Konferencija pod nazivom “Na prvoj liniji” čiji je glavni zadatak bio da upozna buduće novinare i novinarke sa krivičnim delom trgovine ljudima, održana je u prostorijama Omladinske prestonice Evrope Novi Sad (OPENS).
Foto: Slavica Trifunović
Novinarke Radio-televizije Vojvodine (RTV) Milica Kravić i Tamara Srijemac, kao i novinarka N1 Nataša Kovačev, govorile su o migrantima i trgovini ljudima.
Novinarka Milica Kravić ukazala je na to da trgovina ljudima pogađa sve zemlje sveta, kao i da je Srbija prethodnih godina bila zemlja tranzita, a da se danas žrtve ovde vrbuju. Proces trgovine ljudima često se završava u okviru granica zemlje, a ne van njih. Ona je rekla da trgovina ljudima nije ono što najčešće pomislimo, kao i da je trgovac ljudima vrlo često porodica ili osoba od poverenja sa kojom je žrtva već upoznata. U većini slučajeva žrtve su žene, ali i deca i muškarci, a vrste eksploatacije su različite, dodala je Kravić.
“U većem riziku trgovine ljudima su ljudi koji su na marginama, siromašni ljudi, ljudi niskog obrazovnog statusa - oni koji će iskoristiti manje proverene prilike, manje će imati iskustva i saveta od roditelja”, istakla je Milica Kravić i dodala da žrtve trgovinom ljudima možemo biti svi mi.
Novinarka Tamara Srijemac osvrnula se na novinske tekstove i način izveštavanja novinara kada su u pitanju ovakvi slučajevi. Ona navodi da nije dovoljno samo zaštiti ime i prezime tako što ćemo staviti inicijale ili navesti da je osoba iz manjeg mesta u Srbiji, a onda dati fotografiju kuće u kojoj žrtva živi. Srijemac navodi da uvek treba razmisliti da li smo ugrozili identitet osobe, jer smo po Kodeksu novinara Srbije dužni da zaštitimo identitet žrtve. Kako Tamara Srijemac objašnjava, ako priču započnemo sa “Naivna devojka se našla u lancu trgovine ljudima, zato što je lakoverno prihvatila...” na taj način ugrožavamo žrtvu i šaljemo poruku da se to može dogoditi samo naivnoj devojci, a da svima koji nisu naivni to ne može da se desi. Ističe da na novinarima nije da nagađaju. Ona navodi da je još jedna česta pojava senzacionalizam koji se odnosi na opisivanje detalja samog događaja i da osobe koje su preživele nisu spremne da još jednom proživljavaju sve ono što im se desilo. Takođe, Srijemac naglašava da treba obratiti pažnju na terminologiju koja se upotrebljava kada se govori o trgovini ljudima i da treba izbegavati upotrebu fraza.
Foto: Slavica Trifunović
Novinarka Nataša Kovačev objasnila je razliku između krijumčarenja i trgovine ljudima. Ona je istakla i razliku u nazivu krivičnog dela i načinu kako se ono kažnjava. Navela je da ilegalni migranti koji zavise od krijumčara često mogu postati žrtve trgovine ljudima i da u ovom trenutku nema podataka koliko dece bez roditeljskog staranja putuje u koloni migranata, ali da ih svakakao ima mnogo. Kako navodi to su maloletnici koji putuju sami na dugoj ruti, a neki od njih imaju i manje od deset godina.
“Takva deca su najranjivija i najlakše mogu postati žrtve trgovine ljudima”, dodala je Kovačev.
Danas je u odnosu na 2014. godinu sve prisutnije širenje dezinformacija, najpre na društvenim mrežama, a onda i u medijima. Prema istraživanju Nevladine organizacije Atina iz 2014. godine koje je urađeno u gradovima u kojima postoje prihvatni centri za migrante, ispitanici su bili svesni činjenice da su u pitanju prinudne migracije i da ti ljudi beže od nečega. Anketirani građani su bili svesni rizika sa kojima se migranti suočavaju na putu koji prelaze, ali i toga da su oni podložni tome da postanu žrtve trgovine ljudima, istakla je Kovačev. Ona je dodala da je ove godine sprovedeno još jedno istraživanje od strane grupe istraživača sa Beogradskog univerziteta u kome se pokazalo da je trend širenja netačnih informacija i negativnog izveštavanja bio naročito izražen tokom vanrednog stanja u Srbiji, a odnos prema migrantima se promenio na gore. Jedan od razloga je i to što se oni više ne doživljavaju kao izbeglice već kao ekonomski migranti, zaključila je Kovačev.
Osma po redu konferencija o trgovini ljudima održala se 17. i 19. oktobra u Novom Sadu povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima i bila je namenjena pre svega studentima psihologije, socijalnog rada, prava, medicine i novinarstva.
Nema komentara