Povodom obeležavanja svetskog dana slobode medija sinoć su na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu dodeljene nagrade za istraživačko novinarstvo. Ovaj događaj održava se po deveti put u Srbiji, a organizuje ga NUNS zajedno sa ambasadom Sjedinjenih Američkih Država.
foto: tanjug.rs
Oni nagradama žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.
U kategoriji televizijskih i radio priloga nagradu su dobile Vesna Radojević i Anđela Milivojević iz TV mreže i CINS-a za prilog „Hiljade prevarenih građana još uvek čeka stanove u Filmskom gradu“. Nagrada u kategoriji štampanih medija pripala je Aleksandru Đorđeviću i Slobodanu Georgijevu iz mreže BIRN Srbija za tekst „Marketinške zvezde na političkom polju" objavljenom u nedeljniku „Vreme", dok je nagrada u kategoriji online medija pripala Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst „Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu” koji je objavljen na veb sajtu CINS-a i sarajevskog CIN-a.
Od 39 novinara sa 50 priloga i tekstova u uži izbor ušli su i Dragana Sotirovski za prilog o specijalnoj bolnici u Sokobanji, Aleksandar Reljić za prilog „Temelji Sočija“, Ana Novaković i Slobodan Georgijev za tekst „Kontrolisane informacije medijima na usluzi“, Dino Jahić sa tekstom „Škola skandala: korupcija uništava obrazovni sistem na Balkanu“, Jelena Veljković za tekst „Optužen za kriminal savetnik za privredu“ i Nikola Lazić sa tekstom „Šta će popi tolki novci“ i „Rizničar i njegovo blago“.
foto: tanjug.rs
Žiri koji je izdvojio ove priloge i tekstove činili su Milorad Ivanović, urednik u „Novom magazinu“, Saša Leković, novinar i medijski konsultant, Ivan Angeloski, novinar redakcije „Insajder“, i Branko Čerčen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, a pobednicima je dodaljena nagrada od 1.200 dolara.
Na svečanosti reč je imao ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi. On je istakao da mediji u svom radu moraju da budu proaktivni, energični, a ne samo neko ko prenosi reči.
- Uloga novinara je da budu nezavisni, radoznali u svom radu, da budu istražiteljski glas koji je apsolutno neophodan za budućnost demokratije u Srbiji, ali i svuda u svetu - rekao je Kirbi.
Dalje je govorio o medijskim zakonima koji su još u pripremi.
- Ovi zakoni se bave mnogim važnim pitanjima i pokrivaju mnoge izazove kojima su mediji izložni, ali ipak ne pokrivaju najveći izazov za medije, a to je nedostatak novca. Nedostatak novca dovodi nas do drugih problema, pitanja koliko su mediji nezavisni, koliko su spremni da imaju snažan stav, kao i da li postoji samocenzura. Upravo cenzura, odakle god da ona dolazi, ostavlja javnost slabo informisanom i na neki način slabi demokratiju. Upravo zbog toga sam ponosan što je moja ambasada mogla i ove godine da bude sponzor nagrade. Srpski novinari su opet pokazali da su hrabri, posvećeni profesionalci koji ostvaruju velike rezultate u istraživačkom novinarstvu - dodao je Kirbi.
foto: tanjug.rs
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović pričao je o neophodnoj borbi protiv tabloidizacije.
- Istraživačko novinarstvo je jedan od poslednjih bedema odbrane dostojanstva i ugleda novinarske profesije koju srozavaju oni koji u medijima privode, hapse, sude i presuđuju, zaboravljajući pritom na novinarske standarde i etički kodeks. Nasuprot njima, novinari istraživači pokušavaju i uspevaju da dokažu da je novinarstvo nešto više od jeftinog senzacionalizma i povalđivanja najnižim ljudskim nagonima - rekao je Obradović.
Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku Uneska 20. decembra 1993. godine usvojila deklaraciju, proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, a zaposlenima u medijima da razmišljaju o problemima, o slobodi informisanja i profesionalnoj etici. Svetski dan slobode medija je takođe dan kada izražavamo solidarnost sa svim novinarima i ostalim zaposlenim u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.
U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta 14. decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja fundamentalno ljudsko pravo. Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda. Nezavisni mediji u Srbiji ovaj su dan obeležavali tokom devedesetih, u godinama kada su novinari bili progonjeni. Podsećamo da su zbog toga Ujedinjene nacije centralnu proslavu 3. maja 2004. godine održale upravo u Beogradu.
Nema komentara