"Deca su najlepši čitaoci, jer u svakoj knjizi prepoznaju sebe, svoje snove i sve ono što se u svetu može izmeniti“, rekla je davno naša velika spisateljica Desanka Maksimović. Ipak, koliko je ova rečenica prigodna danas - odnosno koliko deca prepoznaju sebe danas u literaturi napisanoj mnogo pre njihovog vremena i da li uopšte čitaju dovoljno da se prepoznaju?
Današnja deca, okružena ekranima i digitalnim sadržajem, sve više gube interesovanje za aktivnosti koje zahtevaju dublje angažovanje i strpljenje. Pametni telefoni, tableti i video-igre zamenili su tradicionalne oblike igre i zabave, dok su knjige, koje podstiču maštu i razvijaju kognitivne sposobnosti, često zapostavljene. U svetu gde je sadržaj dostupan na klik, deca sve ređe razvijaju naviku čitanja, ključnu za njihov emocionalni i intelektualni razvoj.
Kako usmeriti decu ka knjigama i probuditi u njima ljubav prema čitanju?
Spisateljica Jovana Reba smatra da je ključna uloga roditelja. Njihov primer i pristup mogu oblikovati odnos deteta prema knjigama još od najranijih dana.
"Mislim da pre svega govorimo o ljubavi roditelja prema čitanju, ili bar o njihovoj svesti o značaju čitanja. Deca rade ono što im roditelji kažu i pokažu. Ako roditelj smatra da je knjiga nepotrebna, dete će odrastati s tim uverenjem. Dete do sedme godine ne bira, već se prilagođava onome što mu se pruža. Dakle, nisu deca odgovorna – isključivo mi, roditelji, a posle nas, nastavnici i profesori srpskog jezika i književnosti“, ističe Reba.
U Srbiji danas postoji oko 3.300 biblioteka u osnovnim školama i njihovim izdvojenim odeljenjima, dok srednje škole imaju približno 500 biblioteka. Prema izjavi predsednice Društva školskih bibliotekara Srbije, Mirjane Radovanović Pejović, iz 2021. godine, učenici godišnje iz ovih biblioteka pročitaju između sedam i deset knjiga.
Međutim, učiteljica Vesna Subić iz Osnovne škole "Servo Mihalj“ u Zrenjaninu smatra da deca osnovnoškolskog uzrasta čitaju pretežno iz obaveze.
"Smatram da je oduvek bilo prisutno to da se ljubav prema knjigama razvija od ranih dana, kroz uticaj porodice. Moj zaključak za današnju generaciju jeste da ljubav prema čitanju gotovo ne postoji. Deca uglavnom čitaju zato što im je to nametnuto – bilo od strane škole ili roditelja – ali jasno pokazuju da ne žele da čitaju, u velikoj većini“, kaže Subić.
Prema podacima iz 2023. godine, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu ima 7.616 članova. Tokom 2022. godine, članovi su zadužili 56.569 jedinica bibliotekarske građe. Međutim, rukovoditeljka Dečjeg odeljenja, Snežana Kačarić, primećuje pad interesovanja najmlađih za članstvo u biblioteci.
"Deca su po svojoj prirodi veoma radoznala mala bića. Ukoliko im odrasli predstave knjigu na zanimljiv način, interesovanje se lako probudi. Problem je u tome što užurban tempo života ograničava slobodno vreme roditelja, pa nemaju dovoljno vremena da dovedu dete u biblioteku i omoguće mu da samo istražuje knjige koje ga zanimaju. Danas deci vreme ispunjavaju ekrani, a interesovanje za knjige, koje u startu postoji, brzo iščezava“, kaže Kačarić.
Osim roditelja, značajnu ulogu u oblikovanju odnosa deteta prema književnosti ima obrazovni sistem. Nastavni plan i program, iako često revidiran, propisuje obaveznu lektiru koja ponekad uključuje dela teška za razumevanje deci mlađeg uzrasta. Na primer, obavezna literatura za treći razred osnovne škole obuhvata epsku poeziju poput "Oranje Marka Kraljevića“ i "Marko Kraljević i beg Kostadin“, čiji je jezik deci tog uzrasta često nejasan.
Učiteljica Vesna Subić smatra da je obrazovni plan osmišljen sa pažnjom, ali ističe da uvek postoji prostor za dodatnu literaturu primerenu deci.
"Odabir knjiga za učenike prvo je određen Planom i programom, i to poštujemo, ali uvek ostaje mogućnost da proširimo čitalački izbor dodatnim delima. U zavisnosti od uzrasta učenika, trudim se da uskladim njihov izbor. Knjiga mora biti u kraćoj formi romana, puna avantura i zagonetki“, objašnjava Subić.
