Pokret, muzika i emocija! Balet donosi sve u jednom. Ipak, mladi zaziru od ove
umetnosti, nazivajući je staromodnom, dosadnom i napornom za gledanje. U vremenu u kom je
ovaj stav rasprostranjen među mladima, balerina Teodora Šper nam dokazuje suprotno, i ruši ove
stereotipe.
Teodora Šper rođena je u Zrenjaninu 2002. godine, a od malena, sebe je videla na
pozorišnoj sceni. Svoje prve špic baletanke obula je u rodnom gradu, gde je bila deo baletskog
studija “Stage”. Završila je srednju baletsku školu u Novom Sadu, i to sa titulom učenice
generacije. Teodora je danas jedna od najmlađih balerina Srpskog narodnog pozorišta u Novom
Sadu, ali i redovna studentkinja fakulteta za sport i psihologiju. Trenutno igra u dva velika
komada, operi “Evgenije Onjegin”, kao i u baletu “Otelo”. U žiži dolaska nove direktorice Aje
Jung na čelo baleta Srpskog narodnog pozorišta, sa Teodorom smo porazgovarali o
popularizaciji ove umetnosti među mladima, ali i o budućnosti mladih baletskih igrača, u eri
novih tehnologija.
Foto: Iz arhive sagovornice
Kako će dolazak nove uprave na čelo baleta Srpskog narodnog pozorišta uticati na
mlade baletske izvođače?
Pre manje od mesec dana je došlo do smene uprave baleta SNP-a, tako da još uvek nismo imali
prilike da se dovoljno upoznamo sa radom i metodikom nove direktorice. Može se očekivati da
će doći do promena u načinu rada, kao i to da će biti novina. Mislim da ćemo izmedju ostalog
početi saradnju sa svetski poznatim igračima i pedagozima, kao i to da će se na našem repertoaru
pojaviti i po neka predstava savremenog karaktera.
Kako trenutno ocenjuješ popularnost baleta među mladima?
U poslednje vreme vidim porast u interesovanju, s obzirom da baletske predstave zaista
posećuju i mlađe generacije. Svakako, sigurna sam da bi posećenost mogla da bude na još višem
nivou. Smatram da bi se promocijom našeg rada i većom prisutnošću baletskih sadržaja u
medijima mogla privući dodatna pažnja, što je neophodno.
Trenutno igraš u dva komada, "Evgenije Onjegin" i "Otelo". Oba se izvode u Srpskom
narodnom pozorištu već duže vreme. Da li misliš da se balet može modernizovati kako bi
privukao više mlade publike?
Tako je, s tim što "Evgenije Onjegin" nije balet, već opera, u kojoj igram jedan deo sa baletske
scene. Što se tiče modernizacije baleta, verujem da je to moguće, pogotovo kada je u pitanju
savremeni balet. Ja se trenutno bavim klasičnim baletom, koji se postavlja po već stvorenoj šemi
sa malim izmenama. Što se klasičnog baleta tiče, mislim da bi bilo veoma teško modernizovati
ga.
Na koji način bi se balet mogao bolje predstaviti mlađim generacijama? Koliko u tome
ulogu igraju društvene mreže?
Društvene mreže igraju ključnu ulogu u približavanju baleta mladima. Kratki video snimci
poput klipova sa proba, vežbi, onoga što se zapravo dešava iza kulisa kao i intervjui s igračima
mogu dodatno zagolicati maštu mlađim generacijama i probuditi u njima želju za posetom
pozorištu.
Da li smatraš da bi uvođenje savremenih tema u baletske predstave, poput veštačke
inteligencije, LGBT, mentalnog zdravlja i tako dalje, da li smatraš da bi ovo moglo privući novu publiku? Kako bi se to
odrazilo na samu formu baleta?
Klasičan balet, kojim se ja bavim, nije umetnost koja treba da podilazi publici ubacujući
aktuelne teme. Balet je za svakoga ko voli umetnost, bez obzira na prethodno iskustvo. Ono
spaja pokret, muziku i emocije na način koji je često nemoguće opisati rečima. Svakako, mislim
da bi veći broj predstava sa temama koje su bliske mladima, sigurno pronašao svoju publiku.
Različite teme omogućile bi mladima da pronađu elemente s kojima bi se mogli identifikovati.
Uz korišćenje tehnologije i savremenih tema, balet može postati privlačniji mlađim
generacijama.
Često se ističe da je balet umetnost za žene. Na koji način možemo srušiti ovu
predrasudu, i upoznati muškarce sa lepotama baleta?
Balet prelazi rodne granice i treba ga promovisati kao univerzalnu umetnost, kako bi se
predrasude vezane za muške baletske igrače prevazišle. Oni se često neopravdano smatraju
“slabićima”, ali nisu svesni da balet od muškaraca zahteva mnogo snage, izdržljivosti i tehničke
preciznosti. Promovisanje muških baletskih igrača u medijima i na društvenim mrežama takođe
može doprineti razbijanju predrasuda, jer je balet umetnost za sve, bez obzira na pol.
Kako ti kao umetnica možeš doprineti promeni percepcije baleta među mladima?
Kao baletski igrač, mogu doprineti ovoj promeni deljenjem svog iskustva, aktivnošću na
društvenim mrežama, kao i promovisanjem baleta deci u školama i vrtićima. To je ujedno i
zadatak svih nas!
Šta bi poručila nekome ko nikada nije gledao balet, ali razmišlja o tome?
Balet je umetnost koja kod posmatrača izaziva jaku emociju, a što je emocija jača to je
umetnost uspešnija i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. To je vrhunska umetnost igre koju
upotpunjuju lepota pokreta, ritam i muzika. Svako bi, bez obzira na godine ili pol, trebao da
pruži šansu makar jednoj baletskoj predstavi, i pogleda je. Izbor je raznovrsan, pa svako može
pronaći ono što mu prija, za sva čula.
Kako vidiš budućnost baleta u našem društvu?
Verujem da će opstati i rasti. Balet vidim kao umetničku formu koja će se razvijati u skladu s
društvenim promenama, otvarajući vrata inovacijama, ali i zadržavajući klasičnu tradiciju. Uloga
nas umetnika je da balet približimo što većem broju ljudi, kako bi zadržali staru publiku i
privukli novu.
Nema komentara