Kada je HBO 2021. godine lansirao The White Lotus, delovalo je kao da je u pitanju još jedna serija o bogatima i njihovim problemima. Međutim, već posle
nekoliko epizoda postalo je jasno da se ispod tropskih pejzaža i luksuznih hotela krije surova satira o moći, klasnim razlikama i ljudskoj praznini. Tri
godine i tri sezone kasnije, ovo delo Majka Vajta ostaje jedan od najzanimljivijih televizijskih komentara o savremenom društvu.
Radnja svake sezone odvija u drugom egzotičnom hotelu – od Havaja, preko Sicilije, do Tajlanda – ali su teme iste: privilegovani gosti, potisnute tenzije i
osoblje koje mora da se smeši čak i kad sve puca iznutra. Prva sezona se posebno ističe u prikazu nejednakosti kroz banalne situacije, dok druga, smeštena u Italiji, istražuje moć, želju i moralnu dvosmislenost u predivnom, ali klaustrofobičnom ambijentu. Treća sezona, emitovana 2025. godine, menja ton – sporija je, više duhovna, i bavi se pokušajem zapadnog sveta da pronađe smisao kroz površnu spiritualnost, što je istovremeno i smešno i tragično.
Foto: TV Insider
The White Lotus se ne oslanja na brzu radnju, već na nelagodnu tišinu i ironiju. U svakoj sceni postoji napetost između slike savrštenstva i osećaja praznine. Humor je tu, ali nije lagan; to je smeh koji nas peče jer prepoznajemo sebe u likovima koji pokušavaju da ispune prazninu novcem, statusom ili begom od stvarnosti. Vizuelno raskošna, serija koristi estetiku luksuza kao kontrast moralnoj ružnoći svojih junaka. Jennifer Coolidge u ulozi Tanye McQuoid ostaje zaštitno lice serije, ali i simbol njenog paradoksa – lika koji ima sve, a zapravo nema ništa.
Ono što The White Lotus čini i dalje aktuelnim jeste sposobnost da kroz humor i estetiku prikaže ozbiljne društvene teme. U vremenu u kojem su turizam, bogatstvo i identitet često deo iste predstave, ova serija nas podseća da iza svake savršene slike postoji pukotina. Mike White nam nudi satiru koja je istovremeno smešna i bolno tačna – ogledalo sveta u kojem luksuz nije dokaz sreće, već njena maska.
Nema komentara