Padom Svete zemlje počeo je da se gubi prvobitni značaj templara, jer nisu imali više uporišta i nisu bili u stanju da sačuvaju hodočasnike. Bilo je nekoliko pokušaja ponovnog zauzimanja teritorija u Svetoj zemlji, ali nijedan nije bio uspešan.
foto: dominicselwood.com
U hrišćanskom svetu tada nastaje ideja da se sva tri viteška reda ujedine, ali redovi to odbijaju smatrajući da bi ujedinjenjem izgubili povlastice za svoje članove. Najbučniji u odbijanju su bili upravo templari.
Gubitkom uporišta, Templari se sele na Kipar, gde ubrzo dolaze u sukob sa kraljem Anrijem, koji se žali na njihovu drskost i pohlepu. Ipak, veliki majstor Žak de Molej je uspeo od pape da dobije potvrdu privilegija na Kipru, a na Apeninskom poluostrvu. Templari su bili izuzeti od plaćanja poreza na izvoz hrane. Putujući po Evropi De Molej je uspeo da prikupi privilegije i od engleskog kralja. Sa druge strane, hrišćani su se nadali da će Mongoli izbaciti muslimane iz Jerusalima i da će ga predati Francuzima, zbog čega su Templari izvršili napad na ostrvo Ruad, ali je i ono palo u muslimanske ruke 1302. čime pada i poslednje uporište Prekomorskog kraljevstva.
Godine 1305. neki bivši Templari koji su izbačeni iz reda, verovatno u dogovoru sa francuskim kraljem, optužili su ostale za nepravilnosti u njihovom redu. Francuski kralj Filip IV Lepi je 1307. (na petak 13.) uhapsio Templare koji su se tada našli u Francuskoj, optuživši ih za jeres, sodomiju, blasfemiju i poricanje Hrista. Uprkos tom hapšenju za francuskog kralja znalo se da je u dugovima i da želi da uzme templarsko blago za sebe. O njegovoj drskosti govori i činjenica da je poslao izaslanstvo da uhapsi papu jer je bio u sukobu sa njim, posle čega je papa Bonifacije VIII umro. Papa Kliment V nije bio za hapšenje, ali se Filip IV oglušio o njegove primedbe.
foto: deviantart.net
Pod neverovatnim mukama koje je prošao, Žak de Molej je priznao da je prorekao Hrista i pljunuo na krst. Posle njegovog priznanja usledila su i priznanja drugih članova reda, što je dalo povoda francuskom kralju da izda naredbu da se Templari svuda pohapse. Papa se složio sa tim, jer mu je Filip IV pomogao da dođe na presto Svete stolice. Ostali evropski vladari bili su skeptični i nisu verovali u optužbe francuskog kralja, znajući kakav je i u kakvim dugovima se nalazi.
U Francuskoj, Napulju i papskoj državi dozvoljeno je mučenje, usled čega dolazi do niza templarskih priznanja. Sadržaj priznanja Templara je zavisio od toga kakvom mučenju su bili izloženi. Najveći deo članova je priznao da je pljuvao, gazio i mokrio na krst prilikom ceremonije prijema i prorekao da je Hrist lažni prorok.
Smatrajući da je suđenje završeno, Filip IV je bio zadovoljan, ali tada dolazi do preokreta. Naime, Žak de Molej povlači priznanje pred papom, govoreći da je priznao jer je bio primoran, a ostali su ga sledili. Papa je 1308. prekinuo proces i izgledalo je da se vraća podrška Templarima. U Francuskoj su ipak nastavljena mučenja koja dovode do novih priznanja, a papa je istragu otvorio tek 1309. godine. Filip IV je naredio spaljivanje 54 Templara koja ističu nedužnost, ali niko im nije stao u odbranu.
Godine 1311. saslušanja su završena, i sabor u Beču je trebalo da odredi dalju sudbinu vitezova Templara. Papa Kliment V je doneo tri bule u kojima je odredio sudbinu reda.
Prvom bulom Vox in excelso nije utvrdio da li su krivi i zauvek raspušta red vitezova Templara, drugom njihove posede predaje redu Bolnice, a trećom da sabor odluči o sudbini reda. Taj sabor je održan krajem 1313. dok je naredni održan 1314. godine, na kojem su Žak de Molej i još tri člana osuđena za jeres i određena im je teška doživotna robija.
De Molej i Godfroa de Šarnej su opet odbacili optužbe i povukli svoja priznanja, tako da nemajući kuda jer su opruženi kao jeretici, vlasti su odlučile da ih spale na lomači 1314. godine . Priča se da je Žak de Molej goreći na lomači još jednom rekao da su Templari nedužni i pozvao Filipa IV i Klimenta V da se za godinu dana sastanu sa Bogom, što se i obistinilo. Kada je pala noć neki fratri su pokupili njihove kosti sa namerom da ih sačuvaju kao relikvije.
Iako je red zvanično bio ukinut postoje teorije koje govore da se određen broj Templara sklonio i da nije bio uhapšen. Oni koji su ostali jednostavno su se uklopili u druge redove i nastavili sa normalnim životom.
Većina savremenika je smatrala Filipovu pohlepu za glavni motiv napada na Templare, ali je verovatno bilo i neke osnove za napad na njih. Ipak Filip IV nije našao templarsko blago, za koje se smatra da je nestalo zajedno sa njihovom flotom, malo pre izdavanja naloga za hapšenje, a nagađanja kažu da su mogli da završe u Škotskoj. A Templari u Škotskoj su pomogli da se utre put masoneriji. Švajcarska je mogla da pruži utočište drugoj grupi Templara, a postoji i priča da su Templari pomogli švajcarskim kantonima u borbi za nezavisnost. To je sasvim moguće jer je Švajcarska gotovo niotkuda stekla najbolju vojsku u Evropi. Takođe je poznata po bankama, a zna se ko su prvi poznati bankari. Sve ovo naravno treba uzeti za velikom rezervom, jer su to samo nagađanja koja nisu ušla u zvaničnu istoriografiju.
Nema komentara