Kako da sačuvamo zdrav razum na planeti koja nas izluđuje? Kako da se osetimo srećnim kada se podstiče naša anksioznost? Kako da ostanemo ljudi u tehnološkom svetu?
Britanski pisac Met Hejg autor je beletristike i publicistike za decu i odrasle, koga karakterišu realistične i fantastične teme. Njegova književna dela prevedene su na srpski jezik poput "Misli o nervoznoj planeti", "Deda Božić i ja", "Ponoćna biblioteka", "Kada ljubav pobedi vreme", "Radlijevi" i "Devojčica koja je spasila Božić", a dečji bestseler, "Deda Božić i ja", trenutno se adaptira za film u produkciji StudioCanal-a i Blueprint Pictures-a. Osvojio je brojne književne nagrade za decu poput zlatne medalje Smarties, nagradu Aleks i nagradu za knjigu Plavi Piter, a nekoliko puta bio je nominovan za Karnegijevu medalju i nagradu za dečiju knjigu Vaterstones. Hejgove najprodavanije knjige prevedene su na 28 jezika.
Knjiga "Misli o nervoznoj planeti" prevedena je na srpski jezik 2023. godine pod Vulkanovim izdavaštvom. Autor nas podseća na sve ono što smo zaboravili, a zaboravili smo da budemo ljudi, da budemo empatični, jedinstveni, da sopstvene vrednosti nikada ne merimo u odnosu na druge ljude. Brza i nervozna planeta stvorila je od nas brze i nervozne ljude.
Knjiga se može protumačiti i kao Hejgova autobiografija, u kojoj je opisao panične napade kroz koje je prolazio 14 godina boreći se sa anksioznošću i depresijom. On na veoma živopisan i jednostavan način, opisujući svoj panični napad u tržnom centru, pokušava da racionalizuje svoje emocije i da ih smiri različitim metodama. Redovan san, fiziča aktivnost, usklađena ishrana, ograničena upotreba interneta i kvalitetno vreme provedeno u prirodi za autora su bili ključni i on ih je kroz osamnest poglavlja detaljno sa primerima obrađivao, kao neku vrstu priručnika.
Foto: Ivana Ivanović
Hejg ističe da današnja teškoća nije to što je život nužno gori nego što je nekada bio. Ljudski životi imaju mogućnost da budu bolji i zdraviji u odnosu na prošlost. Nevolja je u tome što su nam životi zatrpani, izazov je otkriti ko smo u gomili nas samih. Na kraju krajeva profil na društvenim mrežama našeg najboljeg prijatelja nije naš najbolji prijatelj. Status o danu provedenom u parku nije dan u parku. A želja da saopštimo svetu koliko smo srećni ne znači da smo srećni.
Pored mnogobrojnih tema britanski pisac u jednom delu svoga rada govori o anksioznosti izazvanoj internetom i citira Tristana Harisa, bivšeg radnika Gugla koji ističe da šačica ljudi koja radi u nekoliko tehnoloških kompanija svojim izborima usmeriće ono što milijardu ljudi misli danas.
Ne znam hitriji problema od ovog. To menja našu demokratiju i našu sposobnost da razgovaramo i imamo odnose jedni sa drugima kakve želimo. Internet je prva stvar koju je čovek izgradio, a koju ljudska vrsta ne razume, najveći ogled u anarhiji koji smo ikada imali.
Met Hejg na internet gleda kao na ogroman nervni sistem u kome smo svi povezani, naša sreća i nesreća zajednička je više nego ikada, emocije grupe postaju naše. To globalno selo i apsolutan uvid u tuđe nesreće, gradove pogođene vremenskim nepogodama ili ratovima, od čoveka su stvorili upravo taj umreženi nervni sistem, a sa njim prvobitno strah, a onda i distancu prema određenom sadržaju na internetu. Naviknuti da konzumiramo negativne vesti, počinjemo svesno da ih izbegavamo i postajemo distancirani kako bi zaštitili svoje emocije. To je mač sa dve oštrice, jer gora stvar od proste neinformisanosti je aktivno izbegavanje informisanosti.
Pored svega čovek se trudi da “raskrči” svoj mozak, koji zbog preopterećenosti dolazi u stanje panike, i izgleda da u tako preopterećenom svetu mora da postoji filter, situacije moraju da se pojednostave.
Ponekada čovek mora da se isključi, baš kao i računar.
Nema komentara