Lampice ili zvezdice: I svetlo je zagađivač?

Godinama koja je za nama protekla je u maniru borbe za životnu sredinu. Ljudi, uglavnom mladi, izašli su na ulice najčešće sa porukama da žele čistiji vazduh, čistiju vodu, zdraviju hranu. Ono što je slabije bilo zastupljeno jeste svetlosno zagađenje.
 

Zagađenje svetlom označava bezrazlzožno rasipanje svetlom. Tako na primer, u Novom Sadu postavljanje prazničnih ukrasa počelo je sredinom oktobra. Ironično ili simbolično, majstori su ovaj posao obavljali u majicama kratkih rukava jer je temperature bila prolećna. Ukazivanje na ovaj problem novijeg je veka ali predstavlja najbrže rastuće zagađenje. Tako bar tvrdi master Dajana Bjelajac, iz nevladinog udruženja „Carpe Noctem“, koje se bavi zaštitom životne sredine, a naročito svetlosnim zagađenjem. 

- Svi su uglavnom mišljenja da mi imamo stav da grad treba da ostane u tami i da sva svetla treba da se pogase. Što, naravno, nije tačno. Mi želimo racionalnu rasvetu. Nešto što je ekološki efikasno, a ne nešto što blješti bez cilja – govori  Bjelajac koja planira da doktorski rad zasnuje upravo na ovoj temi.
 

Osim na otežavanje rada astronoma svetlosno zagađenje utiče i na zdravlje svih životinja, pa čak i ljudi. 

Nacionalni park Fruška gora, pod posebnom je zaštitom države radi očuvanja prirodnog i životinjskog sveta. Ova planina je dom 280 vrsta beskičmenjaka, 12 vrsta vodozemaca odnosno gmizavaca, 211 vrsta ptica, 60 vrsta sisara i neproučen broj insekata među kojima su i zaštićene vrste poput  jelenka i riđeg šumskog mrava.  Do sada nisu rađena istraživanja kako svetlosno zagađenje utiče na floru i faunu na Fruškoj gori. 

Na sreću, postoje istraživanja kako svetlosno zagađenje utiče na čoveka.  Veštačka svetlost čini telo da „misli“ da je dan i tako gubi „volju“ za spavanjem. Skoro trećinu svog veka čovek provede u snu. On je sastavni deo i važan proces čiji je kvalitet direktno vezan za kvalitet života i po prirodi zahteva mrak. 

Na severu Evrope, mrak je u neku ruku „luksuz“ jer tokom leta noć traje nešto više od tri sara. Marija Nerić se iz Srbije preselila u Finsku, i ono što joj najviše nedostaje je upravo mrak. 
- Ne ustajem ranije nego što bi ustajala dole. Nije kao da će ti sunce proći kroz zavese. Ali je leti svetla previše – govori Nerić dodajući da nije prijatno kad sunce sija 20 sati. 
  
Nije lako ni ljudima u velikim gradovima koji „nikad ne spavaju“. Spavanje sa veštačkim svetlom dokazano je loše po zdravlje. Preporučeno je koristiti žuta svetla za noćne aktivnosti, a plava kada je neophodno da ostanemo budni. Plava, odnosno bela svetla su pogubna za san, naročito ona koja dolazi sa digitalnih uređaja. Savet proferosa medicinske fiziologije, doktora Danijel Savića, jeste da izbegavamo korišćenje ovih uređaja ili pak da upalimo žuto svetlo pre spavanja. Najzdravije je spavati u potpunom mraku.

Gašenje svetla ne znači samo čuvanje prirode od svetlosnog zagađenja, bolje zdravlje već i uštedu električne energije. To nije samo korisno za džep potrošača, nego i za zdraviju životnu sredinu smanjenjem rada elektrana koji snagu crpe iz neobnovljivih izvora.
Idealno bi bilo da ulično osvetljenje bude direktno usmereno isključivo na površinu kojoj služi da osvetljava. Dakle, lampe u obliku kugle nisu dobre. A pošto nije neophodno da svetla „gore“ celu noć, dobra praksa su one svetiljke koje imaju senzore za pokret. 

Foto: Sanja Đorđević

U Srbiji ne postoji regulativa koja kontroliše zagađenje svetlom. Sa druge strane, Hrvatska je pre godinu dana dobila novi  Zakon o zaštiti od svetlosnog zagađenja, kojim se, na primer, zabranjuje da ulična rasveta i svetla od reklama obajsavaju stanove. Zabranjeno je osvetljavati more i nebo. Javna rasveta mora da bude usmerena, a primenu ovog zakona kontroliše komunalna inspekcija.