U mom kraju treći april uvek prati proleće. Jedne godine je treći april bio u januaru pa se opet ništa nije moglo zameriti vremenu, ili je možda samo takav osećaj u vazduhu. A takvo vreme neizbežno donosi i osećaj promene, pobede i poboljšanja, zato valjda i funkcionišu predizborne kampanje.
Foto: Pixabay
U mom kraju treći april je nekad bio praznik, porodično smo imali običaj da izaberemo po kandidata za kog navijamo, majka je uvek birala onog ko joj je najsimpatičniji (jedan od dvojice glavnih kandidata), ćale je birao kandidata koji je najuspešnije odradio kampanju (drugi od te dvojice), a ja sam uvek navijao za neke autsajdere jer su bili zanimljivi. I sad vidim koliko smo slika i prilika mog kraja, i tada i sada tako se donosi ta odluka.
U mom kraju se ne pita „Za koga” nego „Zašto” i to uglavnom prati nekakva obaveza ili korist a katkad i pravdanje. Sve češće međutim nije ni „Za koga” ni „Zašto nego „Jesi li'”, a odgovori su isti ako je da a češće je ne.
U mom kraju se od onih što vrbuju beži glavom bez obzira osim ako je neko naš, tad je već delikatnije a u mom kraju smo svi svoji. Kad fiksni zazvoni ovih dana, malo ko se javlja. A kad je neko pred vratima, pažljivo se osluškuje ko je pre nego što se odluči da li je iko kod kuće.
U mom kraju vam treba staž da biste pričali o politici sa matorcima. A ako su ti matorci voljni da raspravljaju sa vama, često će vas neko vaš povući sa strane pa reći da se ne pravite pametni. Kod nas diplomirani politikolozi sede u ćošku i srču kaficu dok se u centru sobe dva penzionera dovikuju i na krv i nož pričaju ko je za šta kriv. A sutradan zajedno na pecanje.
U mom kraju se često čuje: „Ćuti, može i gore”.
U mom kraju od skora se zna da nipošto ne treba glasati ako ne moraš. Nekada se, čini mi se, podrazumevalo da svi idu. I ja bih išao sa mojima jer je bio red otići. I čekalo se u redu dosta dugo i to je naprosto bilo tako. Skora međutim, važi ono, ako nisi u riziku nemoj ići. A ako ideš, sve češće se zna i za koga ćeš glasati. A teško je prilagoditi se. Imao je ćale jednu dobru, znao je reći da samo pijanice ne glasaju. Nije glasao na prethodnim izborima.
U mom kraju se često ulicom došaptava ko je budala i zašto je budala, uglavnom se gleda koje novine ko uzima. Kad vas neko pozove na kafu posebno se obrati pažnja na kom kanalu je televizor, i tu se vidi da li je neko budala kod nas. Dakle budala ste ako se interesujete za to, budala ste ako vas nije briga, budala ste ako glasate, budale ste ako ne glasate („Što se žališ kad ne glasaš”), a najgora ste budala ako mislite da je neko drugi budala. Često su budale i ti neki naši koji skupljaju potpise, ali tu su budale iz ljubavi, što se petljaju u to. Budale nisu međutim ako nas pitaju za potpis pa nam još i obećaju nešto. To je preventiva, znamo da ćemo i mi skupljati potpise za par meseci pa da se ogradimo na vreme. Dakle, budala je osim ako i nas ne ubaci u tim.
U mom kraju nipošto ne valja znati previše.
U mom kraju, politika je glavni negativac.
Nema komentara