Popularizacijom interneta u Srbiji porastao je broj slučajeva virtuelne diskriminacije, a pojedina istraživanja pokazuju da je svako peto dete barem jednom bilo zlostavljano na internetu.
U Srbiji internet koristi preko 64 odsto domaćinstava, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U društvo u kojem je generalna pismenost na niskom nivou, informatička je još slabija. Virtuelni svet otvorio je i novu kutiji u kojoj se nalazi nasilje, diskriminacija i ponižavanje na internetu.
Ovim problemom bavili su se i mladi ljudi u okviru projekta "Na mladima net ostaje". U projektu je učestvovalo 17 srednjoškolaca iz različitih delova Srbije, koji su učili o ljudskim pravima, stereotipima, slobodi izražavanja, diskrimaciji i virtuelnom nasilju. Jedan od ciljeva projekta bio je i da se pronađu pogodni modeli koji će dovesti do toga da se sloboda izražavanja na internetu poveća, ali da se istovremeno ne krše moralni kodeksi i ne ugrožavaju tuđe slobode.
Jedan od koordinatora projekta Aleksa Savić kaže za "Odjek" da se princip slobode koji se primenjuje u svakodnevnici, takođe primenjuje i na internetu. Odnosno, granice slobode izražavanja su tamo gde počinju da se narušavaju prava drugog.
– Pokušali smo da skrenemo pažnju na takozvani troling i forumsku komunikaciju u kojima dolazi do jedne vrste sarkazma i neopravdane kritike. To su momenti kod kojih bi trebalo da budemo veoma oprezni i da nečije interpretacije ne shvatamo doslovno. Kroz projekat smo uočili da su se naši polaznici već susretali sa nekom vrstom diskriminacije na internetu ili da su to sami činili. Međutim, njihova iskustva najviše zavise od sredine iz koje dolaze, jer su u pitanju strukturno različita društva. Tako da možemo reći da uticaj interneta zavisi i od sredine u kojoj se primenjuje. Generalni zaključci su da je elektronsko nasilje opšteprisutno, te da ono van granica interneta prerasta u verbalno i fizičko nasilje – objašnjava Savić.
Nasilje na internetu se najčešće dešava na društvenim mrežama, gde je najzastupljeniji Fejsbuk. Bez dovoljno razvijene svesti o drugom, mladi diskriminišu na osnovu pretpostavki i predrasuda koju su stvorili na osnovu nečije profilne slike. Srednjoškolac Mića Smiljanić iz Sombora do sada nije bio upoznat sa onim šta predstavlja diskrimacija na internetu, zbog čega je to radio nesvesno.
– Sudio sam o nekome samo na osnovu toga kako se ta osoba predstavlja na društvenoj mreži. Međutim, svoje stavove sam promenio nakon ove edukacije. Prosto, reč je o osnovnoj stvari, a to je da ne donosite zaključke o nekome samo na osnovu pretpostavki. To je primenjivo kako na internetu tako i u stvarnosti. Bitno je da shvatimo kako naše olako zaključivanje može uticati na nečiji život – navodi ovaj 16-godišnjak.
Njegova vršnjakinja iz Kragujevca, Gabrijela Ćirković, kaže da je razbila predrasude i pretpostavke koje je do sada imala.
– Shvatila sam koliko je internet ozbiljna stvar, koliko on utiče na psihu drugih ljudi, na njihovo ophođenje i ponašanje. Mnoge stvari kažemo u afektu, nerazmišljajući kako će to uticati na nekoga. Verujem da moji vršnjaci ne obraćaju mnogo pažnje na to šta oni govore o drugima, ali da im je bitno šta drugi misle o njima kada im pogledaju fejsbuk profile. Mislim da bismo svi mi koji sada shvatamo ceo koncept to trebalo da približimo i ostalima, tako bi sredina bila daleko sigurnija – zaključuje naša sagovornica.
Iako roditelji sve češće imaju profile na društvenim mrežama i prate aktivnosti njihove dece, ono što se krije iza mejla i pasvorda jeste uglavnom tajna deteta koju oni duboko skrivaju. Sve neprijatnosti često čuvaju za sebe, nagomilavajući loše osećaja u svom "inboksu". Osim generalnog nezadovoljstvo, takve situacije mogu dovesti i do devijacija u ponošanju.
Projekat "Na mladima net ostaje" koji je potpomogla Kraljevina Holandije nastaviće se i u narednom periodu kada će mladi učiti i o drugima stvarima koje čine internet svakodnevnicu mladih ljudi u Srbiji.
Nema komentara