Za mog svesnog života, ja se ne mogu setiti ni jednog trena u kom nije bilo oluje govana.
U takvom nekom sveopštem razočaranju koje me neretko obuzima, ruku mi je pao poslednji dobitnik NIN-ove nagrade kog priznajem u mom malom svetu ogorčenosti - ,,Poslije zabave".
U pitanju je drugi roman autora Steve Grabovca a treće delo sveukupno. Prvo delo je zbirka pesama ,,Stanica nepostojećih vozova" i ova zbirka prošla je relativno neprimećeno na regionalnoj književnoj sceni. Drugo delo a prvi roman mu je bio ,,Mulat albino komarac" koji je izašao 2019. i ušao je u najuži izbor za nagradu koju će Grabovac konačno dobiti početkom ove godine.
Naime, Imprimatur nije poznat koliko ostale velike, internacionalne izdavačke kuće, Stevo Grabovac nije bio zvezda pre ovog romana i arhetipski je, čini se, bilo moguće predvideti sve gradove iz kojih dobitnik NIN-a može doći, sve dok nagradu nije dobio jedan Banjalučanin, alternativno jedan pisac iz Slavonskog Broda ili podjednako alternativno, iz Bosanskog Broda.
Foto: NIN
Rekao bih da recenzija romana koji su naširoko analizirali i kritikovali najpoznatiji savremeni kritičari i pisci, samo po sebi nije sasvim smisleno ako ne pružim nešto novo.
Ja dakle, o ,,Poslije zabave" ne mogu i ne umem govoriti kao o nekom tamo književnom delu.
To jeste dakle sve ono što njegov opis po sajtovima - roman zbilja jeste i o ocu i o zločinu i o porodici i o svemu ostalom što se navodi ali meni je mnogo važnija njegova iskrenost.
Tražio sam dugo posle Bekima išta nalik njemu - Knausgor mi nije nimalo pasao jer on nije mogao razumeti moju bosansku, jugoslovensku tugu i tako sam zaludno išao kroz more pijanih i očajnih ali ne i dobrih pisaca. I Stevo je prvi koji ju je opet razumeo, pa bih ga prvo time nahvalio, bio je bekimovski u svetu u kom je to teško biti.
A možda i važnije, učinio mi se mnogo bližim. I jer je živ i jer delimo mnogo više.
Roman dakle, govori o, kako se tvrdi, istinitom i užasavajućem događaju iz 1992. godine, o masovnom ubistvu romske dece u malom mestu u blizini Bosanskog Broda.
I Stevo, kroz ovaj roman, pokušava da se dokopa istine, kako bi pomogao uistinu i sebi i svima oko njega da razume šta se tu dogodilo i ovim pogledom, ponajbolje vidimo koliko naliči svom ocu iz romana.
Ipak, ovako nešto može zvučati previše strašno i daleko za nas. Ali roman ima tu centralnu temu koja motiviše razvoje ali delo je mnogo više introspekcijsko nego što bi to ovaj lid slutio.njiževno delo nekad može biti
Književno delo nekad može biti vrhovna umetnost ali nekad je dovoljno da bude samo dnevnik sa kojim se saosećamo.
Nema komentara