Humanitarna fondacija „Budi human“ počela je sa radom 2014. godine, a osnovao ju je bivši vaterpolista Aleksandar Šapić. Od 2014. godine preko fondacije se prikuplja novac za pojedince, udruženja i institucije, ali od sredine ove godine na Fejsbuku postoji i grupa „Budi human – humanitarne licitacije“.
Foto: Fejsbuk Budi human - Humanitarne licitacije
U ovoj grupi ljudi postavljaju stvari koje im više nisu potrebne na licitaciju, a onaj ko izlicitira najveći iznos, uplaćuje ga na račun osobe iz fondacije i postavlja dokaz o uplati. Za nekoliko meseci rada, grupa je prikupila preko sto hiljada članova, a prema rečima jedne od administratorki Marine Marinković u prvom intervjuu na ovu temu, na dnevnom nivou se prikupljalo od tri do šest hiljada evra.
Grupa nosi naziv fondacije „Budi human“, ali se oslanja i na rad fondacije „Podrži život“. Osim stvari koje se prodaju, organizuju se i bazari, i to vrlo aktivno, širom Srbije. Korisnici fondacije su sve ideje dočekali sa oduševljenjem, a na koji način je grupa nastala, objasnila je adminka grupe Branka Zarić.
„Tri godine pre toga ja sam radila nešto slično na svom privatnom profilu. Međutim videla sam da je mnogo veći broj ljudi zainteresovan i da žele da pomognu, a ne znaju kako. Rešila sam da napravim grupu koja će biti namenjena samo licitacijama i to je bilo 14. maja. Posle nekoliko dana sam pozvala neke devojke u pomoć. Nismo očekivali ovakav uspeh“, rekla je Zarić dodavši da su se na licitacijama pojavile razne stvari, od sitnica do motornih vozila.
Od svog nastanka, grupa je pomogla preko desetoro korisnika fondacije da prikupe potrebni novac za lečenje, a osećaj sreće kada se uspe, nekada zamene i momenti razmišljanja zašto se deca u Srbiji leče preko SMS poruka. Takvi komentari mogu se videti i na raznim portalima, ali i čuti u neobaveznim razgovorima ljudi. Da li je država zaista ostala nema i skrštenih ruku na potrebne svote novca za lečenje njenih građana?
Foto: Pixabay
Od 2014. godine, od iste godine kada i fondacija, postoji i takozvani Budžetski fond. Najviše polemike oko njega povelo se pre dve godine kada su se Sergej Trifunović i ministar zdravlja Zlatibor Lončar sporili oko toga ko je više pomogao onima kojima je to bilo najpotrebnije u tom momentu i da li država ima novca za pomoć. Na sajtu Budžetskog fonda dostupne su informacije o svoti novca koja se nalazi na računu, ali i o broju dece koja su otišla u inostranstvo na lečenje zahvaljujući državi. Međutim, ne piše datum od kada su te informacije, a uzevši u obzir da brojka nije puno promenjena u odnosu na onu koju je ministar zdravlja izneo još 2014. godine, ne bi se reklo da se ti podaci mogu smatrati pouzdanima. Za više informacija, ponuđeni su brojevi na koje se niko danima nije javljao.
Nakon tog sukoba, mediji su izveštavali drugačije, opozicija prozivala državu, vlast Sergeja Trifunovića, a direktor Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu Veran Matić pokušao je tada na televiziji N1 da objasni situaciju oko fonda. U svom objašnjenju on je naveo da se roditelji najčešće ni ne obraćaju Fondu već da idu direktno u medije i pokušavaju da pokrenu sopstvene akcije. Tada, 2017. godine, on navodi brojku od 55 dece koja su otišla u inostranstvo zahvaljujući državi, a četiri godine pre toga, ministar zdravlja govorio je o 127 dece.
Broj dece u fondaciji Budi human trenutno je 332, a odraslih 176. Angažovanje ljudi na društvenim mrežama u grupi „Budi human – humanitarne licitacije“ mnogima budi nadu, a šta je to zbog čega se toliko ljudi pokrenulo i uključilo u akciju, objasnila je psihološkinja Tanja Brcan.
„Ljudi se poistovećuju, smatraju da bi tako nešto moglo svakome da se dogodi. S jedne strane, kada su deca u pitanju, imaju potrebu da ih zaštite, a s druge strane, uvek je moguće i razmišljanje o karmi – čini dobro, dobro će ti se i vratiti“, rekla je Brcan.
Da ljudi zaista imaju potrebu da pomognu i zaštite decu, ali i da misle da se uvek treba voditi činjenjem dobra da bi se to moglo očekivati i nazad u životu, tvrdi i članica grupe Aleksandra Todić.
„Mislim da to ljudima baš znači. Za neke se skuplja više nego za druge jer neki prosto ni ne znaju za to još uvek. Mislim da i oni za koje se skuplja više, a i oni za koje se skuplja manje, vide neku podršku u toj grupi. Za sve što radim pokušavam da se stavim na mesto tih ljudi kojima je potreban novac za izlečenje“, rekla je Todić, dodavši da ju je u grupu pozvala upravo jedna od osoba za koje se pomoć prikuplja.
Pitanja da li država pomaže i u kolikoj meri, teško će biti odgonetnuta bez transparentnih informacija sa konkretnim brojevima, ali i datumima. Humanost ljudi nastaviće da postoji bez obzira na to, a akcije ovog tipa, ispostaviće se, brzo rastu i šalju poruku da je bitno svako dobro delo, bez obzira na njegovu veličinu.
Nema komentara