U Srbiji 80 odsto napuštenih životinja čine psi, pokazalo je istraživanje Veterine Beograd. Najveći problem jesu neodgovorni vlasnici koji ne sterilišu svoje pse, a onda neželjene štence izbacuju na ulicu.
Foto: Privatna arhiva sagovornice
Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad, poznatije kao SPANS, nevladino je i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti borbe za pravo na prirodna prava životinja i zaštite svih životinja, pogotovo napuštenih pasa i mačaka. Kroz razne edukativne radionice razgovaraju sa decom i odraslima o dobrobiti životinja i kako bi oni trebalo da se ponašaju prema njima. Rad članova Udruženja zasniva se na volonterskom radu, gde svaki član ima određenu dužnost koju obavlja. Njihov primarni zadatak jeste da pomognu najugroženijim životinjama. O ovom problemu, kao i samom Udruženju, za Univerzitetski odjek govori volonterka Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad Milena Brkljačić.
Svesni smo da je problem naupuštenih pasa veoma ozbiljan. Na koji način vi učestvujete u njegovom rešavanju?
– Prvenstveno tako što preko deset godina promovišemo udomljavanje, kastracije i sterilizacije i odgovorno vlasništvo. Pre pandemije radili smo i edukacije u novosadskim osnovnim školama. Zatim, pritiskom na nadležne da se Zakon o dobrobiti životinja i svi pravni akti koji pokrivaju ovu oblast primenjuju u celosti, da se vrši kontrola primene i da se oni koji ih krše kažnjavaju.
Kako može da se smanji broj napuštenih pasa na ulicama?
– Postoje sistemske mere koje bi dale odlične rezultate i koje su svima koji se bave ovom problematikom vrlo dobro poznate. Te mere su sterilizacija/kastracija, čipovanje, izgradnja prihvatilišta, kažnjavanje napuštanja, odnosno nesavesnog vlasnistva, edukacija stanovništva, udomljavanje i saradnja svih nadležnih organa sa udruženjima za zaštitu životinja. Stalno ponavljamo, i to je važno uvek naglasiti, da mi nemamo problem sa nauštenim životinjama (posebno često čujemo da su problem psi), već da svi mi imamo problem sa neodgovornim vlasnicima. Ne postoji prihvatilište, udruženje, a ni beskonačan broj novih domova u koje bi mogli smestiti sve pse i mačke koji se napuštaju. Drugi uzrok problema je što izostaje kontrola primene propisa koji uređuju ovu oblast, a i kazne su veoma male. Ovde su krivci i republički organi i lokalne samouprave. Mnogi građani ne znaju da su tu nadležnosti podeljene i da i jedni i drugi moraju dati maksimum koji za sada ne daju.
Šta može da učini svako od nas kada na ulici vidi napuštenog psa?
– Uvek možete nahraniti životinju na ulici, dati joj vodu, pomaziti je i pokazati joj da nije sama. Po hladnom vremenu napravite im kućicu od kartona, selotejpa, stiropora i najlona. Ubacite im neko staro ćebence da ih greje i kućicu postavite u neki skroviti kutak gde neće upadati u oči i izazivati sugrađane koji neretko uništavaju iste, jer ih iz nekog razloga iritira prisustvo životinja i ne razumeju njihovu patnju. Možete pomoći i tako sto ćete donirati sredstva udruženjima za zaštitu životinja koja će ih usmeriti na najbolji mogući način i pomoći onima kojima je u tom trenutku pomoć najpotrebnija. Volontirajte u udruženjima i postanite deo ovih divnih organizacija.
Foto: Unsplash
U našoj državi postoji veliki broj ljudi koji maltretiraju i fizički zlostavljaju životinje. Kolike su kazne za učinjena dela?
– Krivični zakonik Republike Srbije u članu 269. prvog stava kaže: „Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine“. U drugom stavu stoji: „Ako je usled dela iz stava prvog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“. U trećem stavu piše: „Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom“. Nadležna za sprovođenje Krivičnog zakonika je policija koja vrši uviđaj i istražne radnje, ali je potrebno da tužilac da zeleno svetlo da bi počinilac uopšte bio i optužen. Iskustva govore da je malom broju njih izrečena maksimalna kazna, a uglavnom se provlače sa uslovnom.
Još jedni od zlostavljača jesu često i maloletna deca. Kako je taj problem regulisan?
– Zavisi da li su stariji ili mlađi maloletnici. Mlađi po našim propisima ne mogu da snose odgovornost i tu se priča završava.
Gde najčešće možemo sresti napuštenog psa?
– Oni borave tamo gde ih građani najmanje uznemiravaju, teraju, zlostavljaju ili u najekstermnijim slučajevima truju. Navikavaju se na lokacije gde im je dostupnija hrana i na kojima se građani prema njima bolje ophode.
Koliko prihvatilišta za napuštene pse postoji u Novom Sadu?
– Ima jedno prihvatilište i to je prihvatilište Zoohigijeni i veterine Novi Sad. U njemu se trenutno nalazi oko 290 pasa. Grupni smeštaj nikada nije dobar za pse i prihvatilišta nisu ni zamišljena da se u njima psi zadržavaju do kraja života, već da se odatle ili vraćaju na ulicu, ili da se udomljavaju. Ako poredimo novosadsko prihvatilište sa ostalim u Srbiji ono je bolje, ali svakako i u njemu ima problema i mnogo stvari koje bi trebalo menjati.
Kao udruženje za zaštitu životinja sprovodite razne akcije. Koje su vam bile najznačajnije?
– Dve edukatativne radionice namenjene deci i odraslima održane 2017. godine u prostoru SKCNS „Fabrika“. Družili smo se sa decom uzrasta od 6 do 12 godina na radionicama i edukacijama koje su im pomogle da razumeju pse, poštuju njihove potrebe i da ih vole kao ravnopravne članove porodice. Kroz priču i igru došli smo do odgovora na pitanja šta znači biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca i gde grešimo i kako da te greške ispravimo. Naučili su pravilan odnos prema ljubimcu uz pomoć naših volontera. Takođe smo isti dan imali i radionicu za one nešto starije vlasnike pasa. Vlasnici i njihovi ljubimci su zajedno uz pomoć Izabele Begović, psihološkinje i bihejvioristkinje za pse, naučili kako psi razmišljaju, upoznali njihovu prirodu i posavetovali se kako da reše eventualni problem za koji još nisu pronašli rešenje: moj pas vuče u šetnji, ne mogu da ga naučim da ne jede sve što pronađe na ulici, potpuno je drugi pas napolju nego kad je u kući... Sve ono što bi olakšalo njihovo zajedničko funkcionisanje, a sve to u cilju da ne odustaju kod prve prepreke. Svi problemi su rešivi ako žele da se potrude i ne odustanu od svog zauvek prijatelja. Cilj ovog projekta je bio informisanje građana i građanki, a posebno najmlađih sugrađana o dobrobiti životinja – motivisanje i informisanje dece o nezi pasa, odnosno motivisanje i informisanje dece i odraslih o dobrobiti životinja i odgovornom vlasništvu.
Nema komentara