Početkom marta premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je na Kopaonik biznis forumu da će od 2017, a možda već i od sledeće godine, biti uveden dualni sistem obrazovanja u srednjim školama. Međutim, ova ideja je na samom početku u javnosti osporena uz obrazloženje da ne može uspeti u Srbiji.
foto: ontimeaccounting.com
Dualni model obrazovanja podrazumeva da učenici po upisu u stručne, tehničke ili poslovne škole paralelno pohađaju nastavni sistem i praksu u firmama i preduzećima u kojima bi se zaposlili po završetku srednje škole. Najuspešniji model takvog sistema pokazao se u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Švedskoj.
Dualni sistem u Nemačkoj zasniva se na odnosu majstor–šegrt. U školskim klupama đaci uče teorijske okvire svog zanata koje kasnije primenjuju u praktičnom radu. U Nemačkoj, kako prenosi Dojče vele, praksu obavlja 1.400.000 mladih i to je razlog njihove niske nezaposlenosti. U daljim navodima, uspešnost takvog sistema u velikoj meri zavisi i od spremnosti preduzeća da učestvuju u stručnoj obuci.
Tehnička škola „Ivan Sarić” u Subotici od školske 2014/15. godine počela je da primenjuje dualni sistem koji je uveden za obrazovni profil bravar–zavarivač navodi direktor te škole Ivan Bajić.
– S obzirom na to da se ovaj model primenjuje od ove školske godine, učenici će obavljati blok praktičnu nastavu u junu mesecu, te sada još nismo u mogućnosti da govorimo o iskustvima. Učenici obrazovnog profila bravar–zavarivač tokom prve godine stiču praktična znanja u školskoj radionici, tokom druge godine provode dva dana u preduzeću, a u trećoj godini, tri dana nedeljno – kaže Bajić.
foto: itshumor.com
Ovakav sistem već se razvija u Mašinskoj školi u Kraljevu, Politehničkoj školi u Kragujevcu, ali i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu. Bečejska ekonomsko-trgovinska škola primenjuje već duži niz godina ovakav sistem. Bivša učenica te škole Marina Mandadžić kaže da srednjoškolci imaju ukupno tri prakse u lokalnim privatnim i javnim preduzećima koje traju po pet radnih dana.
– Naša škola radi po nemačkom sistemu. Sa mog smera iz moje generacije niko se nije zaposlio kasnije u ta preduzeća, većina sada studira, ali sa drugih smerova nekolicina je kasnije dobila posao u osiguravajućim društvima u kojima su bili na praksi. Međutim, jednu devojku koja se tako zaposlila, u tom osiguravajućem društvu, kada je firma morala da otpusti nekoga, otpustili su prvu – priseća se Mandadžić.
Dualni sistem treba da populariše trogodišnje škole i zanate. U sedam škola u Srbiji razvijaju se novi trogodišnji profili kao što su industrijski mehaničar, bravar, limar i električar i to u saradnji sa nekoliko kompanija, navodi se u Ministarstvu prosvete.
Međutim, istraživanja pokazuju da je sve manje osnovaca zainteresovano za neki zanat. Popularnije su ekonomska i medicinska škola. Takođe, srednje stručne škole zanatskog profila upisuju đaci sa lošim prosekom ocena, pa je takav slučaj i među vinarima u srednjoj školi „Kralj Petar I“ u Topoli.
– Rođeni 1993. prva su generacija smera vinara u našoj školi. Još uvek ih upisujemo, ne u toliko velikom broju, ali na ovaj smer dolaze učenici iz cele Srbije čiji roditelji se aktivno bave vinarstvom. Naši đaci imaju redovnu praksu u vinariji „Aleksandrović“ i „Kraljevom podrumu“, ali niko po završetku srednje nije tamo primljen na rad. Nekolicina je čak upisala fakultete, a opet još manji broj je našao posao u vinotekama u Beogradu i drugim vinarijama po Srbiji – objašnjava profesorica hemije Karolina Aleksandrović.
Profesor i autor Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine Ivan Ivić rekao je za Tanjug da „ako bismo primenili dosledno ovaj model i usmerili đake ka zapošljavanju, onda bi bilo više nezaposlenih. Potrebne su kompanije za takvu saradnju, kojih je kod nas malo“.
Od Sektora za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete nismo dobili odgovore na pitanja da li će ovaj sistem biti primenjen u potpunosti po ugledu na zapadne zemlje, da li će srednjoškolcima biti osiguran posao u firmama u kojima pohađaju praksu i da li će ih upravo takav sistem uskratiti za znanje iz opšte kulture.
Nema komentara