Topao dom, pitka voda i hrana jedni su od osnovnih uslova za normalan i pristojan život. Procjena je da u Srbiji danas ima skoro 20.000 beskućnika, od čega samo u Novom Sadu živi njih hiljadu. Svako od njih ima svoju nevolju, svoju životnu priču, a ono što im je zajedničko je ulica. Neki su izgubili posao, neki su postali problem društvu i samim tim bili prepušteni ulici, ljudskom sažaljenju i humanosti. Sve je više onih koji su prinuđeni da napuste svoje domove zbog neizmirenih dugova stanodavcima i bankama.
Foto: Facebook
Iako zahvaćeni globalnom krizom, Novosađani su pokazali da empatija i solidarnost i dalje živi među njima. Najbolji primjer za to je kolektiv grupe „Krov nad glavom“ koji oko sebe okuplja mlade ljude u borbi za pravo na stanovanje. Ogranak u Novom Sadu je pokrenut 2018. godine, a pored Novog Sada imaju ogranke i u Beogradu i Subotici. Oni se bave pružanjem pravne pomoći ljudima kojima prijeti iseljenje, šire svijest o problemu izvršitelja i zakona po kojem delaju kroz medije. Odlaze na prinudna iseljenja i staju uz porodice kako ih policija ili izvršitelji ne bi izbacili iz njihovih domova. Pored toga, od prije nekoliko mjeseci u saradnji sa Omladinskim centrom CK13 u okviru koga se nalazi i Kuhinja solidarnosti Novog Sada pokrenuli su akciju kuvanja i raznošenja hrane onima kojima je to najpotrebnije. Aleksandar Stojecki je postao član „Krova“ u oktobru prošle godine, ubrzo nakon što se doselio u Novi Sad.
„Glavni razlog ulaska su moja želja i potreba da učestvujem u borbi za osnovno ljudsko pravo – pravo na dom. To obuhvata razgovor sa ljudima koji žive na rubu egzistencijje, slušanje njihovih muka i molbi za pomoć, upoznavanje sa uslovima u kojima žive. Kada to svakodnevno radiš, postaje veoma naporno, misli su ti preokupirane time, a svi tvoji mali problemi postaju ti nebitni, jer i nisu problemi u poređenju sa njihovim. Na TV-u slušali smo kako svi moraju da ostanu kod kuće, pridržavaju se mera, vode računa o higijeni, da deca prate školu onlajn, a sa druge strane imamo stotine i hiljade ljudi bez posla, bez krova nad glavom, bez vode, a kamoli novca za sapune i dezinfekciju. U aktivnostima sam prvo učestvovao iz stana, jer sam bio izolovan zbog mogućnosti da sam bio zaražen, tako da sam preuzimao poruke i pozive ljudi koji traže pomoć, vodio evidenciju, skupljao donacije i pomagao drugovima i drugaricama iz „Krova“ u organizaciji kupovine, da bi se po izlasku iz izolacije aktivirao i na terenu“, govori Stojecki.
Kuhinja solidarnosti Novi Sad pokrenuta je za vrijeme pandemije kako bi se pomoglo porodicama koje žive na rubu egzistencije, ali i ljudima koji žive na ulici. Kuhinja se zasniva na solidarnosti, a njen osnovni cilj je da pripremi obroke za socijalno ugrožene i beskućnike. Veliki broj različitih ljudi uplaćuje donacije koje variraju od 200 do 5.000 dinara za potrebe rada ove kuhinje. Danilo Šainović, glavni kuvar u Kuhinji solidarnosti Novi Sad, kaže da još od ranije sarađuje sa Omladinskim centrom CK13 na muzičkom programu, tako da su se lako organizovali.
„Virus je sam učinio da zajedničkim snagama kroz Kuhinju solidarnosti pomognemo onima kojima je naša pomoć bila preko potrebna. Ideje su se i pre nazirale, samo je bilo pitanje vremena. No kao što sam već rekao, virus je taj koji je sve to ubrzao. S obzirom na moje dugogodišnje iskustvo u profesionalnim kuhinjama odlučio sam da zajedno započnemo tu akciju i u Novom Sadu. Hrana koju pripremamo je isključivo veganska, jer je i zrdavija, ali i na taj način činimo još jedno dobro delo – borba protiv eksploatacije prirode i zagađenja životne sredine“, ističe Šainović.
Foto: Krov nad glavom
Veliki broj onih koji žive na ulicama Novog Sada je stariji od 65 godina, pate od raznih hroničnih oboljenja i spadaju u rizičnu grupu ljudi koji su najpodložniji virusu. Jedini način na koji mogu zaraditi neki dinar je prošenje, a pandemija i mali broj ljudi na ulicama su im i to onemogućili. Novosađanin koji je želio ostati anoniman, ispričao je svoje iskustvo za Univerzitetski odjek i istakao zahvalnost pokretu „Krov nad glavom" koji mu svakodnevno pomaže.
„Dok je sve bilo normalno, mogao sam da zaradim 500 dinara, nekad čak i hiljadu, a sad sam srećan i kad dođem do jedne cigare. Ljudi su nas i bez pandemije gledali sa dozom gađenja, a sada je to bilo još izraženije. Ponašali su se tako kao da će i sam pogled na mene da ih zarazi, što su bili ubeđeni da sam bio. To je jako bolno i tužno. Razumem ljudski strah i brigu za sebe i najbliže, ali koje parče hleba ili koji dinar ih sigurno ne bi ugrozio. Omladina iz grupe „Krov nad glavom“ je učinila da bar jedan moj obrok bude redovan. Da nije bilo tih mladih ljudi crkao bih od gladi. Pre nekoliko godina kada sam ostao bez svog doma, ostao sam i bez vere u ovu državu“, kaže naš sagovornik.
Pokret „Krov nad glavom“ će i dalje nastaviti da se bori protiv privatnih izvršitelja i prinudnih iseljenja, ovaj put još jače, jer su se problemi kojima se primarno bave nakon vanrednog stanja vratili u još većem obimu. Međutim, najavljuju i kako uporedo planiraju nastaviti saradnju sa Omladinskim centrom CK13 koji će kuvati obroke, koje će dio volontera iz „Krova“ nastaviti distribuirati ugroženim porodicama i beskućnicima.
Nema komentara