SAŠA JANKOVIĆ: Danas se boje oni koji nisu krivi

"Živimo u zemlji u kojoj se vojska pretvara u ličnu gardu premijera i njegove familije, zemlji u kojoj ljudi pod fantomkama vezuju građane i uništavaju njihovu imovinu, dok se policija ne odaziva, a ministar unutrašnjih poslova seiri u štabu stranke koja ga je na ministarsku funkciju postavila", kaže u intervjuu za "Odjek" kandidat za predsednika Srbije Saša Janković.

Odlučio je da se kandiduje za predsednika Srbije nakon desetogodišnjeg rada na mestu zaštitnika građana sa kojeg je, kako kaže „mogao dobro da sagleda kuda ide politika prethodnih, ali i sadašnje Vlade“.

Kada se kandidovao, Srpska napredna stranka ga je optužila da je „lažni zaštitnik građana“, da je „narušio ugled Srbije u svetu“, kao i da je započeo kampanju i pre nego što je dao ostavku na funkciju koju je objavljao.

Za Univerzitetski odjek govori o ovim optužbama, odlasku mladih iz Srbije, podršci Demokratske stranke, odgovornosti Aleksandra Vučića za rušenje Savamale, kao i o nastavku njegovog delovanja ako ne pobedi na izborima, ali i o tome ko se danas u Srbiji boji.

Mladi ljudi sve više odlaze iz Srbije. Zbog čega je viza za Ameriku postala važnija od fakultetske diplome?

– Vlada Srbije promoviše nas kao zemlju jeftine radne snage, a dovodi investitore kojima daje enormne subvencije, da bi oni zaposlili naše građane i dali im mizerne plate. Nema tu mesta za one najvrednije, za one željne znanja i napredovanja. Zato nije samo viza za Ameriku postala važnija od fakultetske diplome. Mnogi sa diplomama odlaze da bi radili u zemljama daleko siromašnijim od Amerike, pod uslovima nalik onim iz vremena robovlasništva. Voleo bih da mogu da kažem da ću ovaj problem brzo rešiti kao predsednik. Neće to ići brzo, niti lako. Ali uspemo li da izgradimo zemlju jednakih pred zakonom, zemlju u kojoj će i privrednici pred državom biti jednaki, a svi zajedno sigurni u vladavinu prava  – onda ćemo taj trend moći da zaustavimo. Jer mladi ljudi, kad diplomu zarade napornim učenjem, žele da znaju da će sa njom moći da se ostvare i da im država neće otimati već ih podsticati, danas, ali i za pet ili deset godina.

Deset godina ste bili zaštitnik građana, prošlog meseca ste se kandidovali za predsednika Srbiji. Zbog čega ste se odlučili na taj korak?

– Nije to došlo preko noći. Sa pozicije zaštitnika građana mogao sam dobro da sagledam kuda ide politika prethodnih, ali i sadašnje Vlade. Zabrinuli su me maligni trendovi urušavanja države kao sistema vladavine prava, derogiranje ustava i zakona. Maligni po naše društvo, maligni za generacije mladih koje zbog toga dižu ruke od svoje zemlje. Živimo u zemlji u kojoj se vojska pretvara u ličnu gardu premijera i njegove familije, zemlji u kojoj ljudi pod fantomkama vezuju građane i uništavaju njihovu imovinu, dok se policija neodaziva, a ministar unutrašnjih poslova seiri u štabu stranke koja ga je na ministarsku funkciju postavila. Kao  zaštitnik građana imao sam mogućnost da sve ovo vidim, ali ograničena ovlašćenja da to zaustavim. Ključna je bila procena da svako od nas mora da učini sve što može, što mu njene ili njegove mogućnosti dozvoljavaju, da bi prestalo rastakanje države i bio pokrenut zamajac za ozdravljenje nje i društva. Apel sto javnih ličnosti bio je tačka u kojoj sam shvatio da kandidatura nije više samo moje i svačije pravo, nego i moralna obaveza prema svim građanima koji su verovali u ono što sam radio prethodnih deset godina. I ne samo prema njima, nego i prema svim drugim građanima Srbije. Taj Apel bio je tačka posle koje više nije bilo povratka.

Tokom decembra i januara prošle godine održavali ste tribine po Srbiji i neki vam zameraju da ste počeli kampanju za predsednika i pre nego što ste dali ostavku na mesto zaštitnika građana. Srpska napredna stranka vas je optužila da ste tako zloupotrebili funkciju zaštitnika građana. Kako to komentarišete?

