Direktori strukovnih škola izbegavaju vraćanje nastavnika s osporenim doktorskim titulama u zvanje predavača jer takve odluke mogu da padnu na sudu.
Foto: Pixabay
Kako piše "Politika", Komisija za akreditaciju je osporila najviše doktorskih diploma nastavnika na visokim strukovnim školama. Prema nekim procenama, od ukupno 95 osporenih, na ovim školama ih je oko šezdeset. Između ostalog, kada se je održana Skupština Konferencije visokih strukovnih škola, očekivalo se da će direktori progovoriti o ovim osporavanjima, ali ova tema nije bila na dnevnom redu.
Po rečima predsednika Skupštine Konferencije Branka Savića, ujedno direktora Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu, u Srbiji ima 64 visoke škole i sve zajedno imaju oko 3.000 nastavnika. Zbog toga što je, smatra on, broj od 60 nastavnika ipak mali da bi se o tome vodila debata u Skupštini.
Savić poručuje da je komisija kao rešenje ponudila premeštanje nastavnika u niže zvanje predavača, "međutim, to je komplikovan proces jer potrebna je odluka nastavnog veća da nastavnik nije kompetentan, što može da dovede do sudskog procesa".
– Ne znam šta je u svakom konkretnom slučaju učinjeno, ali poznato mi je da niko nije dobio otkaz. Negde su pokušali s vraćanjem u niže zvanje predavača, bilo je otpora, a i u ministarstvu su procenili da bi možda došlo do velikog broja radnih sporova i da komisija treba da preispita svoje odluke – navodi prvi čovek Konferencije visokih škola i dodaje da su direktori "izbegavali da vraćaju nastavnike u zvanje predavača jer neko je morao da nam detaljno objasni taj postupak pogotovo što takve odluke mogu da budu sudski osporene".
Prema novom zakonu o visokom obrazovanju, studenti visokih strukovnih škola ne mogu da nastave svoje školovanje na sličnim studijskim programima na fakultetima, niti nesvršeni studenti fakulteta mogu da nastave da studiraju na visokim školama. Međutim, nekoliko visokih škola u Srbiji ima akreditovane master programe, tako da njihovi svršeni studenti posle treće godine mogu da upišu jednogodišnje specijalističke ili dvogodišnje master studije. Branko Savić smatra da bi ove studije trebalo valjano osmisliti da bi se razlikovali od fakultetskih.
Ove škole su inače do bolonjskog sistema bile dvoipogodišnje više škole, a sada su trogodišnje visoke i visoke strukovne. Po Savićevim rečima, ove škole u Evropi su osmišljene tako da podržavaju lokalnu ekonomiju time što edukuju kadrove za regionalno tržište rada. I naše visoke škole bi trebalo da se razlikuju od fakulteta po tome što svršeni studenti strukovnih studija po svojim kompetencijama odmah mogu da se uključe u proces rada.
Međutim, problematično je to što u mnogim, posebno manjim gradovima, nema posla za brojne kadrove, naročito kada je reč o ekonomistima, menadžerima ili vaspitačima.
– Trebalo bi da insistiramo na tome da studenti visokih strukovnih škola tokom školske godine imaju mnogo više časova praktične nastave. Sada se ta obaveza ispunjava s devedeset časova godišnje, ili jedanaest radnih dana, što je nedovoljno – zaključuje on.
Nema komentara