Hrvatska ima veliki problem s napuštanjem životinja, ali smatram da je naš problem daleko veći. Mi moramo dobre prakse da prepišemo iz drugih država, jer sa Švedskom, Norveškom i Finskom ne možemo da se poredimo“, istakla je novinarka i osnivačica Udruženja Kućica za spas, Anita Đukić.
Napuštanje kućnih ljubimaca u Srbiji je zabranjeno – zabranjeno je napuštanje životinje čiji opstanak direktno zavisi od ljudi, jedan je od članova Zakona o dobrobiti životinja iz 2009. godine.
Sredinom marta ove godine, Republika Hrvatska izlasala je izmenu i dopunu Kaznenog zakona prema kom je za napuštanje kućnog ljubimca propisana kazna od godinu dana zatvora, dok je u slučajevima gde je zbog napuštanja životinje došlo do njene smrti ili je napušten veći broj životinja, propisana zatvorska kazna do dve godine.
Foto: Freepik
Velika zasluga za izmenu ovog zakona u Hrvatskoj jeste delo Udruženja Prijatelji životinja, koje je 2021. godine pokrenulo peticiju sa zahtevom da se čin napuštanja ljubimca tretira zatvorskom kaznom.
Problem napuštenih životinja beleži se i u ostalim državama, pogotovo kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija kao i Crna Gora, a u svim ovim državama prete prekršajne prijave i novčane kazne.
Anita Đukić, osnivačica Udruženja za zaštitu životinja pod nazivom Kućica za spasa sedištem u Jagodini, istakla je da oko Hrvatske ima nekoliko zanimljivih i važnih stvari. „Prvo, Udruženje Prijatelji životinja napravilo je peticiju kojom su tražili veće kazne za napuštanje životinja i u tome su uspeli. Njihova država sarađuje sa aktivistima, Vlada je usvojila njihove predloge, a to je ono što kod nas fali – saradnja između državnih predstavnika i predstavnika udruženja za zaštitu životinja. Sledeće je da je Hrvatska država koja sprovodi svoje zakone, ali to mogu reći kao posmatrač“.
U Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja iz 2021. godine, navodi se da jedinice lokalne samouprave u Srbiji nisu preduzimale adekvatne mere u cilju sprečavanja nastanka problema napuštenih životinja, iz razloga što nisu u dovoljnoj meri vršile nadzor, odnosno sankcionisale vlasnike pasa koji postupaju suprotno donetim odlukama. Podaci pokazuju da 70 odsto jedinica lokalnih samouprava u našoj zemlji nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, niti preduzelo aktivnosti na razvijanju svesti građana o odgovornom vlasništvu.
Sa ovim podacima, složila se i Đukić, rekavši da je po našem zakonu kažnjivo napuštanje životinja, ali da ne zna da li je iko ikad kažnjen zbog toga.
Problem ubijanja, mučenja i napuštanja pasa i mačaka u našoj zemlji, ponovo je primećen u javnostiu oktobru 2022. godine kada je ubijen pas u Smederevskoj Palanci, a odmah zatim održan Marš za sve Zlate Srbije.
„Krivični zakonik u delu Zlostavljanje i ubijanje životinja, treba da se menja jer suniske kazne. Ubice i zlostavljači životinja, ukoliko budu otkriveni, plate neku smešnu cifru i ne idu ni na sud, niti bilo šta, sve ide u korist zlostavljača, jer su ili nekažnjeni ili nedovoljno kažnjeni“, naglasila je Đukić, osnivačica Udruženja u Jagodini.
Pored Krivičnog zakonika, aktivistima za prava životinja poznat je i Zakon o dobrobiti životinja koji je dopunjen 1. januara 2019. godine. Prema odgovorima nadležnih iz Uprave za veterinu sa Zakonom su upoznate institucije, kao i građani, dok je prema mišljenju aktivista odgovor uglavnom negativan.
Đukić je istakla da „naša država ne sprovodi Zakon o dobrobiti životinja“, kao i da naša država uopšte nije zainteresovana za temu životinja, a dodaje i da „kada bismo poštovali neke zakone u našoj zemlji postavljalo bi se pitanje da li bi oni bili sprovođeni“.
Kada je u pitanju Krivični zakon Republike Srbije, prema mišljenju Uprave za veterinu, izmenu koju su uveli u Hrvatskoj neophodno je razmotriti, jer, kako ističu „sa jedne strane uvođenje zatvorske kazne u trajanju od godinu dana imalo bi uticaja na svest neodgovornih vlasnika životinja, dok bi sa druge strane možda veći uticaj na promenu svesti neodgovornih vlasnika imala kazna društveno korisnog rada u prihvatilištima za životinje“.
Veliki broj pasa lutalica u Srbiji posledica je neodgovornog vlasništva, odnosno pod izgovorom nedostatka novčanih sredstava ili „važnijih problema“. Prema rečima Ivane Lazić iz Uprave za veterinu „određeni broj lica je ovo rešavao jednostavnim izbacivanjem svojih ljubimaca na ulicu“.
Za rešavanje problema pasa lutalica, koji je već decenijama zanemarivan pored donošenja odgovarajućih zakona i propisa, što je, od strane Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede već učinjeno, neophodno je obezbediti i novčana sredstva, koja nisu mala, kao i zajedničko delovanje republičkih organa i organa lokalne samouprave u svojim nadležnostima, kao i vlasnika prihvatilišta i azila.
O tome, kako je moguće rešiti problem neodgovornog vlasništva, osnivačica Udruženja Kućica za spas, smatra da je pre svega, potrebno napraviti bazu pasa i mačaka, kao i čipovanje.„Po mom mišljenju, država treba da odvoji sredstva da se u naredne tri godine projektom, čipuju svi psi u Srbiji, da se naprave timovi po gradovima i opštinama koji će ićiod mesta do mestai proveravati da li su psi čipovani. Ukoliko nisu, tim koji je zadužen, treba da ispuni to“, objasnila je Đukić.
Poslednjih godina, iz Uprave za veterinu, kažu da su oni napravili veliki pomak u rešavanju problema lutalica. Stupanjem na snagu Zakona o dobrobiti životinja, kao i donošenjem pravilnika o uslovima u pogledu dobrobiti životinja u prihvatilištima, po prvi put je zakonski zaokružena ova oblast i jasno postavljene dužnosti vlasnika životinje, državnog organa, odnosno organa jedinice lokalne samouprave.
U Srbiji, za zlostavljanje životinje, Uprava za veterinu ističe da ta krivična dela nisu u nadležnosti ovog organa, već su regulisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije, posebno polazeći od činjenice da su većina počinilaca tih dela nepoznata lica, pa ista treba prijaviti policiji, kao i javnom tužilaštvu kako bi se počinioci uhvatili i na odgovarajući način sankcionisali.
Prema Krivičnom zakonu u našoj zemlji, zabranjeno je ubijanje i zlostavljanje životinja, pa je tako propisano da se lice, koje ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ukoliko je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
„Uslov za napredak je da država sarađuje sa aktivistima za prava životinja, a toga nema. Prvo je neophodna saradnja, razgovor, pa peticije i predlozi, kao i na kraju poboljšanje situacije“, zaključuje Đukić.
Nema komentara