– Predsednik Srpske napredne stranke istovremeno je i predsednik Vlade Srbije i kandidat za predsednika Republike koji svoje skupove održava o našem trošku. Ne mislite valjda da stranka plaća sve one državne automobile koji ministre i činovnike razvoze po predizbornim skupovima njenog kandidata? U kampanju za predsednika ušao sam tek nakon što sam podneo ostavku na mesto zaštitnika građana, a ni dinar novca građana nisam upotrebio za sopstvenu  kampanju, osim onih sredstava koja zakon predviđa.

Smatrate li se nestranačkom ličnošću kada vam, između ostalih, Demokratska stranka i Nova stranka pružaju pomoć u kampanji?

– Demokratska stranka, Nova stranka i još dvadesetak različitih građanskih udruženja podržalo je moju kandidaturu. Učinilo je to i mnogo pojedinaca. Nisam se prethodno učlanio ni u jednu od tih stranaka, nisam postao član nijednog od tih udruženja, nisam ni sa kim od onih koji su me podržali potpisao bilo kakav zakulisni dogovor koji bi me naterao da odustanem od svojih principa. Podrška je dakle principijelna, a ne ona na koju nas navikava vladajuća stranka koja svojim partnerima nudi parčad našeg zajedničkog budžetskog kolača.

Da li mislite da bi podrška Demokratske stranke mogla da odbije građane razočarane u tu stranku da glasaju za vas?

– Demokratska stranka ima ogromne zasluge za mnoge dobre stvari u kojima danas uživamo verujući da su oduvek tu, a zaboravili smo da smo se za mnoge slobode teško izborili. Ta stranka spasla nas je jednog strašnog diktatorskog režima koji nas je devedesetih vodio u ratove i svakovrsnu propast. Ta stranka napravila je i greške koje joj mnogi neće lako oprostiti i zbog grešaka te stranke mi sada živimo u ovoj strašnoj vladavini neprava i nepravde. Ipak, podrška Demokratske stranke koju uživam je principijelna i verujem da je reč o organizaciji dovoljno snažnoj da uvidi i ispravi greške iz sopstvene prošlosti. Na kraju, na ovim izborima ne biramo stranke nego jednog čoveka – predsednika koji treba da odslikava državno, a ne partijsko jedinstvo. Parlamentarni izbori biće prilika da građani kažu i šta misle o partijama, pa i o Demokratskoj stranci.

U jednom intervjuu ste rekli da u slučaju da ste toliko slični sa Vukom Jeremićem, podržali biste ga i odrekli se kandidature. Zašto niste mogli da ga podržite?

– Nisam imao pravo na to, ne nakon što su me kandidovali građani. O tome smo maločas govorili. Ne mogu ja da budem taj koji će onima koji su me kandidovali da kažem da nisu kandidovali mene nego nekog sasvim drugog. Vuk Jeremić je čovek zavidnog međunarodnog iskustva. Ipak, mnogi stavovi koje zastupamo nisu dovoljno slični, a moje poznavanje države nakon toliko godina služenja građanima ne daje mi pravo da odustanem.

Na nedavno održanom skupu u Savamali rekli ste: „Garantujem ti da ćes odgovarati pred zakonom“, misleći na Aleksandra Vučića, nakon konstatacije da je on odgovoran za rušenje u Hercegovačkoj ulici. Šta ste pod tim mislili, kako će Vučić odgovarati?

– Kao što bi odgovarao i svaki drugi građanin koji je kršio zakone. Zato i govorimo o Srbiji bez straha. Danas se boje oni koji nisu krivi, oni koje vezuju, zastrašuju, ucenjuju – danas se boje obični građani. A predsednik Vlade bahato govori da bi ponovo vezivao i ponovo rušio, samo danju. Mnogo je razloga da on odgovara, a doći će vreme kada će i tužioci i sudije moći da rade po zakonu i savesti, a ne po diktatu partije.

Na vašoj internet stranici stoji uputstvo za građane koji žele da doniraju novac za vašu kampanju. Da li je to jedini način na koji finansirate kampanju?

– Nije jedini, ali jeste važan i zbog toga sam zahvalan svima koji su nam pomogli. Koristimo i sredstva iz budžeta na koja imamo pravo prema Zakonu. Ipak, to nije dovoljno da bismo mogli da dajemo petnaest hiljada evra za svako emitovanje spota kao što to čini kandidat vladajuće stranke. Mi ta sredstva nemamo, a posle izbora videćemo otkud ih oni imaju toliko.

