U poslednjih pet godina došlo je do enormnog skoka cena turističkih aranžmana, a tome su pre svega doprineli faktori kao što su rast cene goriva, inflacija, pad vrednosti valute i povećana potražnja (nakon perioda korone). Tada se nije moglo putovati bez vakcine i PCR testa, te su se i turisti uželeli putovanja u inostranstvo, jer su zbog nametnutog straha od nepoznatog putovali samo po Srbiji ili nisu uopšte.
O ovoj temi razgovarali smo i sa vlasnikom turističke agencije Astra travel iz Vršca, Nebojšom Ćosićem, koji ističe da su navedeni parametri uticali na povećanje cena turističkih usluga, ali da je njihov udeo drugačiji.
„Svaki od navedenih parametara uticao je na povećanje cena turističkih usluga, ali je njihov udeo na svakoj destinaciji drugačiji. Na primer, u Turskoj je na rast cena najviše uticao pad vrednosti valute, u Grčkoj inflacija, a u Španiji, Italiji i Francuskoj povećanje potražnje.“
Prema izveštaju Svetske turističke organizacije (UNWTO) iz statistike za 2020. godinu saznajemo da je 100 odsto svetskih destinacija uvelo ograničenja putovanja, a 27 odsto totalno zatvorilo svoje granice za međunarodni turizam.
Foto: Luka Kojić
Opšte je poznato dana cenu aranžmana utiču: destinacija, tip smeštaja, period godine u kome se putuje, broj dana putovanja, da li je sa hranom ili bez nje. Ekonomija kaže da veći budžet doprinosi i poboljšanju ugostiteljsko-turističkih usluga (na primer: luksuzni smeštaji, više fakultativnih izleta u ponudi, kao i raznovrsnija i kvalitetnija hrana), ali da li je to tako, razgovarali smo sa turistom fanatikom, Branislavom Prijićem, koji nam je komparacijom evropskih i dalekih destinacijapribližio realnu sliku.
„U Beču sam primetio da ima mnogo turskih i srpskih turista. Turski restorani su pristupačniji i usluga im je dosta dobra, dok su lokalni skupi i verujem uslužni. Što se tiče turističkih usluga išao sam u sopstvenoj režiji, a ne preko agencije, te sam otišao na četiri fakultativna izleta za 15 evra, dok se cene agencijskih izleta kreću u rasponu od 20 do 30 evra. Bio sam i na Maldivima. Priroda je predivna. Bio sam smešten u hotelu na ostrvu Mafuši. Hotel je solidan, ali nije neki luksuz. Svako jutro imao sam švedski sto. Cene su pristupačne i isplati se pazariti košulje i suvenire. U marketima možete kupiti čokoladu do tri dolara, pet flaširanih voda za dva dolara i tako dalje. Možete ručati u restoranu od 10 do 30 dolara. U ponudi sam imao sedam izleta, ali sam otišao na tri, jer je cena po izletu 20 dolara.“
Prema izveštaju Svetske turističke organizacije (UNWTO) 2020. godina bila je najgora za globalni turizam, jer je došlo do pada međunarodnih dolazaka za čak 74 odsto. Međutim, 2023. godinu smatraju najboljom godinom za međunarodni turizam, jer ju je završio sa 88 odsto nivoa pre pandemije, a procenjuje se da je bilo do 1,3 milijarde dolazaka.
Na pitanje ko je prosečni turista 2019, a ko 2024. godine, Nebojša Ćosić kaže:
„Nemoguće je precizno odrediti profil prosečnog turiste, jer se pod tim pojmom podrazumeva putnik koji će za minoran iznos posetiti neku destinaciju, na primer, noćiti u domaćoj radinosti po ceni od 1200 dinara, dok će drugi putnik platiti paket aranžman vredan i nekoliko desetina hiljada evra. Generalno, na tržištu Srbije u najvećem delu prodaje turističkih usluga zastupljen je apartmanski smeštaj u inostranstvu, štoje bio slučaj i 2019, a tako je i sada. Ako po tim merilima tražimo neke podatke o putnicima koji koriste ovaj vid putovanja, najveći deo te populacije i 2019. i 2024. jeste osoba koja je penzionisana ili osoba koja ima siguran posao i primanja (najčešće korisnici javnih sredstava, odnosno budžeta), te u ovim grupacijama možemo tražiti prosečnog turistu, koji je isti i 2019. i 2024. godine.“
Nema komentara