Da li je Amerika spremna na predsednicu?

Na izborima održanim 5. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama, pobedio je kandidat Donald Tramp. I on je ponovo pobedio protivkandidatkinju.

Ovom pomalo neočekivanom pobedom, Tramp je postao predsednik po drugi put. I po drugi put, pobedio je protivkandidatkinju a u izborima između ova dva izgubio je od protivkandidata.

Iako su izbori u SAD mnogo kompleksnije pitanje od prostog pola kandidata, neupitno je i da to ima značajan uticaj na birače.

Prema statistici, on je u većini američkih država odneo glasove. I sve u svemu, uprkos neznatnoj razlici u ukupnom broju glasova, odneo je ubedljivu pobedu na svim poljima.

Međutim, rezultati izborne trke su bili tesni, pokazali su da je i druga kandidatkinja Kamala Haris zamalo postala prva predsednica u istoriji SAD.

Foto: TheArticle

Ovaj scenario se nije dogodio, ali to skoro ili nešto slično tome desilo se i 2016. godine kada je Hilari Klinton takođe izgubila od Trampa, i tako je i ona izgubila priliku da postane predsednica.

Čini se kao da građani i glasači SAD nisu spremni da imaju ženu za predsednika. Da li je ova odluka birača više vezana za pol ili za polise kandidata, odnosno kandidatkinje?

Ove godine odbojnost žena kao glasača prema Trampu je izražena posebno zbog njegovih seksističkih izjava i razmatranju o zabrani abortusa. Svakako da nisu pomogle ni optužbe za silovanje koje se protežu decenijama. One su bile zabrinute, jer ne žele da država bira šta mogu da odlučuju, a šta ne ili da na najmoćnijoj poziciji u državi bude čovek sa dokazanim rekordom, najblaže rečeno, seksističkih tendencija i izjava. Time se steklo veće poverenje u Kamalu koja je u svojoj kampanji glavni fokus stavila na podršku i slobodu žena. Mnoge poznate ličnosti su upravo zbog toga podržale Kamalu u njenoj kampanji, a među njima su Bili Ajliš, Bijonse, Riki Martin, Dženifer Aniston, Džimi Kimel, Stef Kari i Tejlor Svift. Tejlorina podrška je bila najznačajnija Harisovoj, s obzirom na to da popularna pevačica ima mnogo fanova na koje može da utiče. Trampa su podržali Ilon Mask, Kejtlin Džener, Kanje Vest, Britani Mahomis, Džejk Paul kao i mnogi drugi. I najglasniji podržavaoci i Trampa i Haris govore mnogo o stanju i kandidata i njihovih uverenja. Trampovi glasnogovornici su i sami imali svoje skandale i javne kampanje izazvane nečim što su rekli dok su Kamalini podržavaoci tokom kampanje bili fokusirani na iste stvari kao i njihova izabrana kandidatkinja - više na Trampove mane nego na vrline Kamale Haris.

Stručnjaci smatraju da je Trampova pobeda, stoga, na izborima opravdana. Prema njihovom mišljenju greška koju je Harisova učinila jeste da se slabo osvrtala na posledice inflacije koju je Bajdenova politika prouzrokovala. Ili na bilo koje od problema koje je američka javnost uvidela u prethodne četiri godine. Tramp se u svojoj kampanji zalagao za poboljšanje ekonomije države i naveo je da će kao predsednik prestati da šalje novčanu pomoć zemljama koje trenutno ratuju poput Ukrajine, što bi značajno smanjilo inflaciju. Upravo zbog ovoga mnogi građani su sumnjali u Harisovu i njenu sposobnost da popravi greške prethodnog predsednika. Posebno kao neko ko je već na važnoj poziciji.

Foto: NetZero

Što se tiče rezultata izbora, Tramp je osvojio 74,650,754 glasova (50.05%), a Harisova je osvojila ukupno 70,916,946 glasova (47.9%). Iako ove brojke ne izgledaju zabrinjavajuće, njihova raspodela je za posledicu imala jedan ozbiljan poraz Demokratske stranke.

