škole su odavno od vaspitnoobrazovnih postale obrazovnovaspitne ustanove – kaže direktorka i dodaje da deca u školu dolaze iz porodica od kojih se očekuje da izgrade dobru i čvrstu osnovu vaspitanja.
Pored sve brutalnijih primera vršnjačkog nasilja, neretko se događa i nasilje učenika nad profesorima. Ono što najviše zbunjuje i uznemiruje javnost je takva agresivnost među decom.
Nije lako prepoznati tačan uzrok agresije kod dece, tvrdi psiholog i psihoterapeut sa privatnom praksom u Novom Sadu, Nemanja Dostan.
– Pre svega porodični i genetski činioci utiču na razvijanje temperamenta, a zatim i današnji način života, koji je znatno pogoršan. Deca sve više konzumiraju brzu hranu, koja podiže nivo adrenalina, igrice i televizija su pune nasilja, a mediji preplavljeni rijalitijima. Vršnjačko nasilje jeste fenomen savremenog društva. Problem treba odmah rešavati, a ne smatrati ga prolaznim – rekao je Dostan i istakao da je potrebno edukovati društvo da prihvati realnost, u kojoj je nasilje česta pojava i da su roditelji ključni u ovoj borbi.
Još uvek se čeka verifikacija nadležnih ministarstava, nakon čega bi trebalo da se zna hoće li se „Aleksin zakon“ zaista i primenjivati.
Otac dvoje dece i do skoro aktivni član Saveta roditelja Osnovne škole „Petar Kočić” u Česteregu, Zoran Dukić, kaže da se nije susretao sa nekim ozbiljnijim oblicima nasilja.
– Mi u manjim školama i zajednicama još uvek uspevamo da održimo kakvu-takvu stabilnost. Mada, kao roditelj sam zabrinut zbog sve učestalijeg nasilničkog ponašanja među decom i svakako da su nam potrebne izmene u zakonu dok problemi nisu počeli još više da rastu – zaključio je Dukić, čija mlađa ćerka pohađa osmi razred pomenute škole u Česteregu.
Nema komentara