Foto: Freepik
Osim zanimljivog sadržaja, decu posebno privlače ilustracije. Psihološka istraživanja pokazuju da ljudsko oko najviše privlače jasne boje i oštri kontrasti, a kod dece je ta pojava još izraženija. Ilustracije ne samo što pomažu u razumevanju teksta, već i održavaju pažnju, podstiču kreativnost i razvijaju maštu.
Spisateljica Jovana Reba slaže se sa ovim i naglašava da su deca trećeg milenijuma deca vizuelne kulture i da je važno svaki tekst "upakovati“ u privlačne ilustracije.
"Dete će se prvo zaljubiti u ono što vidi, a zatim i u ono što čuje ili pročita dok istražuje ilustracije. Tako dolazi do sinergije dva naizgled suprotstavljena medijuma i cilj je ostvaren – dete počinje da uživa u knjizi“, zaključuje Reba.
Biblioteke deci nude jedinstvenu priliku da istraže svet književnosti, razvijaju svoje interese i uživaju u sigurnom okruženju koje promoviše ljubav prema čitanju i učenju. Širok izbor literature za najmlađe, koji biblioteke pružaju, siguran je način da deca od najranijih dana zavole pisanu reč.
Ipak, prema rečima Snežane Kačarić, deca najčešće biraju bajke i priče o životinjama.
"Veoma je zanimljivo pratiti želje i afinitete današnje dece. Naše iskustvo iz poslednjih deset godina pokazuje da su predškolci najviše zainteresovani za knjige o dinosaurusima. Svemir je takođe tema koja im je inspirativna za istraživanje, a poslednjih godina pridružuju se i knjige o ljudskom telu. Priče o princezama i prevoznim sredstvima takođe imaju svoje male obožavaoce. Od pre par godina primetno je i interesovanje najmlađih za stripove kao žanr“, objašnjava Kačarić.
Književnost, kao i druge umetničke forme, teži osavremenjivanju u eri digitalizacije kako bi se približila najmlađima. Razvijaju se audio-knjige, edukativne aplikacije i digitalne platforme koje knjige čine interaktivnim i privlačnim u savremenim okolnostima. Spisateljica Jovana Reba ističe da je za razvijanje istinske strasti prema literaturi neophodno prilagoditi pristup savremenoj generaciji.
"Prvo moramo da naučimo jezik milenijalaca, da koristimo tehnologiju koju oni koriste, i tek onda da ih podučavamo u skladu s njihovim potrebama. Ne smemo glumiti intelektualce koji preziru nove generacije. Moramo biti i učenici i profesori, ako želimo da prenesemo svoja znanja na suštinski način“, tvrdi Reba.
Pored tehnoloških inovacija, književnost ostaje verna tradicionalnim vrednostima. Teme obrađene u dečjoj literaturi postavljaju temelje za njihov budući život, pa učiteljica Vesna Subić naglašava važnost ravnoteže između tradicionalnih vrednosti i savremenih tema.
"Balans između tradicionalnih vrednosti i savremenih tema u literaturi za decu mora da postoji. Tradicionalne vrednosti, poput porodice, date reči, empatije prema ljudima, životinjama i prirodi, vere, slobode govora i komunikacije, osnov su koje svako dete treba da nosi u sebi. Ipak, vrlo je važno da deca budu u skladu sa vremenom u kojem žive, jer u suprotnom neće biti spremna za život. Knjiga nam kao medijum omogućava da utonemo u bilo koji svet i bolje ga razumemo“, zaključuje Subić.
Najnovije generacije suočavaju se s posledicama nedostatka čitanja, što se ogleda u slabom vokabularu, teškoćama pri izražavanju i nemogućnošću jasnog prenošenja sopstvenih misli, ističu stručnjaci. Kada dete uspe da razvije naviku čitanja, potrebno je kontinuirano ulagati trud i pažnju kako bi ta navika opstala. Snežana Kačarić naglašava da je za stvaranje dobrog i kvalitetnog čitaoca potreban poseban proces, koji podrazumeva aktivnu ulogu porodice, učitelja i bibliotekara.
"Kvalitetan čitalac se ne stvara sam. Neophodan je stalan podsticaj. Posao stvaranja istinskog ljubitelja književnosti nije lak, ali je svakako interesantan i podsticajan. Uz decu i mi zaposleni ostajemo mlađi i motivisani za rad“, kaže Kačarić.
Knjige su mostovi između sveta mašte i stvarnosti, a najbolji putnici na tom putovanju su upravo deca! U eri digitalne stvarnosti, posebno je važno negovati ljubav prema pisanoj reči od najranijih dana. Iako na tom putu stoji mnoštvo prepreka, postoje i prečice koje vode do dečjeg srca. Na nama je da ih pronađemo.
"Deca postaju čitaoci na krilima svojih roditelja“, rekla je Emili Buhvald, a njene reči podsećaju na odgovornost svih nas u stvaranju generacija koje će voleti knjige i znanje.
Nema komentara