I nije samo stvar u geografskoj već i u polnoj i rasnoj raspodeli koja mnogo govori o tome gde se nalazi američko društvo.

Kada govorimo o ženama, prema brojkama koje navodi AP, čak 53% žena, uprkos Trampovoj mračnoj prošlosti glasalo je za republikanskog kandidata. Trampove brojke u odnosu na prethodne izbore značajno su porasle i u pogledu Latinoamerikanaca. Ovog puta, čak 38% Latinoamerikanki i 47% Latinoamerikanaca glasali su za Donalda Trampa. Sa druge strane, čak 74% Afroamerikanaca glasali su za Kamalu Haris a neverovatnih 89% Afroamerikanki je Demokratskoj kandidatkinji udelilo svoj glas.

Ključne razlike u ovim izborima nisu bile samo polne, rasne i geografske. Stepen obrazovanja je takođe jasno oslikao izbor američkih glasača. Preko 56% ljudi koji su glasali za Kamalu Haris imaju fakultetsku diplomu, dok je u Trampovom slučaju ta brojka negde oko 42%. Iako ovo ne izgleda kao značajna razlika, ona je u glasačima više miliona ljudi.

Ovi podaci ukazuju da su žene, a naročito afroamerikanke i latinoamerikanke podržale Kamalu. Većina muškaraca a posebno belci su najviše glasali za Trampa.

U odnosu na prethodne izbore pokazalo se da je Tramp dobio znatno više podrške od Latino muškaraca. Visoko obrazovani Amerikanci su u velikom broju glasali za Harisovu. Tramp je izbore dobio zahvaljujući glasovima srednjeg staleža zbog obećanih investicija i povećanja zaposlenosti. Ali i zbog toga što je veliki broj glasača koji su na prethodnim izborima podržali Demokrate, ovog puta, odlučio da svoj glas ne udeli nikome. Podjednako razočarani demokratskim ulaganjima u rat i inflacijom, koliko i trampovskom retorikom.

Nakon što je Tramp proglašen za pobednika na izborima, Kamala je održala govor u kome je utešila svoje birače i zamolila ih da nikad ne odustanu od borbe.

''U svojoj kampanji bih često govorila da kada se borimo, onda i pobeđujemo. Stvar u tome je da ponekad ta borba traje. To ne znači da nećemo pobediti. Najvažnije je da nikada ne odustajete. Imate moć i nemojte nikada da slušate kada vam neko kaže da je nešto nemoguće''. Rekla je Harisova i dodala: "Znam da se mnogi ljudi osećaju kao da ulazimo u jedno tamno doba, ali za dobrobit svih nas nadam se da to nije slučaj. Amerika, ako je to slučaj, hajde da ispunimo nebo svetlošću blistavih milijardi zvezda.''

Kamalina izjava ostavlja prostor brojnim dilemama a najvažnija je možda upravo vezana za ovaj prvi deo. Da li je mračno doba i borba o kojoj govori - da li je to suština ovih izbora, borba za ženskog predsednika, odnosno predsednicu. Da li je mračno doba o kom ona govori, doba u kom je to nezamislivo u skoroj budućnosti?

Da li iz ovoga možemo zaključiti da rezultati izbora u SAD pokazuju da stanovnici ove zemlje nemaju dovoljno poverenja u politiku koju bi jedna dama vodila? Ili da nemaju poverenja specifično u Kamalu Haris? Da li će žena u SAD u skorije vreme postati predsednik, odnosno predsednica, a ne samo kandidatkinja na izborima, ostaje dilema do nekih sledećih izbora. A nakon dva poraza, grubo naneta od strane kandidata koji se zalaže za sve suprotno onome što ove dileme pitaju - ostaje pitanje i koliko ćemo čekati do sledeće kandidatkinje za predsednicu.