Zero waste je društveni pokret nastao kao odgovor na sve veće zagađenje prirodnog okruženja. Prevedeno na naš jezik, „život bez otpada“ počiva na pet osnovnih principa: odbacivanje svega što je jednokratno, smanjivanje količine stvari koje koristimo, ponovna upotreba proizvoda, reciklaža i kompostiranje organskog otpada. U Srbiji, ovaj pokret nije dovoljno razvijen, ali se o njemu sve više govori na društvenim mrežama. Zasluge za to pripadaju i Ireni Radulović, kreatorki Instagram stranice Balansiranje.
Foto: Irena Radulović
Tokom studija ekologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Irena je učestvovala na raznim istraživačkim kampovima gde je naučila mnogo toga o očuvanju životne sredine. Nakon završenog mastera, upisuje doktorske studije, međutim, posle dve godine shvata da naučni rad nije put kojim želi da ide, te odlazi u Ameriku na kulturnu razmenu. Iskustva u Americi donela su joj nova saznanja, kako o sebi, tako i o prirodi. Upoznala se sa različitim načinima zaštite čovekove okoline, među kojima spada i Zero waste pokret. Shvatila je da voli da pomaže drugima i deli svoje znanje i iskustva. Upravo zbog toga, pokrenula je stranicu Balansiranje u cilju da motiviše druge u vođenju održivog načina života. Kroz sadržaj koji objavljuje, pomaže drugima da pronađu balans između dobrih i loših navika ne bi li svako pojedinačno smanjio svoj negativan uticaj na životnu sredinu.
Šta za vas predstavlja Zero waste pokret?
– Zero waste pokret za mene predstavlja težnju da globalno smanjimo negativan uticaj na životnu sredinu promenom i preispitivanjem svojih svakodnevnih navika. Svaki pojedinac radi na svojim eko-navikama i dopušta sebi promene u onim sferama života u kojima to želi i može u datom trenutku. Zero waste pokret nije zatvoren krug u kome postoje određena stroga pravila. Ništa nije obavezujuće i nema osuđivanja, jer nas svaka pozitivna promena u smeru smanjenja negativnog uticaja može približiti cilju. Kroz Zero waste pokret stalno radimo na svojoj edukaciji, postajemo svesni procesa koji se dešavaju oko nas, i kako naše potrošačke odluke dovode do zagađenja.
Kada je nastala ideja da se okrenete održivom načinu života?
– Ideja da se okrenem održivom načinu života se postepeno javljala. Ranijih godina sam imala određene eko-navike, poput korišćenja cegera, kupovine polovne garderobe i generalno smanjene potrebe za posedovanjem mnogo stvari - minimalizam. Međutim, sa dolaskom društvenih mreža su i informacije o Zero waste konceptu postale dostupnije što mi je omogućilo da se više zainteresujem i bolje razumem ovu tematiku. Putujući po Americi pre par godina sam primetila da mnogo ljudi koristi višekratne boce za vodu. Istražjući po internetu u želji da nađem kvalitetnu bocu za sebe, naišla sam na Zero waste influensere. Za mene je to bilo kao otkriće novog sveta. Poželela sam da budem deo njega. Na svom putu menjanja navika, jako mi je bilo važno da nova saznanja podelim sa drugima. Na taj način je nastala i Instagram stranica Balansiranje. Nadam se da će se o ovoj temi pričati što više.
Da li smatrate da sve više ljudi privlači ekološki način života kako raste svest o klimatskoj krizi?
– Definitivno! Sve više ljudi je svesno značaja očuvanja prirodnih resursa jer se negativne posledice postale vrlo očigledne. Šetnja na svežem vazduhu je postala luksuz, a trebalo bi biti osnovno ljudsko pravo. Takođe, pojava devojčice Grete Tunberg, koja je masovno pokrenula mlade ljude da postanu svesni klimatske krize i da se bore za svoju budućnost, bila je od velike važnosti.
Pokrenuli ste Instagram stranicu kako bi podelili svoja iskustva i motivisala druge da se brinu o životnoj sredini. Koji je va[ glavni savet, odnosno, šta je najmanje što svako od nas može da primeni, a da smanji količinu otpada?
