„Netfliks” je stigao u 130 zemalja sveta, uključujući i Somaliju i Srbiju. Danas gledaoci sve manje žele da budu ograničeni vremenom i mestom konzumiranja određenog sadržaja. Savremeno društvo zahteva slobodu da odlučuje o tome kada, gde, putem kojem medija i koliko sadržaja će konzumirati. I to je osnovna razlika između „Netfliksa” i televizije.
foto: wikipedia.org/wiki/Netflix
Prednost „Netfliksa” ogleda se u tome što je dostupan svuda gde postoji internet i na bilo kojem uređaju koji koristite. Vreme kada je jedan određeni dan u sedmici značio sat vremena ispred ekrana televizora je odavno prošlo.
Televizijski i filmski reditelj i producent Stanko Crnobrnja kaže da dolazak „Netfliksa” u Srbiju označava početak uspostavljanja novih medijskih hijerarhija u kojima linearno emitovanje/prikazivanje sadržaja ustupa svoj dosadašnji primat nelinearnom.
– Svi mediji koji se obraćaju svojoj publici kroz fiksirane programske šeme imaće, sada, još ozbiljniju alternativu, usled svoje tehnološke ustrojenosti, ali i usled sasvim drugačijeg poslovnog modela, koji ne zasniva svoj uspeh na spoljnim merenjima gledanosti, već na direktnom praćenju ukusa i želja publike u realnom vremenu – kaže Crnobrnja.
Korisnici mogu da se pretplate na određeni vremenski period da bi gledali sadržaj ponuđen na sajtu. Broj gledalaca u jednom trenutku postaje nevažan. Pretplatnici su ti koji su bitni i to daju slobodu ovom producentu da nudi raznovrsan program koji privlači izuzetno različitu publiku. Upošljavaju se izuzetno talentovani stvraoci sadržaja koji ne moraju da se uklope u ono što je „tržišno orijetnisano”, isplativo i komercijalno. Ovim se otvaraju vrata talenatima koji kreiraju sadržaja što neminovno vodi ka osvajanju novih pretplatnika čime se širi pretplatnička mreža što za posledicu ima povećanje prihoda kojima se raspolaže što opet znači više novca za kvalitetan i originalan program koji privlači nove pretplatnike i tako u krug.
Države u kojima je Netflix dostupan
foto: wikipedia.org/wiki/Netflix
Redovna profesorka na Fakuletu za medije i komunikacije dr Ljiljana Bulatović kaže da tradicionalni mediji u ovom trenutku najviše liče na umornog borca koji dobija udarce sa svih strana pri čemu njegovi treneri, sparing partneri, lekari, zajedno sa publikom, drže stranu onom drugom.
– Internetom dominira svega nekoliko medijskih korporacija i telekomunikacionih giganata, koji su doveli do toga da su potrebe javnog dijaloga i javnog interesa potpuno podređene komercijalnim programima. Osim što je to razočarenje za sve koji su internet videli kao „platformu slobodne i nekomercijalne misli”, to je i šansa za tradicionalne medije, odnosno za inoviran, ali ipak tradicionalni način stvaranja medijskog sadržaja i osmišljavanja programskih politika.
Menadžer integrisanih komunikacija RTV-a Alerksandar Timofejev smatra da je mali postotak građana u Srbiji dovoljno digitalno pismen i spreman da tradicionalne medije zameni novim medijima i pružaocima usluga te da je informativna uloga ta koja tradicionalne medije razlikuje od kompanija kao što je „Netfliks”.
– RTV kao javni servis ima znatno drugačiju ulogu u našem društvu. Činjenica je da nove tehnologije omogućuju pristup znatno kvalitetnijem sadržaju sa visokim budžetom, ali ne zaboravimo da mediji imaju ulogu informisanja građana i da oni ne postoje samo radi zabave. Postoji društvena odgovornost objavljivanja sadržaja koji je neophodan i ne nužno zanimljiv. Zbog ovoga biće potrebno mnogo vremena da tradicionalni mediji osete uticaj Netfliksa“ –istakao je Timofejev.
Kompaniju „Netfliks” osnovali su 1997. u Silikonskoj dolini Mark Rendolf i Rid Hastings. Rendolf je hteo da prodaje nešto preko interneta, ali nije bio siguran šta bi to moglo biti sve dok Hastings nije došao sa idejom da to bude iznajmljivanje filmova preko interneta. Sa 30 zaposlenih i 925 jedinica za iznajmljivanje sajt je lansiran 1998. godine. Ideja je bila da se korisnicima šalju filmovi na mejl. Postepeno je „Netfliks” uvodio unapređenja i menjao poslovanje da bi izrastao u ono što je danas.
Nema komentara