Andrija Gerić bivši je odbojkaški reprezentativac Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije. Sa ekipom je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, kao i na Svetskom prvenstvu u Japanu 1998, a na Evropskom 1997. u Holandiji. Čitav arsenal medalja i trofeja mogao bi se nizati, a za njegovu karijeru najveći orden je upravo onaj koji danas nosi na svom ramenu – jedan od najuspešnijih sportskih psihologa na ovim prostorima.
Photo: Nenad Mihajlović
Nakon jedne povrede, kada je shvatio da preko noći može ostati bez ruke, morao je da smisli kako i šta dalje, a tada mu je bila potrebna velika stručna pomoć i podrška. U tim momentima je spoznao značaj koji psiholozi imaju za sportiste i na sopstvenoj koži osetio da mu je to, kao i njegovim saigračima trebalo kroz celu karijeru.
Danas vodi uspešne radionice, pomaže sportistima amaterima, onima koji su prekinuli velike profesionalne karijere, ali i osobama koje su duboko zagazile u profesionalne vode sporta.
Kao neko ko se bavi sportom čitav život, kako si se nosio sa mogućnošću povrede koja bi promenila tok tvoje karijere, pa i života?
– Kao i svaki sportista i ja sam imao povrede u toku karijere i kroz fizičku pripremu sam radio sve što sam mogao da smanjim verovatnoću da se povreda desi. Trudio sam se da ne razmišljam na tu temu, više sam razmišljao na temu šta sve mogu da uradim da bih izbegao povredu i radio upravo to. Ako sportista počne da strahuje da će se povrediti, onda uglavnom i njegovi rezultati postaju sve slabiji.
Sada kada si sportski psiholog, da li ti dolaze sportisti i sportistkinje sa psihološkim problemima kao posledicama prestanka profesionalnog bavljenja sportom usled povreda?
– Za sportistu je veliki stres i trauma ukoliko mora da prekine karijeru zbog povrede. Imao sam klijente koji su zbog povrede morali da rade višemesečnu rehabilitaciju i tek onda se vrate na teren ili borilište. Podrška sportisti za vreme rehabilitacije je jako važna jer je sportista „primoran“ da radi rehabilitaciju umesto da radi ono što voli, tj. da se bavi sportom. Uglavnom se rad zasniva na osnaživanju drugih kvaliteta sportiste i pripremanju za period kada bude mogao da se bavi svojim sportom. Nisam radio sa sportistima koji su potpuno prekinuli svoje karijere zbog povrede – pretpostavljam da oni idu kod psihoterapeuta.
Na koji način ti realizuješ terapije sa njima?
– Ja radim sa sportistima raznih uzrasta (od 12 do 40 godina) i raznih nivoa (od pionira do olimpijaca) na njihovoj mentalnoj snazi i pripremam ih kroz razgovor, vežbe, vizualizacije i drugim metodama za njima važna takmičenja i mečeve. U svom radu koristim znanja iz primenjene psihologije i trudim se da sve bude vrlo konkretno, tako da sportista odmah posle sesije može da koristi ono što smo radili na sesiji na svom treningu ili takmičenju. Uglavnom se sa sportistima viđam na sesijama jednom nedeljno ili češće, u zavisnosti od problema na kojem radimo.
Koji su ključni faktori u podršci?
– Okruženje sportiste u koje spadaju roditelji, treneri, devojka, momak, supruga, suprug. Ako govorimo o sportistima koji su prekinuli karijeru, po pravilu im je potrebno neko vreme , nekoliko meseci do godina, da prihvate novonastalu situaciju u kojoj oni više nisu sportisti i da pronađu svoj „novi“ identitet kako bi nastavili dalje. Povreda je spoljni faktor koji „uništava“ identitet sportiste i tera ga da pronađe neki novi identitet.
Photo: Profimedia
Kako sportisti treba da se nose sa činjenicom da im jedan pad može obustaviti karijeru?
– Tako što ulažu sebe i u druge stvari u životu, a ne samo u sport. Na prvom mestu ulažu u svoje obrazovanje. Nažalost, mnogi sportisti još kao jako mali „smisle“ da će biti vrhunski u nekom sportu i potpuno zapostave školu. Činjenica je da vrlo mali procenat njih postanu profesionalni sportisti, taj broj se kreće između 0,1-1% u zavisnosti od sporta.
Šta je tvoj savet onima čije su karijere u određenoj fazi uspona završene zbog povrede?
– Što bi rekla moja profesorica fizike iz osnovne škole: „Knjigu u šake!“ Šalu na stranu, vi treba da uradite sve što je do vas da biste izbegli povredu i, nažalost, u sportu mnogo stvari ne zavisi samo od vas. Potrebno je da imate malo i sreće, kako biste postali vrhunski, a ako ne, neophodno je da imate bekap varijantu. Savet glasi: Pronađite nešto drugo u čemu uživate i prepustite mu se s istim žarom koji ste imali u sportu.
Nema komentara