Rezultati poslednjeg istraživanja Ipsos stratedžik marketinga pokazuju da Aleksandar Vučić ima najviše šanse da pobedi u prvom krugu, Preletačević Beli je na drugom mestu po popularnosti, a vi na trećem po tom istraživanju. U tom kontekstu Beli poprilično iznenađuje. Smatrali da je on pokazatelja da su građani, barem mlađa populacija, stvorili ironijski odnos prema politici uviđajući „ozbiljne“ političare komičnijim od njega?

– Pustio bih istraživače da rade svoj posao onako kako najbolje umeju. Za to vreme, razgovaraću sa građanima širom zemlje i slušati ono što oni imaju da mi poruče. Beli je momak koji svojom parodijom odlično ukazuje na to koliko je vladajuća stranka obesmislila sve institucije. Ipak, na ovim izborima mi ne biramo predsednika imaginarne države, nego jedine koju imamo.

U svom programu ste napisali da Vojvodina u praksi nema autonomiju koja joj je garantovana Ustavom i da se u njoj stoga javljaju ideje secesionizma, kao kontrateža centralizmu iz Beograda. Kako biste Vojvodini povratili autonomiju koja joj je pripisana Ustavom?

– Upravo tako, poštovanjem Ustava. To ne sme da bude stvar volje pojedinca ili jedne partije. Mi stalno razgovaramo o promenama Ustava, a da ni postojeći ne poštujemo. Zato se zalažem za svođenje svih grana vlasti u ustavne okvire. Zato se zalažem da Vojvodina dobije tačno ono što joj po Ustavu pripada, a to je autonomija koja nije samo privid i prilika za zapošljavanje partijskih kadrova u pokrajinskoj administraciji, već suštinska i ekonomska.

U vezi sa Evropskom unijom, rekli ste da Srbija nigde neće otići, nego je potrebno dovesti evropske vrednosti u nju. Kako da pregovaračka poglavlja budu garant uvođenju tih vrednosti, a ne samo formalni koraci na putu ka EU?

– Da se nadovežem na ono što smo maločas rekli – nama su evropske vrednosti deo Ustava. U prvom članu Ustava stoji da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nisu nama potrebna nekakva poglavlja da bismo se preselili u Evropu – već smo tu. Samo moramo da izgradimo državu koja će poštovati svoj Ustav, kao i dostojanstvo svih svojih građana. Predsednik je taj koji ima obavezu da se stara da svi koji to mogu, u procesu pregovora sa Evropskom unijom, učine sve da poštujemo i sopstveni Ustav i zakone, ali i ono što u Briselu potpisujemo.

U svom programu ste napisali da je nedopustiv način na koji aktuelni premijer vodi briselski dijalog i da prihvata sve što od njega traži prištinska strana. Kako biste vi pregovarali sa Prištinom?

– U okviru ovlašćenja predsednika Republike zalagao bih se da ti pregovori prestanu da budu tajni. Iz Brisela se danas i beogradska i prištinska strana vraćaju i same sebe proglašavaju za pobednike, tako izazivajući nove tenzije i stalno igrajući na ivici nekakvog imaginarnog sukoba. Takva situacija odgovara obema stranama, jer danas sa obe strane sede oni koji su sukobe izazivali i devedesetih. Ne znam zašto se iko nadao da ti ljudi mogu da donesu mir i stabilnost. Oni su se politički izgradili u vremenu sukoba koje su sami izazivali i to je ono što najbolje umeju da rade. Da se vratim na pitanje – pregovore bih učinio javnim, pregovarao bih uz pomoć umnih i sposobnih, a ne uz pomoć poslušnih i ne bih poraze proglašavao spektakularnim pobedama. Poraza je dosta bilo.

Dragan Šutanovac je nedavno izjavio da očekuje da Srbiju vodite kao nestranačka ličnost. U slučaju da ne postanete predsednik, planirate li osnivanje sopstvene ili priključivanje nekoj od postojećih partija?

– Planiram da postanem predsednik. Nemam neki rezervni plan i funkciju predsednika ne doživljavam kao korak u karijeri, nego kao korak koji moramo da učinimo svi zajedno, da bismo izgradili državu u kojoj ćemo svi moći da planiramo budućnost.

Foto: Medija centar Beograd