Film “Enkel” (Unuk) novosadskog novinara i reditelja Aleksandra Reljića, koji prati životne priče Rajnera Hesa, unuka komandanta Aušvica, i preživele logorašice nacističkog logora Eve Mozes Kor, izazvao je veliko interesovanje publike u Novom Sadu.
U poemi “Sve što treba znati o Adolfu Ajhmanu” Leonard Koen nabraja osobine naciste koji je bio zadužen za uništavanje Jevreja. Reč je o spisku "običnosti" jednog čoveka, njegova težina, visina, kosa, inteligencija, Ajhman ni po čemu “ne odskače” od proseka. Koen zaključuje: Šta ste očekivali? Kandže? Ogromne očnjake? Zelenu pljuvačku? Ludilo?
Upravo o toj “banalnosti zla” na početku filma “Enkel”, koji je sinoć premijerno prikazan u punoj sali “Arene Cineplex”, govori Rajner Hes, unuk Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica. Njegova porodica živela je na samo 100 metara od krematorijuma, iza betonskog zida njihovog dvorišta odvijalo se masovno ubijanje, a porodica Hes o tome “ništa nije znala”.
A s druge strane zida, bila je Eva Mozes Kor. Pri dolasku u logor odvojena je od porodice, ostala je samo sa sestrom bliznakinjom Mirjam. U jednom dvorištu otac Rajnera, Hans Jurgen, zajedno sa bratom i sestrama, uživao je u detinjstvu, u drugom Eva i Mirjam, zajedno sa ostalim blizancima Aušvica, bile su podvrgnute eksperimentima “Anđela smrti” Jozefa Mengelea.
Dok su “pridošlicama” u logor stvari oduzimane i smeštane u skladište "Kanada", onima koji su bili van ograde to skladište je služilo kao samousluga, s tim što ništa nisu morali da plate. Tako su Rajnerov otac, a kasnije i sam Rajner, nosili isti kaputić dečaka koji je umro u Aušvicu. Rajner, nakon spoznaje istorije svoje porodice i činjenice da se nijednog momenta nisu pokajali, odlučuje da napusti dom.
Iako je Eva Mozes Kor uspela da oprosti Mengeleu za sve što je uradio njoj, Rajner Hes svojoj porodici nikada nije oprostio teret koji mora da nosi.
– Eva greši u tome da moram da pratim njenu stazu. Ovo je moj način da se izborim sa tim stvarima i to bi trebalo da se poštuje, kao što ja poštujem ono što je Eva uradila. Svako ljudsko biće nasledi zlo. Himler, Hes, Staljin, čak i ja, svako to nosi u sebi. Jedino pitanje je kako će se to ispoljiti, kako će se otvoriti kavez, u kojoj formi ćemo to pustiti napolje? Da li će se to učiniti na jedan brutalan način u kom ne postoje granice ili ćemo ipak misliti pre nego što delamo? Mislim da je to veliki problem u našem društvu – kaže Rajner..
Baš kao i Ajhman, tako je i Rudolf Hes bio sasvim običan. Ipak, iza površine leži bezosećajnost i osmišljavanje plana kako za što kraće vreme ubiti što više. Industrijsko uništavanje Jevreja je organizovao tako da je za 56 dana ubio 425.000 ljudi. Osuđen je na smrt 1947. godine.
Kroz ostvarenje Aleksandra Reljića šalje se snažna poruka da je suočavanje sa zločinima iz prošlosti važno, ali i da je opraštanje moguće. Rajner poručuje da ukoliko ne pamtimo prošlost, nemamo sadašnjost, a bez nje ni budućnost. I njega je, kao i mnoge druge u Nemačkoj, zabrinuo uspeh krajnje desničarske partije AfD (Alternativa za Nemačku), koja jaku podršku ima u istočnom delu države. Desnica jača u mnogim državama Evrope, a stvari odlaze toliko daleko da i teorije o tome da se Holokaust nije dogodio dobijaju pažnju dela javnosti.
– Fašističke i desne partije mogu da rastu zbog neznanja i netolerancije. Ekonomija je zapravo uvek problem. Međutim, Nemačka pre 20 godina nije imala problem sa izbeglicama, ali se sada to koristi kao alat za političare. I ljudi to tek tako prihvataju. Naravno, onda je potrebno samo da imenujete neprijatelja, a to je lako. U Drugom svetskom ratu su nacisti to uradili sa Jevrejima. I sve počinje sa negativnom propagandom, kada pogledate neke medije u Nemačkoj, uvek se govori kako 'crne muslimanske izbeglice siluju naše dame, decu'. To je sve sranje – dodaje glavni protagonista “Enkela”.
Rajner i Eva Mozes Kor spojeni su svojim iskustvima u odnosu prema sopstvenoj porodici i prema naciji. Rajner je osudio ono što je činila njegova porodica, dok je Eva dobila osudu svog naroda jer je oprostila zločin. U takvim pozicijama, bez porodice, Rajner i Eva stupaju u kontakt i žrtva Aušvica usvaja unuka čoveka koji je osuđen zbog ubistva 2,5 miliona ljudi.
Rajner je upoznat i sa ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova ćerka je udata za muslimana iz Bosne i Hercegovine, a kako kaže, ne misli da su se ljudi u Srbiji suočili sa zločinima koji su se dogodili na prostoru Balkana u prošlosti.
– Sada je prošlo otprilike 25 godina otkad su se ratovi završili i sve je još uvek sveže. Možemo da vidimo koliko je ratnih zločinaca poput Radovana Karadžića ili Ratka Mladića završilo u Hagu, ali oni nisu jedini koji su počinili ratne zločine, oni su bili vođe toga. Međutim, šta je sa ostalima? Generalima, običnim vojnicima, koji su iskoristili situaciju da ubijaju ljude. Onda kažu: 'to je bio rat'. To je najbolji izgovor koji uvek koriste. Nacisti su koristili isti izgovor i ne mogu da verujem da se takve stvari konstantno ponavljaju. Ukoliko pamtimo 20.000 ljudi koji su ovde ubijeni, onda moramo i da osudimo neke Srbe za učešće u tom zločinu. To su dve stvari iste medalje. Putovao sam mnogo i poštovao bih ljude kod kojih sam došao, a zauzvrat sam dobio njihovo poštovanje. To je jedna stvar koju možemo da učinimo, kako bismo sprečili buduće ratove – ukazuje Rajner Hes.
On upozorava i na sadašnju situaciju u svetu u kojoj se velike vođe igraju tuđim životima, te dodaje da ljudi ne smeju da ignorišu zbivanja u svetu i da ne preduzimaju ništa, samo zato što se ratovi ne dešavaju u njihovom dvorištu.
Nema komentara