– Ukoliko ste na početku, savetujem da krenete malim koracima. Analizirajte gde najviše dolazi do stvaranja otpada i napravite plan kako da ga smanjite. Ono što svako od nas može jeste da izbaci jednokratnu plastiku iz upotrebe. Plastične kese zamenite upotrebom cegera i višekratnih vrećica za merenje voća i povrća. Izbegavajte dostavu hrane, a ukoliko nemate drugog izbora, birajte restorane koji koriste pakovanje koje može da se kompostira ili barem reciklira. Takođe, zatražite da vam spakuju bez plastičnog pribora. Radite na smanjenju bacanja hrane. Napravite spisak pre odlaska u kupovinu i ne kupujte količine hrane koje nećete iskoristiti. Takođe, smanjite impulsivnu kupovinu, izbegavajte kupovinu odeće od poliestera i razmišljajte o second-hand kupovini. Planeta i vaš novčanik će vam biti zahvalni. Brza moda je jedan od najvećih zagađivača i količine otpada koje dolaze iz modne industrije su enormne.
Foto: Unsplash
Živimo u potrošačkom društvu koje nas svakodnevno putem medija i društvenih mreža ubeđuje da kupujemo i ono što nam nije potrebno. Da li i kako odolevate impulsivnoj kupovini?
– Odolevam impulsivnoj kupovini vrlo uspešno. Iz čestih selidbi i putovanja sam naučila da nije praktično imati mnogo stvari i da je mi je bitno da imam samo ono neophodno. Na taj način sam postala minimalista i pre nego što sam saznala za taj pojam. Mediji danas imaju mnogo uticaja na naše odluke u kupovini, što dovodi i do gomilanja nepotrebnog otpada. Nekoliko puta mi se desila impulsivna kupovina, međutim razočaranje u proizvod me je naučilo da uvek postavljam sebi sledeća pitanja u toku kupovine: Da li mi je ovo zaista potrebno? Da li ću ga koristiti? Da li je kvalitetno?
Da li je Zero waste odricanje?
– Zero waste nikako nije odricanje i to je jako bitno naglasiti. Često se javljaju predrasude na ovu temu zbog samog naziva koji nam automatski pogrešno ukazuje da je potrebno mnogo napora i odricanja da bi se dostigao cilj – život bez otpada. Zbog toga se mnogi ne ohrabruju da promene svoje navike i lako odustaju. Međutim, cilj nije promeniti sve loše navike odjednom, već promeniti barem jednu za početak, a ostale će doći vremenom. Živeti sa nula otpada je nemoguće postići ili bi to zahtevalo vraćanje civilizacije u kameno doba. Razvoj tehnologija i industrije je povećao stvaranje otpada i zagađenja,, ali je u mnogome i unapredio naše živote. Svako prilagođava rad na smanjenju otpada i negativnog uticaja na životnu sredinu na način koji njemu odgovara u datom trenutku. Za mnoge naše loše navike još uvek ne postoji eko-zamena ili ta zamena nije dovoljno dobra da bi se usvojila. Međutim, povećanjem broja ljudi zainteresovanih za ovu temu pojavljuju se nove inovacije koje bi zadovoljie naše potrebe.
Po vašem mišljenju, da li je problem u plastici kao takvoj ili u njenoj hiper-konzumaciji?
– Plastika je jako dobar materijal zbog svojih svojstava i predstavlja jedno od bitnih otkrića jer ima praktičnu primenu u raznim granama industrije, u medicini, i tako dalje. Međutim, problem je u njenoj hiperkonzumaciji. Ono što možemo sami da učinimo jeste da se zapitamo da li nam je određeni proizvod upakovan u plastiku zaista potreban i da li mu možemo nači zamenu bez plastike. Jedan od primera je kupovina hrane. Voće i povrće je vrlo lako kupovati neupakovano u plastiku odlaskom na pijacu i izbegavanjem kupovine u marketu. Na taj način ćemo podržati lokalne proizvođače i smanjiti plastiku.
Nema komentara