Jelena Šarković je dramaturškinja iz Sremske Mitrovice i deo je tima Pozorišta „Dobrica Milutinović“, gde stvara i razvija svoja dela. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a njen rad obuhvata pisanje drama, poezije i kratke proze. Posebno se istakla autorskim tekstom „Knjeginja kamena“, koji je premijerno izveden povodom 80 godina mitrovačkog pozorišta.
Istorijska drama o životu kneginje Jelene Balšić otkriva ne samo priču o jednoj plemkinji, nego i o njenoj hrabrosti i borbi. Od ideje, preko dramaturškog oblikovanja teksta, do scenskog izraza i glumačkih kreacija, iza svake premijere stoji tim posvećenih ljudi. U razgovoru sa Jelenom Šarković, dramaturginjom predstave, saznajemo kako nastaje tekst, koliko traje proces pripreme, koliko ljudi učestvuje u realizaciji i kako se oblikuje jedan istorijski lik za scenu.
Kako je nastala ideja za tekst o kneginji Jeleni Balšić i šta te je posebno inspirisalo da istražiš baš ovu istorijsku ličnost? Šta te kod nje najviše zaintrigiralo?
- Ideja za obrađivanje ličnosti kneginje Jelene Balšić i njenog života već je postojala u pozorišnom etru mitrovačkog pozorišta. Glumački ansambl je bio spreman za jedan novi pristup, a pod tim mislim na autorsku adaptaciju romana o Jeleni Balšić koji se razlikuje od striktno istorijske adaptacije. Čitajući o njenom životu, fascinirala me je staloženost i čak mudrost u životnim okolnostima koje su daleko od idealnih. Jeste ona bila moćna i bogata vladarka u jednom periodu svog života, ali je u drugom morala da napusti sve što joj je drago i ne osvrne se.
Možeš li opisati kako izgleda proces dramaturškog oblikovanja predstave — od prvih skica do finalnog teksta? Koliko obično traje i koje su ključne faze?
- Prvo se rodi ideja, koja može da potekne iz neke svakodnevne društveno-socijalne pojave ali i iz romana ili detinjstva. Prvi korak je pisanje sinopsisa, a to je ugrubo rečeno najkraći sadržaj bitne radnje u tekstu. Onda se polako izdvajaju likovi i njihove osobine i htenja. Potom se dešavanja u dramskom komadu usložnjavaju i kristališu dok piscu ne budu jasno sve do poslednjeg detalja. Proces prikupljanja informacija ključnih za komad ili neko specifično lice može trajati par meseci. Sam period pisanja varira kod mene. Od tri dana do pet meseci, zavisi koja je tematika u pitanju. Nekad sam ubeđena da ću tekst napisati u jednom dahu i imati nekoliko finalnih prepravki, a ispostavi se da mora još da se promisli i doradi i onda potraje nedeljama. A nekad mi se radnja najbolje pokaže dok pišem i brzo završim. Nema pravila.
Foto: Čedomir Nedeljković/RTV-KD
Koliko ljudi učestvuje u realizaciji predstave i kako izgleda tvoja saradnja sa režiserom, glumcima i scenografima?
- U realizaciji predstave učestvuje zaista mnogo ljudi. Potrebno je imati finansijsku potporu, a time se bave producent i direktor ustanove, tu je inscenijent bez kojeg prve probe ne bi ni mogle da se održavaju, kostimograf, scenograf, majstor svetla i tona, režiser, dramaturg i glumci. Saradnja svih delova “organizma” koji jeste pozorište je neophodno i to sam naučila kroz stalnu komunikaciju sa svima. Kod Jelene Balšić to su često bili faktografski podaci koji su se proveravali, autentičnost kostima za Venecijanskog dužda i Crnogorsku plemkinju u 13. veku.
Šta zapravo radi dramaturg u pozorištu u Srbiji i koliko je ovaj posao dostupan mladim umetnicima? Kakvi su uslovi i mogućnosti za razvoj jedne umetničke karijere?
- Dramaturg u pozorištu u Srbiji je skoro endemska vrsta. Posao je po sebi ekskluzivan i skoro je nemoguće do njega doći. Ja uživam u njemu i mnogo me je obogatio i očvrsnuo. Umetničke role se danas mešaju, pa reditelj i piše i producira, glumac takođe i uglavnom to bude dovoljno potražiocu predstave i zbog finansijske isplativosti ljudi koji su se školovali za to “izvise”. Ima to veze i sa kvalitetom koji se smatra “prihvatljivim”. Uslovi za dalji razvoj postoje ali samostalno se do njih dolazi kroz saradnje i festivale.
Foto: Moj Grad SM
Kao neko ko je završio dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kako bi opisala svoj put kroz studije i kakav utisak je fakultet ostavio na tebe kao umetnika?
- Ponosna sam što sam student Fakulteta dramskih umetnosti i mogu bez preterivanja tvrditi da je put kroz tu školu magičan. O pisanju sam naučila ono što mi je trebalo za dalji rad i zahvalna sam svim profesorima koji su mi bili mentori.
Predstava Kneginja kamena nedavno je gostovala u Kozarskoj Dubici. Kako je gostovanje uticalo na tebe kao dramaturškinju i na ceo tim, i da li je donelo neke nove izazove u pripremi za izvođenje van Sremske Mitrovice?
- ,,Kneginja kamena” je u svom izvođenju u Kozarskoj Dubici zasijala u novom ruhu. Izvođenje glumaca je sazrelo i poruka komada je bila u prvom planu. Time sam ja posebno zadovoljna jer smatram da je i publika bolje shvatila kneginju kao ženu od krvi i mesa, a ne samo istorijsku figuru. Izazovi su postojali, da, jer je scena u Kozarskoj Dubici drugačija, pa nismo mogli da ponesemo deo scenografije, ali glumica Jelena Janković se snašla i bez toga, prilagođavajući glumački izraz.
Za kraj, da li trenutno radiš na nekom novom projektu i u kom smeru planiraš da razvijaš svoju karijeru? Šta bi poručila mladima koji žele da krenu tvojim stopama, a možda nemaju hrabrosti ili im se takav put čini nedostižnim?
- Trenutno radim na više projekata. Najaktuelniji je koreodrama ,,Jerma-zemlja bez kiše”. Premijera je zakazana za 10. decembar u pozorištu "Dobrica Milutinović". Volela bih da proširim karijeru ka filmskoj industriji, pisanju scenarija za filmove i serije. Mladima bih poručila da pišu i budu istrajni, nikad se ne zna kad to može biti izvedeno ili objavljeno ili i jedno i drugo. Ali poručila bih im i da imaju i alternativu za posao, jer zaista živimo u nesigurnim vremenima.
Premijera koreodrame ,,Jerma – Zemlja bez kiše” najavljena je za 10. decembar u pozorištu "Dobrica Milutinović" i sa ovakvom posvećenošću tima i glumaca, pred nama je sezona pozorišnih uzbuđenja i nezaboravnih izvođenja. Zato — pratite repertoar, podržite lokalnu umetnost i doživite ovu priču na sceni!
Nema komentara