Javni gradski prevoz za građane Sombora ne postoji više od dve decenije.
Grad sa više od 40 hiljada stanovnika na severu Srbije već dugi niz godina nema ni redovnu liniju koja povezuje železničku i autobusku stanicu.
Taksi preduzeća snose najveći deo prevoza putnika na teritoriji grada. Iako su tarife naplaćivanja vožnji osetno jeftinije u poređenju sa većim gradovima u Srbiji, zbog nedostatka javnog prevoza te troškove moraju da snose i đaci srednjih škola koji dolaze iz okolnih mesta kao i mnogi drugi kojima je ovaj trošak značajan.
Važno je ipak napomenuti i prisetiti se da nije uvek bilo ovako.
Danas prisutni samo u turističke svrhe, a nekad ključni deo rutine Somboraca predstavljaju fijakeri.
Još od 19. veka građani Sombora oslanjali su se na fijakere kao vid javnog prevoza. Već 1885. godine grad je izdao i pravilnik o fijakerskoj službi, koji je predviđao da, između ostalog "fijakeristi budu čestiti i pristojni ljudi, vični kočijašenju, dobri poznavaoci rasporeda gradskih ulica i trezveni dok voze, a odeveni po propisu. Fijakeri su, prema odredbama pravilnika, morali da budu u dobrom stanju, lepog izgleda, čisti i održavani, stakla na fijakeru čitava, konji dobri i zdravi, stanični prostor čist od svake prljavštine ili otpada, a u sušnim danima i zaliven".
Pravilnik je bio opširan i redovno menjan, što ukazuje na njegovu važnost. U gradu je bilo četiri stajališta i za vožnju čestim rutama postojala je predodređena cena, dok je za ostatak vožnji uspostavljan dogovor sa fijakeristom.
Iako fijakera više nema, osim ovog turističkog, žive zabeleženi u pesmama, jedna od kojih opisuje veoma neobične poslovne prakse jednog fijakeriste. Naime, "Fijakerist" u izvođenju Živana Milića opisuje Milisava Mirosavljevića Jagru, koji je tokom radnog dana umeo da se zanese u razgovoru i u piću u obližnjoj kafani, te kad naiđu putnici, da ih zamoli da se sami povezu, a pare ostave u kočiji. Njegov konj Riđan se po završetku puta, kako pesma kaže, svaki put bez greške sam vraćao do gazde.
Foto: Marko Antić
Danas su fijakere zamenili autobusi. Severtrans je najveći prevoznik na teritoriji opštine i glavni vid transporta za međugradski i prigradski prevoz Somboraca i ljudi koji rade i školuju se u njemu.
Država i grad delom sufinansiraju mesečne karte ali putnici i sa tom vrstom pomoći odvajaju deo ličnih prihoda za svakodnevni prevoz. Poslednja gradska linija, koja je spajala železničku i autobusku stanicu, ukinuta je pre nekoliko godina a na naše pitanje da li će se otvarati nove linije, zaposleni iz Severtransa nisu znali da nam odgovore sa sigurnošću.
Nešto nakon ukidanja poslednje linije, odnosno 2023. godine donet je predlog za odluku o Javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije koji će obezbediti javni prevoz na teritoriji grada Sombora.
Posle tačno dve godine ovaj predlog je i dalje samo na papiru.
Prema izjavama novinara i građana Sombora ovaj projekat nikada nije video svetlost dana a količina novca koja je potrebna za realizaciju novog javnog preduzeća za prevoz putnika nije poznata.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je uopšte javni prevoz u ovom gradu važan. U razgovoru sa Somborcima često se nailazi na stav da je “svakako sve blizu”, a i da je taksi povoljan.
Ovo doduše, treba uzeti u obzir, reflektuje stav relativno privilegovane grupe ljudi, koja živi na dobroj lokaciji i taj taksi može da priušti. U ovakvom diskursu izostaje svest kako o starijim i slabije pokretnim ljudima, tako i o građanima koji žive na periferiji grada, a nisu u takvoj finansijskoj situaciji da mogu svakodnevno da plaćaju taksi, niti da poseduju sopstveno vozilo.
Nije zanemarljiv ni podatak da je opština Sombor četvrta po veličini u Vojvodini, a da većina opština približnih po veličini ima javni prevoz.
U predlogu za donošenje odluke o JPP kao razlozi navode se borba protiv depopulizacije koja iz godine u godinu smanjuje broj stanovnika u celoj opštini, pravo građana na javni prevoz, smanjenje emisije štetnih gasova u saobraćaju, srednjoškolci koji putuju i slično.
U predlogu, ipak, nije jasno ko bi bio partner javnom preduzeću u realiziciji projekta. Odnosno nijednom nije spomenut Severtrans, jedini veći prevoznik koji već postoji u Somboru.
Zvaničnici lokalne samouprave su u prošlosti najavljivali uvođenje strožih mera protiv "divljih taksista" koji prevoze putnike ilegalno na teritoriji Sombora i okolnih opština.
Ovakvi taksisti su poznata pojava širom Srbije i rade najviše između opština u kojima saobraćaju određeni autoprevoznici koji drže neku vrstu monopola na pojedinim linijama a najčešće su bliski vladajućoj partiji.
Ne postoje zvanični dokazi o saradnji Severtransa i Srpske napredne stranke ali u nekoliko navrata njihovi autobusi vozili su građane na skupove vladajuće stranke a najprimetniji su bili tokom prošlogodišnjeg skupa u Novom Sadu.
Grad čiji je simbol fijaker, sredstvo javnog prevoza, danas svojim građanima ne pruža nijednu mogućnost kretanja po gradu osim taksija ili sopstvenog vozila. Taksi, iako jeftiniji nego u nekim drugim gradovima, i dalje predstavlja određeni trošak, kao i sopstveno vozilo, koje uz to ugrožava čistoću i ekosistem "najzelenijeg grada u Evropi".
Kako trenutno deluje, ovo pitanje nije visoko na listi prioriteta ovog grada.
I svi su izgledi da građanima Sombora za sada ostaje samo da se prisećaju vremena fijakera kao perioda kada je prevoz u gradu bio dostupan svima.
Nema komentara