Rat i mobilizacija su besmislene stvari i njima se lako manipuliše, a o dezerterima i ljudima koji su smogli snage i rekli „ne” ratu se gotovo i ne govori, zbog političkih ciljeva, složni su učesnici tribine „Najvažnije ne”.
Foto: Radovan Ciganović
Fotoreporter Hrvoje Polan, autor izložbe „Priče o besmislu” čije otvaranje je prethodilo tribini, rekao je da se njegov pesimističan pogled po pitanju rata ogleda u njegovim fotografijama koje su, kako navodi, drastične i teške.
– Nit koja povezuje sve priče na ovoj izložbi je ljudska glupost i to što ništa nismo naučili iz povesti. Sišli smo sa grana, oslonili se na zadnje noge, počeli komunicirati, izumili pismo, napravili parne strojeve, a sve da bi se lakše ubijali, i sebe i stanište. Nemam odgovor na pitanje šta bi sad dalje trebalo – rekao je Polan.
Sa stavom da je rat beznadežan a da je mogućnost mobilizacije stanovništva često zloupotrebljavana i podležna manipulaciji slaže se aktivistkinja organizcije Žene u crnom, Staša Zajović.
– Rat važi za neizbežan prirodan tok stvari, a to nije tačno. Ne ide ni Srbin rado u vojnike, ne ide ni Sirijac rado u vojnike. Da je tako, zašto bi bilo toliko Hrvojevih fotografija? To su sve fotografije dezertera. Smatram da je prisilna mobilizacija zločin protiv mira – rekla je Zajovićeva.
Novinarka Branislava Opranović preporučila je prisutnima da pogledaju film „Nisu ćutali”, koji govori o dezerterima, mirovnim aktivistima i novinarima koji su rekli „ne” ratu devedesetih godina, a o kojima se ne zna gotovo ništa u širim društvenim krugovima, te napomenula da bi takve filmove trebalo puštati deci u školama.
Foto: Radovan Ciganović
Kao još jedne važne posledice rata učesnici tribine dotakli su se pitanja izbeglica, a Hrvoje Polan podsetio je na trenutno održavanje samita u Briselu na kom Evropska unija i Turska razmatraju zatvaranje „balkanse rute” za izbeglice, i to pre nego li da razmatraju rešenje ljudskih patnji na toj ruti.
Branislava Opranović istakla je nezadovoljstvo time što se zaključci i dogovori o sudbinama izbeglica donose bez prisustva ljudi koji u tome učestvuju.
– Nije bilo nijednog čoveka ili žene iz Sirije ili Avganistana na nedavnom parlamentarnom sastanku u Briselu, koji bi mogli da ispričaju kako je u toj koloni o kojoj mi svi raspravljamo, pričamo, o kojima se donose rezolucije, a sve se radi mimo tih ljudi – rekla je Opranovićeva, dodajući da su ljudi koji su to preživeli jedini kompetentni da kažu kako je preći nekoliko hiljada kilometara bez vode, hrane, higijene itd.
Novinar Teofil Pančić rekao je da svaki čovek koji je nešto učinio da nesrećnim ljudima koji beže od rata olakša život treba da bude ponosan na to, ali da političke elite u Srbiji zloupotrebljavaju prirodni refleks normalnog čoveka.
– Nema te stvari, pa čak iako su u pitanju tako ozbiljne ljudske nesreće i tragedije globalnog nivoa, koju naši palanački politikanti neće iskoristiti za reklamu na nekom unutrašnje-političkom ili spoljno-političkom planu. Nemali broj puta sam u našim medijima čitao kako je neki izbeglica rekao da su se svuda prema njemu ophodili loše, a samo u Srbiji dobro. Pa kako to, kada je već tako dobro ovde, da više njih onda ne odluči da ostane – rekao je Pančić podsećajući da je Srbija kandidatkinja za Evropsku uniju i da se valja preporučivati kako smo konstruktivna zemlja.
Tribina „Najvažnije ne” održana je u „Studiju M” Radio-televizije Vojvodine.
Nema komentara