Neonacistička organizacija „Srbska akcija“ je krajem novembra u sandučiće Beograđana ubacivala letke u kojima se poziva na istrebljenje Roma. O prisustvu diskriminacije i govora mržnje prema manjinskim grupama u našem društvu govori poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
foto: Medija centar Beograd
„Srbska akcija“ je nevladina organizacija koja je nastala 2010. godine i koja broji između 50 i 80 aktivnih članova. Za sebe govore da se bore za „opstanak srbskog naroda i obnovu pravoslavne vere“. Nekoliko dana posle delenja letaka policija je uhapsila člana „Srbske akcije“ Filipa Gajića (24) i odredila mu pritvor od 30 dana zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Prilikom hapšenja u Gajićevom stanu su pronađeni leci i plakati u kojima se poziva na nasilje nad Romima, ali i leci protiv LGBT populacije. Delenje ovih letaka je osudila Antifašistička akcija iz Novog Sada, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, Nacionalni savet romske nacionalne manjine, Evropska romska unija i Ombdusman.
Kako komentarišete postupak organizacije „Srbska akcija“ i šta je učinjeno po tom pitanju?
- Kao što znate, podneli smo krivičnu prijavu protiv osoba koje su kreirale i distribuirale letke organizacije „Srbska akcija", u kojima se poziva na nasilje prema romskoj nacionalnoj manjini. Ti leci sadrže otvoreni govor mržnje, njihova sadržina je vrlo zabrinjavajuća i predstavljaju težak oblik rasne diskriminacije prema pripadnicima romske nacionalne manjine.To je krivično delo jer zakon zabranjuje rasnu diskriminaciju. I moram da dodam da je reč o delu koje ne ugrožava samo Rome, nego čitavo društvo.
Incident sa lecima predstavlja jasno izražen govor mržnje. U kojoj meri je u Srbiji prisutan prekriven govor mržnje?
- Svedoci smo da u Srbiji i te kako ima onih koji promovišu govor mržnje i podstiču netrpeljivost. Kada su iznete pretnje prema nekoj grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva, ili mišljenje koje stvara prezir prema toj grupi, izaziva strah, podstiče nasilje, sve to predstavlja govor mržnje i to je jedan od oblika diskriminacije. Nesporno je da svako ima pravo na svoj stav, ali iznošenje stavova i sloboda govora nikako ne mogu da budu opravdanje za uvrede i govor mržnje. Sloboda govora nije kada se neko vređa na osnovu etničke ili nacionalne pripadnosti, pola, vere, seksualnog opredeljenja, to ne predstavlja dijalog neistomišljenika niti vodi ka argumentovanoj raspravi. Ne može sloboda govora da bude izgovor za ugrožavaje nečijeg integriteta.
Da li i na koji način mediji svojim pisanjem podstiču diskriminaciju Roma?
- Mediji imaju ključnu ulogu u borbi protiv diskriminacije jer ukazujući na primere diskriminacije i promovišući toleranciju doprinose podizanju svesti najšire javnosti. Međutim, ima nažalost i onih koji i sami promovišu stereotipe i predrasude, a ponekad čak i govor mržnje. Nisu retki nekorektni naslovi koji mogu biti opasni pri formiranju javnog mnjenja i opšte atmosfere u društvu. Prema našem istraživanju, najveći deo građana ocenjuje da mediji posvećuju malo pažnje problemu diskriminacije u Srbiji.
foto: Medija centar Beograd
Međunarodni dan ljudskih prava je bio 10. decembra. Koliko ste zadovoljni trenutnim stanjem ljudskih i manjinskih prava u Srbiji?
- Moram da kažem da iako pomaka ima, situacija nikako nije zadovoljavajuća. Srbija je proteklih godina izgradila valjan pravni okvir i preduzela niz aktivnosti na promociji ljudskih prava i suzbijanju diskriminacije. Međutim, kršenje ljudskih prava i razni oblici diskriminacije i dalje su veoma rasprostranjeni. Posebno zabrinjava delovanje ekstremističkih i profašističkih grupa, kao i napad i na branitelje i braniteljke ljudskih prava. I dalje postoje teškoće u primeni antidiskirminacionih propisa koje su, neretko, posledica nepoznavanja fenomena diskriminacije i nesagledavanja opasnosti i štetnih posledica koje ona izaziva.
Koja je grupa u Srbiji najviše diskriminisana?
- Ako imamo u vidu nacionalne manjine onda su svakako Romi najčešće diskriminisani. Romi i Romkinje u Srbiji diskriminisani su u svim aspektima života, u oblastima stanovanja, pružanja zdravstvene zaštite, obrazovanja i zapošljavanja. Kad je reč o drugim manjinskim zajednicama, diskriminaciji su u velikoj meri izložene osobe sa invaliditetom, pripadnici i pripadnice LGBT populacije, starije osobe, kao i osobe koje žive sa HIV-om. Jedan od velikih problema je i diskriminacija žena, iako one po svom broju ne spadaju u manjinsku grupu jer ih ima više nego muškaraca, ali su marginalizovane u svim aspektima i u privatnoj i u javnoj sferi.
Šta još, osim donošenja Zakona o zabrani diskiminacije, treba učiniti da bi se suzbila diskriminacija marginalizovanih grupa?
- Ključ je u edukaciji, a posebno je važno raditi na obrazovanju dece i mladih i obučiti ih za život u zajednici koja je zasnovana na ljudskim pravima i principu vladavine prava. Takođe, potrebna je široka mobilizacija svih društvenih aktera i saradnja civilnog sektora, države i predstavnika nacionalnih manjina,kako bi se prevazišle široko rasprostranjene predrasude i stereotipi i podigla svest javnosti o značaju ljudskih prava poštovanju prava drugih i drugačijih. To je put ka demokratskom društvu okrenutom budućnosti, razvoju i prosperitetu.
Nema komentara