Promocija knjige Smijeh slobode – uvod u Feral Tribune hrvatskog novinara Borisa Pavelića održana je u Kino sali Filozofskog fakulteta, u okviru konferencije Mostovi medijskog obrazovanja.
Gosti tribine bili su autor knjige Boris Pavelić i nekadašnji novinar Feral Tribune-a Drago Hedl. Akcenat tribine stavljen je na nastanak i delo poznatog satiričnog lista od njegovog osnivanja 1983. godine, sve do njegovog gašenja 2008., ali i na važnost satire u borbi protiv sistema.
Kao uvod u tribinu prikazan je snimak reportaže članova redakcije francuskog satiričnog lista Charlie Hebdo, koji su 1994. posetili redakciju Feral Tribune-a u Splitu i razgovarali sa njihovim osnivačima i tadašnjim novinarima Viktorom Ivančićem, Predragom Lucićem i Borisom Dežulovićem.
Autor knjige razgovarao je o značaju koje je satirični Feral Tribune imao u istoriji balkanskog novinarstva devedestih i o tome koliko je značajno da se delatnost lista nikada ne zaboravi
„Već je nekoliko recenzenata ocenilo da je ovo više od knjige o Feralu i da je to neka vrsta anti-istorije Hrvatske u proteklih 30 godina. U 15 godina koliko je Feral Tribune postojao kao samostalna novina, oni su postali simbol otpora političkoj autokratiji, nacionalizmu i političkoj gluposti koja je devedestih preplavila ceo Balkan. Zbog toga je bilo važno da se satirični materijal skupi na jedno mesto“, izjavio je Pavelić.
Hrvatski novinar Drago Hedl, koji je nedavno nagrađen za životno delo od strane Hrvatskog novinarskog društva, podsetio se zanimljivih istinitih anegdota koje je list imao sa nekadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, koji je bio i česta meta karikaturnih sadržaja lista, što je, kako navodi, jedan od glavnih pokazatelja o uticaju nedeljnika.
„Ja sam gledao kako ljudi koji, čim bi kupili Feral na trafici, brzo bi ga zamotali u neke druge, veće novine, kako niko ne bi video“, prisetio se Hedl i osvrnuo se na sopstvene moralne zahteve u vremenu kada je počeo da piše.
„Kao novinaru, život u Osijeku u vreme kada su se tamo dešavale strašne stvari za mene je predstavljalo veliku traumu. Ja sam nastojao da tu traumu rešim tako što ću o tome javno da pišem. Feral je bio mediji koji mi je dao prostora da to i ostvarim“, izjavio je Hedl.
Nastavak tribine protekao je u razgovoru sa prisutnima, koji su, osim priče o Feral Tribune-u i njegovom gašenju, isticiali i probeme sa kojima se suočava satira u modernom vremenu, pasivizaciji društva i potrebi da satira opstaje.
„Kad nema pritiska spolja da se održavaju demokratski standardi, javlja se paradoksalna situacija u kojoj su u polu-demokratskoj zemlji mogle izlaziti demokratske novine, dok sada, kada je Hrvatska „demokratska“ država, one više ne postoje. To govori da ako u društvu nema volje da se živi pristojno, da se uvažavaju manjine, da vlada tolerancija, da nema nasilja, to društvo ne može da se spasi. To danas vidimo i u Hrvatskoj“, kazao je Pavelić.
Profesor na Odesku za medijske studije i moderator tribine Dinko Gruhonjić nije se složio sa konstatacijom iz publike da u Srbiji vladaju struje pro-evropske ili anti-evropske ostrašćenosti, te je izjavio da je u društvu nakon 5. oktobra zavladala „post-modernistička svejednost“.
„Ovo je doba, po mom mišljenju, vrlo odvratnog konformizma. I kada imate konsenzualni konformizam, vrlo je teško govoriti o ostrašćenosti. Devedesetih je postojala bipolarna struja i tada se moglo govoriti o ostrašćenosti, jer smo svi zaista sa strašću radili na svojim idejama“, rekao je Gruhonjić, koji se osvrnuo i na današnje satirične emisije.
„Danas imate Zorana Kesića, Državni posao, Njuz.net, ali nema medija koji bi sve to objedinio i koji bi na taj način možda ponovo imao tu vrstu uticaja koji je imao Feral u svojim najslavnijim danima“, zaključio je Gruhonjić.
Na pitanje kako uspostaviti model kojim bi se ostvarila sloboda medija, Pavelić je istakao mehanizme koje, između ostalog, zastupa i Evropska unija.
„Mi smo često cinični kada je u pitanju Evropa, ali ne bi trebalo sve odbacivati. U pregovorima sa EU postoji čitavo poglavlje „medijska politika“, a u toku tih pregovora hrvatska Vlada je bila „prisiljena“ da stvori mehanizme da makar mali deo novca odvoji za nezavisne novine.
Na završetku tribine, Gruhonjić je naglasio da bi prilikom bavljenja ozbiljnim novinarstvom briga o tiražu trebalo da bude u drugom planu.
„Suština medijskog uticaja je u tome koliko ozbiljno radite svoj posao. To je suština i na Zapadu, i kod nas. Ko je odličan u svom poslu, biće cenjen i ljudi će znati za to, imali vi tiraž od 5000 ili posetu od 50.000. Pitanje je samo da li u mladim novinarima postoji volja i želja da se tako nešto ostvari“, konstatovao je Gruhonjić.
Nema komentara