„No pasaran“: Talas antifašističkih protesta u Hrvatskoj

Više hiljada ljudi u Zagrebu protestovalo je u nedelju protiv fašizma. Skupovi su održani u još tri hrvatska grada – u Puli, Rijeci, i Zadru. 

Antifašistički marš u organizaciji incijative Ujedinjeni protiv fašizma počeo je u 12 časova u sva četiri grada i okupio razne generacije Hrvata. Okupljeni u Zagrebu sastali su se, simbolično, kod Spomenika žrtvama holokausta i ustaškog režima i uputili ka Trgu Bana Jelačića.

Pored organizatorki marša, okupljenima se obratila i Maja Sever, novinarka i predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).

„Za neke smo mi kurve, crvi i dnovinarī, krivi za sve što ne valja, napadani od ljudi koji skrivaju vlastiti identitet“, navela je ona i poručila da se u poslednje vreme novinari u Hrvatskoj suočavaju sa targetiranjem i napadima na trgovima širom države.

Maja Sever za Odjek govori o tome zašto je u ovom momentu vreme za reakciju i objašnjava zašto je nezavisno novinarstvo usko povezano sa idejama zbog kojih su se ljudi u četiri hrvatska grada u nedelju i okupili, te navodi da se „u takvim okolnostima ne može i ne smije ćutati“.

„Danas je život većine novinara na udaru – od fizičkih napada na javnim površinama do svakodnevnih uvreda i prijetnji u komentarima i porukama. Napadi na novinare nisu samo napadi na profesiju, oni su napad na pravo javnosti da zna. Novinarstvo je temelj demokracije i zato moramo odbraniti mogućnost da svoj posao radimo slobodno, profesionalno i neovisno. Sigurni novinari znače sigurno društvo“, naglašava ona.

Na protestu se okupljenima obratio i Domagoj Fuk, student Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i poručio da je mladima „dosta relativizacije i rehabilitacije ustaštva i fašizma – od ulice, preko akademskih krugova, pa sve do organa vlasti“.

Domagoj je za Odjek govorio o okolnostima koje su dovele do održavanja marša.

„Sada je pravi trenutak za ovakav skup jer se u našem okruženju javljaju razni revizionisti koji otvoreno veličaju fašizam i ustaštvo u Hrvatskoj. Ljeto je bilo samo uvod, izgledno je da su razni ekstremisti vidjeli da imaju momentum i krenuli izlaziti iz mraka, na što su drugi jednostavno morali odgovoriti jednim zajedničkim antifašističkim maršem“, ocenjuje on.

Foto: Karla Bačić/Klub studenata Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu

U julu je na zagrebačkom hipodromu koncert održao pevač Marko Perković Tompson, poznat po svojim nacionalističkim pesmama, i tom prilikom okupio stotine hiljada ljudi, što je izazvalo negodovanje jednog dela javnosti. Ubrzo zatim, dva skupštinska poslanika su tokom jedne sednice uputila ustaški pozdrav „Za dom spremni“.

Prošlog meseca, grupa maskiranih muškaraca prekinula je srpski kulturni događaj u Splitu, takođe koristeći sporni pozdrav. Oni su zatim uhapšeni, a usledio je i protest njihovih istomišljenika tim povodom, kada je pred sudom ponovo skandirano. Gradonačelnik Splita ocenio je da je to u redu, jer „žive u demokraciji“, kako je tom prilikom preneo portal Index.

Dok su protesti Ujedinjeni protiv fašizma u nedelju u glavnom gradu i Puli prošli bez većih ometanja, u Rijeci i Zadru došlo je do nekoliko incidenata. 
Grupa od tridesetak mlađih osoba u crnoj odeći, pretežno muškaraca, verbalno je napala učesnike protesta u Rijeci, i u njihovom pravcu bacala petarde, kako prenosi hrvatski portal 24 sata.

U Zadru se pre početka samog događaja okupila slična grupa maskiranih mladića, i istakla transparente sa porukama poput „HOS je naš ponos“ i „1991. Hrvatsku su napali antifašisti“. Oni su vređali učesnike antifašističkog marša, a došlo je i do kratkog sukoba između njih i pripadnika policije koji su obezbeđivali skup, izveštava Zadarski list.

Da su protesti koji se u poslednjih godinu dana održavaju širom Srbije imali uticaja na region, potvrđuju i zagrebački studenti, sagovornici Odjeka.

„Mislim da su protesti u Srbiji, kao i svi ostali protesti koji se u ovom trenutku dešavaju u svijetu pokazatelj i podsjetnik da su ljudi i dalje spremni boriti se za bolje, pravednije i uključivije društvo. Antifašistički marševi koji su se održali u Puli, Rijeci, Zadru i Zagrebu su reakcija na trend fašizacije društva u Hrvatskoj koji je počeo ovog ljeta normalizacijom ustaških pozdrava, zabranjivanjima kulturnih događaja i generalnim širenjem mržnje prema neistomišljenicima i manjinama“, govori Fran Šandor, takođe student zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti.

On dodaje da su protesti u Srbiji pokrenuli i diskusije na temu političke korupcije u Hrvatskoj, te da je ta tema aktuelna, ali smatra i da „demokracija u Hrvatskoj funkcionira, te da u skorije vrijeme neće morati biti prisiljeni na građanski bunt razine kao u Srbiji“.

Organizatori antifašističkih marševa u najavi događaja na društvenim mrežama naveli su da „novi mrak nije opcija“ i pozvali sugrađane „da dignu glas“, naglasivši da su ovakva okupljanja samo početak.

„Nećemo dopustiti da zabrane i nasilje postanu pravilo. Na njihove prijetnje nećemo reagirati strahom, nego ujedinjenim antifašističkim otporom! Marš je samo početak. Naš zajednički rad ne smije stati dok ne iskorijenimo fašizam i učinimo naše gradove i sela sigurnima za sve”, poručili su oni svojom objavom.

Foto: Karla Bačić/Klub studenata Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu

Sagovornici Odjeka podeljenih su mišljenja po pitanju budućnosti i promene kolektivne svesti. Fran Šandor govori da nije siguran u to da će marševi uroditi očekivanim plodom jer, kako navodi, „oni se u pojedinim medijima iskrivljuju i prikazuju kao skup jugonostalgičara, četnika, komunista i slično te se time stvara dodatna polarizacija društva i legitimacija fašizma“.

Sa druge strane, Domagoj Fuk smatra da će se, ukoliko ne dođe do promene, više ljudi pobuniti.

„Imam više entuzijazma otkako sam vidio da nisam sam u svojoj frustraciji zbog situacije u državi. Treba nastaviti djelovati, a ako ekstremisti nastave putem kojim su krenuli, možda nas se drugi put i više skupi da im pokažemo da su manjina. Svakako znam da se moramo boriti“, poručuje on.

Novinarka Maja Sever na protestu u Zagrebu govorila je „kao novinarka, ali prije svega kao osoba koja je, poput mnogih kolegica i kolega, iscrpljena od prijetnji, pritisaka i atmosfere straha koja se pokušava normalizirati“, kako sama kaže. 

„Marš je naš zajednički odgovor na normalizaciju mržnje i nasilja. Hodali smo i prosvjedovali jer želimo društvo u kojem biti novinarka ili novinar nije razlog za napad, u kojem svatko ima pravo pitati, istraživati, sumnjati i misliti svojom glavom. Ovo je tek početak borbe, ali poruka je jasna: nećemo se povući, nećemo se uplašiti i nećemo šutjeti“, zaključuje ona za Odjek.