Rezultati „Istraživanja tendencija studentske populacije u Vojvodini ka aktivizmu”, koje je sprovedeno krajem prošle godine, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, pokazali su da se najviše mladih aktivira kroz volonterizam i tako što posećuju tribine i predavanja, najčešće u vezi sa obrazovanjem i zapošljavanjem. Protesti su ono za šta se studenti najmanje odlučuju.
(europa.eu)
Procenat društveno aktivnih mladih nije zadovoljavajući jer je istraživanje pokazalo da je mnogo više onih koji su društveno pasivni. Mladi Vojvođani koji su društveno aktivni najčešće se informišu putem društvenih mreža, za koje pojedini stručnjaci tvrde da su glavni uzrok pasivnosti mladih ljudi i studenata.
Jedan od onih koji se trudi da svoje vršnjake i javnost menja na bolje jeste glavni i odgovorni urednik onlajn studentskog magazina Žurnalist Nikola Maticki, koji tvrdi da je informisano društvo pametnije i donosi bolje odluke, ali to nije slučaj sa društvom u kome živimo.
– Mislim da je trenutna letargičnost posledica niza događaja i procesa kojima smo kao generacija izloženi, a koji su nam u podsvest ubacili tu ideju da se ne vredi truditi i činiti stvari koje doprinose poboljšanju života pojedinca, ali i šireg kruga ljudi– rekao je Maticki.
U Srbiji ima oko milion mladih. Jedan od osnovnih ciljeva ka kojem se teži na svim nivoima jeste upravo povećanje aktivizma među njima. Oni poseduju veliki kapacitet za stvaranje promena u društvu, ali mehanizmi za njihovo delovanje nisu razvijeni, već se u društvu neguje pasivnost.
Predstavnica Volonterskog centra Vojvodine Sonja Barać kaže da mladi imaju najviše kapaciteta da menjaju društvo na bolje, ali je problem u nemotivisanosti.
– Kada govorimo o nekoj široj slici, vide se promene, ali ipak bi trebalo poraditi na uključivanju mladih da se promene odigravaju za nijansu brže. Takođe, Baraćeva tvrdi da, ipak, postoji grupa mladih ljudi koja je odlučila da se pokrene i nešto promeni u svojoj lokalnoj zajednici.
– Vrlo je dobro poznato da su mladi uglavnom pasivni i nemotivisani, što usled finansijske situacije, što usled moralnih vrednosti koje su u opadanju, na svakodnevnom nivou, međutim ima mladih koji se zalažu za unapređenje društva putem različitih akcija, pridruživanjem nekoj nevladinoj organizaciji koja se zalaže za neke od ciljeva koji su bitni toj mladoj osobi, protestima, kao i putem blogova i internet portala, koji su posledica ekspanzije društvenih mreža i deljenja informacija na njima, a imaju za cilj podizanje svesti i podsticanje mladih da se pokrenu.
Volonterske organizacije tvrde da kao razloge neaktivnosti studenti navode nedostatak slobodnog vremena i koristi od volontiranja, dok sa druge strane studenti misle da bi organizacije trebalo da budu vidljivije.
– Druga sam godina studiranja, ali do sada nisam nikada volontirala niti učestvovala u nekoj akciji. Koliko znam, nije niko ni od mojih kolega. Kada bih volontirala, volela bih da to bude posao u mojoj struci, ali do sada nisam naišla ni na jedan takav poziv– kaže studentkinja Fakulteta tehničkih nauka Marina Brkić.
Iz Volonterskog centra Vojvodine poručuju da, ipak, postoji grupa mladih ljudi koja je odlučila da se pokrene i nešto promeni u svojoj lokalnoj zajednici i da je to važno, jer od aktivizma mladih zavisi razvitak čitavog društva i gradi se zdrava osnova za dalji rad.
– Mladi imaju svoje ciljeve, a to su, u akademskom smislu, pre svega adekvatan sistem obrazovanja i mogućnost zaposlenja, odnosno materijalna sigurnost. Ostali ciljevi su jednakost u svakom smislu, sloboda govora i mišljenja– završava Baraćeva.
Iskustva mnogih zemalja pokazuju da aktivnost na društvenim mrežama podstiče pasivnost među mladima, dok aktivno učešće u društvu može poboljšati njihov status. Ukoliko te aktivnosti nema, oni postaju nevidljivi, odnosno njihove potrebe su zanemarene.
Nema komentara