Aktivisti: Ledena šuma krši propise

,,Ledena šuma'' se ove zime četvrti put održava u Dunavskom parku u Novom Sadu uprkos tome što je park pod zaštitom države na šta aktivisti redovno podsećaju i navode da ne žele da manifestacija ona ukine, već samo da se izmesti na drugu lokaciju.

Foto: 021.rs

„Dunavski park je park koji je zaštićen kao spomenik prirode i tu postoje zaštićene biljne vrste. Uredbom Vlade Republike Srbije nije dozvoljeno održavanje ovakvih vidova manifestacija niti organizovati aktivnosti na travnjacima. Vidimo da se ovakvom manifestacijom nešto što je propis – krši. Park je u prethodnih nekoliko godina naružen, a organizatori ovog događaja ga ne vraćaju u prvobitno stanje, iako je to rešenjem Zavoda za zaštitu prirode naloženo”, kazala je aktivistkinja inicijative „Sačuvajmo Liman od Betona” Biljana Simonović i dodala da se pri održavanju „Ledene šume” koriste toksična sredstva koja utiču na zelenilo ovog parka. Ona navodi da inicijative i akcije građana, poput nedavnog protesta aktivista „Ekološkog fronta” protiv uništavanja životne sredine, uglavnom imaju uticaj na nadležne institucije, ali za to je potrebna duga bitka sa ustanovama.

Problemi zelenila u gradu su primetniji u poslednjih godina, a aktivisti kao problem navode to što se zelene površine sve češće koriste za stvari za koje nisu namenjene, te su se zbog toga građani udružili pomoću društvenih mreža. Stanovnici novosadskog naselja Liman su se pre godinu i po dana putem Fejsbuka okupili i pokrenuli inicijativu za očuvanje zelenila u tom delu grada, a jedna od osnivačica grupe ,,Sačuvajmo Liman od betona'' Biljana Simonović kazala je da je podrška građana u vezi sa ovom inicijativom bila velika i neočekivana.

 „Grupa je prvenstveno bila osnovana za jedan deo naselja Liman, a potom smo se udružili u jednu veliku zajednicu shvateći da imamo isti problem. Mi smo se tih dana dogovarali i sarađivali želeći da nekako sakupimo potpise za naše primedbe. U tri, četiri dana sakupljeno je preko pet hiljada primedbi za Limanski plan, što mislim da je presedan u našem gradu. Tako su ljudi videli priliku da reaguju i sačuvaju drveće ispred svojih zgrada, da prosto ne žele na nekoliko metara od svojih ulaza garaže i auspuhe”, objasnila je Simonović i dodala da stanje zelenila u Novom Sadu trenutno nije najbolje, ali da grad nedavno započeo sadnju drveća u parkovima.

 „Novi Sad je nekada bio najzeleniji grad u bivšoj Jugoslaviji, a sada smo došli u situaciju da imamo manje od pet odsto zelenih površina u gradu. Imamo delove grada gde je postotak zelenih površina ispod jedan i tu dolazimo do situacije da se sa urbanistima cenkamo u vezi sa postotkom zelenila”, rekla je Simonović dodajući da je pohvalno što je Grad nedavno započeo sadnju drveća.

Kako navode iz JP ,,Urbanizam'',  od izuzetne je važnosti za životnu sredinu da se postojeći parkovi očuvaju, a u planu je i povećanje njihovog broja u Novom Sadu.

 „Pored redovnog održavanja i uređenja postojećih zelenih površina u gradu i podizanja novih, Grad Novi Sad trenutno sprovodi akciju ozelenjavanja grada u cilju povećanja zelenog fonda, a samim tim i poboljšanja životne sredine”, stoji u dopisu JP ,,Urbanizam'' koji je dostavila planerka hortikulture Jelena Rovičanin.

Prema urbanističkom planu, koji je objavljen u maju ove godine, u Limanskom parku bi trebalo da bude izgrađen ugostiteljski objekat od trista kvadratnih metara, ali je ta odluka ove institucije naišla na brojne negativne komentare građana koji svakodnevno šetaju ovim parkom.

Građani sa kojima smo razgovarali većinom su saglasni da bi gradu trebalo više zelenila i da kafićima nije mesto u parkovima.

„Mislim da bi trebali da posade još više drveća. Ovaj park je pomalo zapušten i trebalo bi da se time pozabave. Kafićima nije mesto ovde, ima dovoljno prostora na nekim drugim lokacijama. Zna se čemu služi park!”, navodi jedna sugrađanka, dok drugi smatra da bi bilo najbolje kada bi se ugostiteljski objekte i parkove nalazili na različitim mestima.

„Jeste lepo kada vidiš zelenilo dok sediš u kafiću, ali mislim da to utiče na mir u parku”.

Iz ,,Urbanizma'' navode da, park kao dobro od opšteg interesa i jedinstven sistem zelenih površina, mora imati određene sadržaje kako bi bio dostupan za aktivno korišćenje. 

„Uz poštovanje raspoloživog kapaciteta prostora, funkcija parka zahteva određene sadržaje. Uzevši to u obzir dozvoljeni sadržaji su: biljni materijal, površine za komunikaciju, vrtno-arhitektonski elementi, otvoreni tereni za rekreaciju, objekti (javni toalet, objekti za održavanje, ugostiteljski objekti) mobilijar i oprema i komunalna infrastruktura”, istakli su iz ovog preduzeća i dodali da se javna zelena površina može koristiti samo u svrhu za koju je namenjena.

Kao još jedan od problema, aktivisti ističu lošu saradnju sa nadležnima, te aktivistkinja Biljana Simonović podseća da ih je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prozvao „interesnom grupom''.

„Mi i jesmo interesna grupa, jer naš interes i jeste da zaštitimo svoju životnu sredinu i naše fizičko i mentalno zdravlje”, istakla je Simonović.

Aktivisti najavljuju nova okupljanja i proteste, istučići da nastavljaju borbu i poručuju: „Sačuvajmo parkove, sačuvajmo pluća našeg grada''.